Максим Евгенијевић (Ужице, 1795—Велики Бечкерек, 1877) био је трговац и један од вођа српског народног покрета у Великом Бечкереку током Револуције 1848—1849. године.

Биографија Максим Евгенијевић (али и Евгеновић) је рођен 1795. године у Ужицу. Почео је 1807. године учити занат код једног земунског терзије Јевреја."Јеврејски алманах", Београд 1955. године Као један од учесника Првог српског устанка, после његовог слома, повукао се 1813. године преко Дунава у Панчево, где је живео до 1822. године. Затим се преселио у Перлез, где се успешно бавио трговином свињама, од чега је стекао знатан капитал. Пре женидбе, извесно време се бавио трговином и у Орловату. Јавља се 1826. године као трговац у Перлезу, а претплатник Летописа српског. Био је неколико година царски и краљевски солар у Перлезу (1829-1830), и од те државне привилегије се обогатио.Атанасије Николић, "Љуба Миланова", Будим 1830. године. Бављењем трговином постао је један од најимућнијих Срба у јужном Банату. У Перлезу и Бечкереку поседовао је више стотина јутара земље и од 1847. живео је у Бечкереку. Попут других богатих Срба из тог града жртвовао је своје богатство током Мађарске буне 1848-1849. године. Његов посинак Стефан којем је препустио радњу је касније изгледа упропастио Максимово имање.

Био је он ожењен са Алком, која је након његове смрти почетком 1878. године поклонила православној цркви у Перлезу, сребрно кандило."Застава", Нови Сад 1878. године Портретисао је супружнике Максима и Алку 1844. године, академски живописац Живко Петровић, и ти портрети су у Народном музеју у Београду.

Као виђен и поштован човек и близак пријатељ Стевана Книћанина приступио је српском народном покрету 1848. године. Одржавао је и до тада личне и пословне везе са Србима из Кнежевине Србије. Био је један од четири делегата (из Великог Бечкерека) у оквиру делегације предвођене патријархом Рајачићем, која је требало да 26. марта 1848. године иду у Инзбрук, на договоре са аустријским царем Фердинандом V. Како је имао посед и стоку на паши и у Перлезу, ту се и бавио и био посредник између Банаћана и Србијанаца. Као учесник Првог српског устанка имао је ратничко искуство и покушавао је да помогне у организацији."Зборник Матице српске за друштвене науке", Нови Сад 29/1961. године За перлески војни логор под командом Дракулића, у лето 1848. године поклонио је 60 својих (али и ортачких) волова дотераних из Бечкерека, за исхрану српских добровољаца. Био је народни комесар - снадбевач тог српског војничког логора, и мешао се у руковођење и био у сукобу са народним пуковником Дракулићем. Чак је у Панчеву физички напао патријарха Рајачића што није сменио тог неспособног команданта, и тако спречио перлеску катастрофу. Његову имовину у Великом Бечкереку је иначе тамошња власт конфисковала због његове "велеиздаје", и тајно продала за 19.000 ф. неким Јеврејима и Швабама."Зборник Матице српске за друштвене науке", Нови Сад 39/1964. године У Српском народном одбору који је био формиран у Великом Бечкереку, одмах по уласку српске војске, постао члан његовог „Финанцијалног одељења”Историјски архив Зрењанин, Ф.3 Велики Бечкерек, Град са уређеним Сенатом 1769-1918, 1849. година, Протоколи вел.-бечкеречког народног одбора јануар-март 1849, Протокол заседанија местног Одбора В.Бечкеречког под председанијем Господина Евстатија Михаилович као председатеља, у присуствију началника Данила Закич, Хранимира Купусарович, Игњата Попович, членова Александра Протич, Саве Чокерљан, Арона Стоикович, Владислава Стоикович, стоиша Славнич, Максе Евгенович и секретара Јове Данкулов, 849. године 22. јануариа држаног, 158/11-15. Био је Максим одређен да изврши попис напуштене имовине становника немачког кварта у Бечкереку, да би иста заштитила од пљачке.

Максим је био велики љубитељ књижевности, скупљач претплате и купац великог броја књига и часописа.Милован Видаковић, "Путешествије у Јерусалим", Будим 1834. године Јавља се 1826. године као претплатник "Сербског летописа", у Великом Бечкереку, као трговац из Перлеза. Приложио је као трговац перлески пре 1847. године, Матици српској 5 ф. за њене циљеве."Преглед цјелога счетноводнога состојанија књижевнога содружества Матице српске с концем године 1847.", Будим 1848. године Претплатио се Максим 1870. године у Великом Бечкереку, на омладинско гласило "Млада Србадија"."Застава", Нови Сад 1870. године Имао је велику и вредну библиотеку књига која је 1905. године изгорела у пожару. Саставио је и своју аутобиографију, која је објављена у Пешти.Максим Евгеновић, "Животопис Максима Евгеновића", Пешта 1877. године

Одржавао је везу са завичајем, и у родном Ужицу основао је Фонд за просвећивање. Умро је 1877. године осиромашен, у Великом Бечкереку.

Напомене

Референце

Литература

Драгољуб Чолић, Познати Зрењанинци (рукопис, Историјски архив Зрењанин) Душко Петров Савичин, Српски народни покрет 1848/49, Зрењанин 2006.

Спољашње везе http://zrikipedia.com/index.php?title=Максим_Евгенијевић

Категорија:Рођени 1795. Категорија:Ужичани Категорија:Српски трговци Категорија:Културно наслеђе Западне Србије Категорија:Учесници револуције 1848.