Јок-утијски језици су предложена (хипотетичка) језичка породица која укључује језике три америчка староседелачка народа са територије државе Калифорније. А то су Јокати и утијски народи, Мивоци и Олони (Костаноани). Јок-утијски језици припадају хипотетичкој пенутијској групи језика.
Класификација Јок-утијски језици: Јокатски језици Утијски језици Мивочки језици Олонски језици (или костаноански језици)
Историја хипотезе Постојање везе између јокатских и утијских језика је примећено још 1986. приликом покушаја реконструкције њихових прајезика.Whistler, Kenneth; Golla, Victor. (1986). "Proto-Yokuts Reconsidered." Џефри Гембл је 1991. предложио постојање јок-утијске породице и дао јој је име.Callaghan, Catherine. (1997). "Evidence for Yok-Utian." Додатне доказе о постојању ове породице је представила Кетрин Калахан, она је заговарала постојање ове породице на основу великог броја лексичких, морфолошких и фонолошких сличности између реконструисаних прајезика.Callaghan, Catherine. (2001). "More Evidence for Yok-Utian: A Reanalysis of the Dixon and Kroeber sets." Ипак, према заговорницима постојања ове језичке породице, представљени докази иако су убедљиви нису дефинитивни.
Порекло Према хипотези о постојању прајок-утијског језика, њиме су пре 4.500 година на територији Великог басена говорили преци јок-утијских народа. Пре 2.500 година дошло је до поделе, када су преци утијских народа напустили територију Великог басена и населили се у Калифорнију, тада је настао праутијски језик. Праолонски језик се развио из праутијског језика у источном делу заливске области Сан Франциска око 1500. године пре нове ере. Док је прамивочки језик настао у северном делу заливске области Сан Франциска између 1000. и 500. п. н. е., одакле се раширио на запад и југ. Преци јок-утијских народа који су остали на територији Великог басена након одласка предака утијских народа развили су прајокатски језик и тек касније су мигрирали у Калифорнију.
Према алтернативној теорији Скота ДеЛенсија и Виктора Голе могуће је и да су преци јок-утијских народа заједно дошли са територије Великог басена у Калифорнију, где је касније дошло до поделе јок-утијских језика и њиховог даљег ширења.DeLancey, Scott; Golla, Victor. (1997). "The Penutian Hypothesis: Retrospect and Prospect."
Сличности између прајезика Пример сличности између реконструисаних прајокатског и праутијског језика.
Прајокатски Праутијски Српски [*wa?in] [*wdja] „дати” [*?ath-] [*?at-] „поделити”
Ипак, према заговорницима постојања ове језичке породице, представљени докази иако су убедљиви нису дефинитивни. Имајући у виду чињеницу да су јокатски и утијски језици били у контакту хиљадама година, могуће је и да сличности између њих постоје због међусобног позајмљивања речи, а не због постојања заједничког прајезика.
Према Кетрин Калахан јок-утијски језици могу бити укључени у хипотетичку пенутијску групу језика, али само постојање јок-утијске породице језика не доказује постојање пенутијске групе језика.
Референце
Литература
International Journal of American Linguistics, 52, 317-358. . Berkeley, Los Angeles, London. 130, 147-168, 252-253. . International Journal of American Linguistics, 63, 18-64. International Journal of American Linguistics, 67 (3), 313-346. International Journal of American Linguistics, 63, 171-202.
Спољашње везе http://www.californiaprehistory.com/tribmap.html
*