Односи Србије и Хрватске су инострани односи Републике Србије и Републике Хрватске.
Након распада Југославије и потписивања Дејтонског и Ердутског споразума, Хрватска и Србија су успоставиле дипломатске односе 9. септембра 1996. Србија има амбасаду у Загребу и конзулате у Вуковару и Ријеци, а Хрватска има амбасаду у Београду и конзулат у Суботици. Деле заједничку државну границу у дужини од 241 километар.
Односе две земље оптерећују бројна отворена питања и проблеми: питање међудржавне границе на Дунаву, повратак протераног српског становништва, статус и третман Срба повратника, укидање статуса српског језика и националног писма у Хрватској, признање независности Косова, неисплаћивање преосталих пензија пензионерима са простора РСК (укупна вредност милијарду евра), питање отуђења имовине предузећа из Србије у данашњој Хрватској (процењено на око 1.8 милијарду евра) и хрватских предузећа у Србији (800 милиона евра), питања јавних и нејавних спискова оптужених за ратне злочине, питање повратка културних добара и предмета, мешања у питања везана за АП Војводину, питање несталих, права Хрвата у Србији те коначно условљавања Србије на путу ка пуноправном чланству у Европској унији.
Историја односа Средњи век Словени су се у већем броју доселили у југоисточну Европу на прелазу 6. века у 7. век (види: Стари Словени и велика сеоба народа).
Хрвати су помагали Србима против Авара и Бугара и исто Срби њима. Тако кад су напали Франци на Хрватску, Срби су одмах притекли у помоћ и ослободили са Хрватима Хрватску. Када је Симеон опустошио Србију, он је одмах кренуо на Хрватску. Тада су Захарије са својим Србима и Томислав напали Симеона и победили га. А затим су Срби и Хрвати бранили своју границу од напада Угара.Кратка повјесница Срба од постања Српства до данас 3
Пружали су уточиште једни другим (види: Људевит Посавски и српски владари Прибислав и Захарија Прибислављевић).
Настанком Велике шизме 1054. године, долази до поделе између православних и римокатолика.
Временом Хрватска и Србија падају под туђинску власт - Хрватска у 12. веку под угарску, а Србија у 15. веку под турску.
Рани нови век
Настанак и развој југословенске идеје је уско повезан са поробљеним статусом и страном доминацијом који су трпела оба народа. Читав низ уметника и научних радника из оба народа је пропагирао идеју југословенства.
За време Мађарске револуција 1848−1849. на истој страни су против Мађара ратовале Српска Војводина и Краљевина Хрватска, под заповедништвом бана Јосипа Јелечића.
Први светски рат
Међу Србима, Хрватима и Словенцима се јавља идеја међусобног уједињења, до чега и долази, након Првог светског рата 1. децембра 1918. године стварањем прве заједничке државе.
Хрвати су ратовали на страни Аустроугарске у Првом светском рату.
Краљевина СХС и Краљевина Југославија
мини|десно|Бановина Хрватска, територијална јединица унутар Краљевине Југославије од 1939. до 1941. године
Након слома Аустроугарске монархије уједињења Срба и Хрвата у заједничку државу Краљевину СХС, Хрвати су одмах тражили већу аутономију у новој држави, а потом и отцепљење посредно и непосредно парламентарним путем преко Хрватске сељачке странке. После атентата екстремиста на три хрватска посланика у јуну 1928. године Краљ Александар Карађорђевић је увео шестојануарску диктатуру и променио назив краљевине у Краљевина Југославија. То је довело до јачања међуетничких тензија између Срба и Хрвата који су такав потез српског краља сматрали за великосрпску хегемонију и формирали усташки покрет. У току петогодишње краљеве диктатуре, формирана је Унутрашња македонска револуционарна организација која је подржана од стране Бугарске. У колаборацији две завереничке организације, припадник ВМРО 9. октобра 1934. године, Владо Черноземски, у сарадњи са усташким покретом, извршио атентат у Марсељу на југословенског краља Александра Карађорђевића. Потом припадници Усташког покрета се склањају у Фашистичку Италију, а ВМРО у Бугарску. После смрти краља Александра, враћен је парламентарни систем у земљи и након првих избора у Краљевини Југославији у парламент се вратио ХСС. Након одласка Милана Стојадиновића са чела председника владе, на његово место је дошао Драгиша Цветковић који је 1939. године земљу која је била подељена по речним бановинама, договорио са хрватским лидером Влатком Мачеком формирање Хрватске бановине. Неколико дана касније је Немачка је напала Пољску чиме је започео Други светски рат.
Други светски рат и НДХ мини|десно|Независна Држава Хрватска |мини|десно|Логор Сајмиште за време Другог светског рата најисточнија тачка НДХ
Након споразума Цветковић-Мачек 26. августа 1939. године, шест дана касније 1. септембра Хитлерова Немачка је извршила напад на Пољску и започела Други светски рат. У наредне две године Југославија је одолевала притисцима Сила Осовине које су се бориле на западном фронту, али након победе над Француском, Белгијом и Холандијом, уследио је пораз од Велике Британије у ваздушном рату. Након пораза од Британије, Хитлер је одлучио да централноевропске и неке источноевропске земље увуче у Тројни пакт. Тројном пакту приступила је Мађарска (20. новембра 1940), Румунија (23. новембра 1940) и Словачка (24. новембра 1940). Бугарска је приступила 1. марта 1941. године. Југославија је покушала у почетку да остане неутрална, али јој је Хитлер поставио ултиматум за или против. Дана 25. марта 1941. године, кнез Павле Карађорђевић, први намесник Краљевине Југославије пристао је на споразум. Хитлеру није било лако да натера Југославију на овај споразум. Постојала је врло јака антинемачка струја у земљи, првенствено код већинског српског становништва. Споразум је збачен војним ударом 27. марта 1941. године. Пуч је извела група југословенских официра, уз британску подршку, и том приликом прогласила малолетног краља Петра II Карађорђевића. Хитлер је бесно реаговао на такву реакцију Југословенске војске и у рану зору 6. априла 1941. је бацио на Београд разарајуће бомбе од 1.000 kg, а сама операција бомбардовања Београда имала је симболичан назив Казнена одмазда.
Дана 10. априла 1941. када су немачке трупе ушле у Загреб, дочекане су од највећег дела грађана са одушевљењем и засипане су цвећем. Усташки експонент Славко Кватерник прогласио је „ускрснуће Независне Државе Хрватске“ (на чијем је челу био Анте Павелић). Усташе нису биле први избор Немаца за формирање марионетске државе. Они су у скоро свим окупираним и савезничким земљама предност давали умеренијим режимима који су имали некакав углед у народу. Осим тога, Павелића су сматрали Мусолинијевим човеком. Власт су прво понудили политичком вођи Хрвата Влатку Мачеку, који је то одбио, али је 10. априла 1941. упутио поруку хрватском народу да остане лојалан према новој власти. Ипак, Мачек није имао никакву улогу у стварању нове хрватске државе. Католичка црква на челу са надбискупом Алојзијем Степинцем била је отворено на страни успостављања новог режима. Усташе у почетку нису имали нити војску нити администрацију способну да контролише целу територију НДХ. Ослањали су се на десно крило присталица ХСС. Усташка зверства над Србима су позната у свету као најстрашнија у историји ратовања и најстрашнија у Другом светском рату. За разлику од Немачких и Италијанских егзекуција према Јеврејима који су вршени спаљивањем или само ватреним оружјем, усташки злочини над Србима су вршени примитивним и хладним оружјем. Усташе су основале једини логор у свету за децу Логор Јастребарско у коме је убијено преко 3000 српске и јеврејске деце. Усташка зверства су се прочула широм света да се и сам Хитлер од њих ограђивао. Мртва тела су плутала реком Савом до Београда. Највећи усташки Логор Јасеновац био је највећи логор у НДХ. У том логору је убијено преко 100.000 цивила, највише Срба, а и Јевреја и Рома. У читавој НДХ је побијено током рата око 700.000 Срба, а каснији подаци су давали податке да је убијено око 1.000.000 цивила.
Августа 1944. министар спољних послова НДХ Младен Лорковић и министар рата Анте Вокић су покушали да изврше државни удар, збаце Павелића и преведу НДХ на страну антихитлеровске коалиције. Лорковић-Вокићев пуч није успео и завереници су на крају погубљени. НДХ ће до краја рата остати највернији немачки савезник у Европи.
До почетка 1945. војска НДХ се повукла ближе Загребу заједно са немачким војницима. Њих су надјачали партизани уз помоћ Црвене армије. У мају 1945. дугачка колона домобрана, усташа и словеначких домобрана, уз бројне цивиле, се повлачила испред партизана према Италији и Аустрији. Акт о капитулацији Немачке је потписан 8. маја, али Немци и њихови колаборатори су наставили да пружају отпор надајући се британској заштити у окупираној Аустрији. Британска војска им није дозволила пролаз и предала их је партизанима, који су вршили одмазде над заробљеним квислинзима. Дана 15. маја последње усташе су се предале или побегле са простора Југославије.
Комунистичка Југославија
мини|150п|СР Хрватска (једна од шест република СФРЈ), 1945—1991. у којој су Хрвати и Срби били два конститутивна народа мини|150п|Промена територија НР Хрватске и НР Србије (унутар ФНРЈ), 1946—1948. и Шаренградска и Вуковарска ада део Србије што оспорава Хрватска Након рата и формирања друге Југославије настаје период полувековног прокламованог братства и јединства. Међутим, овај период није искоришћен да би се у њему разјасниле све недоумице између Срба и Хрвата нити је дошло до суштинског помирења. Комунистички режим и недемократски карактер друге Југославије није био способан да реши ово кључно питање. То је Југославију коштало и њеног даљег постојања.
Србија и Хрватска у оквиру СФРЈ
Без обзира на усташки режим, у Хрватској је постојао и антифашистички покрет. Након пада НДХ и доласка Совјетских снага, Хрватска је остала у заједничкој држави под комунистичком управом. Дана 21. јула 1945. године формирана је Социјалистичка Република Хрватска, 29. новембра је ушла у састав ДФЈ, а касније и СФРЈ. Под комунистичком диктатуром усташтво је потискивано и организован је лов на усташке поглавнике од стране југословенске обавештајне службе УДБА-е широм Латинске Америке и Франкове Шпаније. Многи су поубијани, међу којима и усташки поглавник Анте Павелић који је умро у Мадриду 28. децембра 1959. године од последица рањавања. Усташе су наставиле да повремено изводе у СФРЈ терористичке нападе, међу којима су најпознатији напад у биоскопу „20. октобар“ када је 13. јула 1968. године у експлозији бомбе у Београду које је подметнуло Хрватско револуционарно братство погинула једна особа, а 77 је повређено.
Године 1971. се у СР Хрватској и СК Хрватске појавио масовни сецесионистички и националистички покрет Маспок или Хрватско прољеће. Овај покрет је захтевао искључење употребе српског језика у Хрватској, и декларисао је Хрватску као националну државу Хрвата и Хрватску као наставак и наследницу средњовековне хрватске краљевине. Уживао је подршку великог дела хрватских комуниста, политичког врха републике Хрватске и усташке емиграције на Западу. Исте године 7. априла Миро Барешић, Анђелко Брајковић и Анте Стојанов отели су југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића и око сат времена држали као таоца, а онда га свирепо убили. Након пуцњаве са полицијом и хапшења, они су певали усташке песме.
Србија се прва прикључила СФРЈ, али је била једина република у тој држави са две Аутономне Покрајине. Југословенски лидер Јосип Броз Тито је, како би умирио хрватске националисте, завио њихове захтеве у нацрт југословенског устава из 1974. године. Тај је устав парализовао федералну власт и пренео административни део федералне власти на југословенске републике. Језик којим је писан устав је био недовољно прецизан и јасан, а сам је устав био резултат компромиса између различитих националистичких група југословенских република и покрајина. Тиме је сам устав постао основа сецесионизма.
Распад СФРЈ мини|Распад Југославије