Норвешка ( или ), званично Краљевина Норвешка ( или ), држава је Нордијске регије северне Европе која обухвата западни део Скандинавског полуострва, као и острво Јан Мајен те арктичко острвље Свалбард.United Nations Statistics Division – Standard Country and Area Codes Classifications Ову земљу површине 385.207 квадратна километра настањује 5,2 милиона становника и једна је од најређе насељених држава на свету (најређе је насељена држава Европе). Главни град Норвешке је Осло. Највећи део земље граничи са Шведском на истоку, док најсевернија регија граничи с Финском на југу и Русијом на истоку. Дугачка разуђена норвешка обала дуж северног Атлантика и уз Баренцово море позната је по фјордовима, а сама територија државе има издужен облик. Крајњи југ од Данске раздваја мореуз Скагерак.
По завршетку Другог светског рата, Норвешка доживљава нагли привредни раст који је у прве две деценије отпочео индустријализацијом поморског саобраћаја и трговине, да би се од раних 1970-их наставио експлоатацијом великих налазишта нафте и природног гаса у Северном и Норвешком мору. Данас је Норвешка по БДП-у по глави становника шеста најбогатија држава, с највишим индексом хуманог развоја на свету. Пети је највећи извозник нафте, а нафтна индустрија отприлике заузима четвртину БДП-а. Током Велике рецесије (2007—2010), норвешка круна се показала једном од најстабилнијих светских валута.
Норвешка обилује нафтом, природним гасом, хидроенергијом, шумама и минералима, а 2006. је била други највећи извозник морских плодова (након Кине). Друге важне гране индустрије укључују транспорт, прераду хране, бродоградњу, металургију, хемијску индустрију, рударство те дрвну и папирну индустрију. Норвешка негује скандинавски друштвени модел с универзалном здравственом заштитом, субвенционисаним високим образовањем и опсежним системом друштвеног осигурања. Била је највише рангирана држава света по људском развојном индексу од 2001. до 2007. те поново од 2009. године до данас. Године 2007. је оцењена најмирољубивијом државом на свету према индексу глобалног мира.
По уређењу је уставна монархија и парламентарна демократија на челу с поглаваром краљем Хоконом VIII и премијерком Јонасом Гаром Стјореом. Унитарна је држава с административном поделом на два нивоа: окружном (fylker) и општинском (kommuner). Народ Сами ужива одређен степен самоуправе путем сопственог парламента над традиционално познатим територијима. Иако је норвешки народ двапут на референдумима одбио улазак своје државе у Европску унију, Норвешка уско сарађује са овом заједницом, земљама чланицама, као и са Сједињеним Државама. Такође је један од главних финансијских покровитеља ОУН (неретко учествује у мисијама, посебно у Авганистану, на Косову и у Судану) те земља-саоснивач ОУН, НАТО-а, Савета Европе и Нордијског савета, као и чланица ЕЕП, СТО и ОЕСР.
Етимологија Модерни етимолози верују да име земље значи „северни пут” (пут према северу), што се на старом северногерманском писало nor veg или norð vegr. На северногерманском Норвешка се звала Nóregr, на англосаксонском Norþ weg, а на средњовековном латинском Northvegia. Данашње име Краљевине Норвешке на норвешком букмолу гласи Kongeriket Norge а на наречју њорск Kongeriket Noreg. Оба се само у неколико слова разликују од оригиналног назива за „северни пут”: Nor(d)-(v)eg.
Историја
Викинзи су два века пљачкали и палили Европу док нису прихватили хришћанство за време владавине Улава Тригвасона. Промене у краљевини трајале су као процес још неколико векова.
Норвешка је 1397. године ушла у Калмарску унију са Данском и у том савезу остала следећих 400 година. Године 1814, Норвежани су се одвојили од Данске и донели свој устав. Швеђани су тада окупирали Норвешку војном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи свој устав под условом да остане у унији под шведском круном. Национални осећаји бујали су у 19. веку а национални романтизам досегао врхунац 1905. године кад је Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако је била неутрална током Првог светског рата, ипак је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. Норвешка је јавно прогласила неутралност на самом почетку Другог светског рата, али је Нацистичка Немачка окупирала пуних пет година.
Политику неутралности напустила је 1949. године и приступила НАТО савезу.
Откриће нафте и гаса раних ’60-их година у норвешким територијалним водама потпуно је променило економску слику земље која је дотада била најсиромашнија скандинавска земља и спадала је у мање развијене земље Европе. На референдуму 1994. грађани Норвешке одбили су придруживање Европској унији. Данас им је главни задатак одржање највишег личног стандарда у Европи и планирање шта чинити кад се исцрпе резерве природних енергената. Током ’90-их, Норвешка је основала нафтни фонд с циљем да се скупи довољно средстава како би земља по нестанку нафте практично могла да живи од финансијских прихода. Вредност фонда је 2006. године премашила 200 милијарди долара.
Географија
Положај Норвешка је смештена између 57—81° СГШ и 4—32° ИГД. Уједно се и најсевернија тачка Европе налази на норвешкој територији, врх острва Магереја односно рт Нуркин (Кнившелоден) у општини Нордкап (71° 11′ 8″ СГШ). Из наведених података се да приметити да је Норвешка веома дугачка (1.800 km) али релативно уска (80–450 km) држава. Овај велики хоризонтални распон утиче и на временске разлике унутар саме државе, те на дужину дана и ноћи током године која је веома неједнака. Ово најбоље показује податак да се на Нордкапу Сунчева светлост лети види кроз 76 дана.
Норвешка се простире дуж западне обале Скандинавског полуострва и граничи с Русијом (196 km), Финском (727 km) и Шведском (1.619 km), те Данском преко мореуза Скагерак. Окружује је поменути мореуз (који се налази између Норвешке, Шведске и Данске), Северно море, Норвешко море и Баренцово море. Под прекоморском територијалном управом државе налазе се и нека од арктичких острва, од којих су два најзначајнија Јан Мајен и Свалбард око ког се воде вишедеценијски спорови са Русијом. Има такође и три припадајуће антарктичке и субантарктичке зависне територије: острво Буве, острво Петар I и Земља краљице Мод која заузима 2,7×106 km². Јужни део земље се налази у северном умереном појасу, док се северни део налази у северној поларној регији.
Укупна површина државе износи 385.207 km². Без Свалбарда (61.022 km², 0,6473% вода) и без Јан Мајена (377 km², 1,5915% вода) укупна површина је 323.808 km², а копнена 304.125 km². Копно и глечери чине око 94% територије.
Рељеф мини|лево|285п|Село Рејне на норвешком архипелагу Лофотен, поглед с врха Рејнебрингена
Норвешка је претежно планинска земља с врло разуђеном обалом (најнеприступачнијом и најразуђенијом на свету) дужом од 25.000 km, укључујући фјордове и острва. Упоредно са разведеном морском обалом пружа се Скандинавско горје, и то од југозапада према североистоку, у дужини од 1.700 km, настало у раздобљу каледонског набирања (силур и девон) пре 450—500 милиона година. У унутрашњости је сачињено од пространих равњака (fjell или vidda) међусобно одељених дубоким долинама. С равњака се издижу планински врхови који су највиши на југу (Галхепиген, 2.469 m). Горје изнад висине од 1.000 m на северу, односно 1.300 m на југу, прекривено је ледењацима од којих је највећи норвешки глечер Јостедалсбрен (60 km дужине). Према обали горје се спушта стрмо, а према истоку постепено. На крајњем северу је ниски (300 m) и пусти плато Финмарксвида. Ниска јужна обала Норвешке разведена је ријасима, а западна и северозападна фјордовима, који се усецају дубоко у унутрашњост. Највећи норвешки и други најдужи фјорд на свету је Согнефјорд, дугачак 205 km и дубок до 1.308 m; Британац Луис Гордон (1969) препливао га је 2004. године (за 21 дан) и засада је једини човек који је то урадио.
За насељавање су повољнији крајеви удну фјорда, где у море утичу планинске реке. Уз западну и северозападну обалу протеже се низ од око 150.000 малих стеновитих острва (skjar), ледењачких хриди и некадашњих абразијских полица, које су доспеле под воду тек у последњим миленијумима, након повлачења великог леденог покрова; они сви заједно творе острвску ограду (skjargard). У јужном делу Норвешке су нижа брда са широким ледењачким долинама, које се отварају према пространијим равницама око Ослофјорда и на обали Скагерака, где је популацијски и привредни центар државе.
Геологија Сама Норвешка се геолошки састоји од Балтичког штита и каледонског набраног горја. Балтички штит је грађен од гнајса, гранита и кристаличних шкриљеваца преткамбријумске старости. Снижен и уравњен пре палеозоика на површину избија само на југоистоку и североистоку земље. Највећи део прастаре основе прекривен је у палеозоику (камбријум—силур) седиментним стенама (кречњаци, пешчари, конгломерати), набраним за каледонске орогенезе. За алпске орогенезе у терцијару, каледониди су местимично разломљени и спуштени, а реке су на западу усекле дубоке долине. У плеистоцену Норвешка је била средиште глацијације, одакле се ледењаци спуштају на све стране, стварајући главне облике садашњег рељефа као што су ледењачке долине, фјордови и језерске завале. Због веома различите климе и рељефа, у Норвешкој има велики број различитих станишта, више него игде у Европи; постоји преко 60.000 различитих врста живих бића у Норвешкој (без бактерија и вируса). Мора која окружују Норвешку су такође веома богата живим светом.
Воде Речна мрежа Норвешке је веома густа. Реке се с планина сливају у фјордове и према југоистоку. Врло су кратке, великог пада, с мноштвом брзака и слапова; богате су водом. Због великог пада корита постоје услови за хидроенергетско искоришћавање. Реке које теку са западног пристранка Скандинавског масива врло су кратке и не залеђују се, а реке које са источног пристранка утичу у Скагерак дуже су и залеђене до четири месеца годишње. Токови слива Баренцовог мора залеђени су од пет до седам месеци годишње. Најдуже реке се налазе на југоистоку; најдужа је Глома (598 km), а иза ње Гудбрандсдалслеген (204 km). Око 4% површине Норвешке заузимају језера, која се налазе у долинама на југу и у планинама. Нека од њих су ледењачка, јер ледењаци прекривају око 4.600 km² површине Норвешке. Највећа су језеро Мјеса (362 km²) и језера Ресватн (219 km²). Хорниндалсватнет је најдубље језеро у Европи, дубоко 514 m.
Тло, флора и фауна Плодна тла у Норвешкој су ограничена на речне наплавине у дну долина и фјордова, те на сталне морене у јужном делу. У осталим деловима земље тла су каменита, а на пространим подручјима у планинама и на северу је гола стеновита површина. Само 2,28% тла је обрадиво.
Од вегетације, шуме прекривају око 27% површине Норвешке. У јужном делу и уз западну обалу земље преовлађују листопадне шуме у којима доминира храст лужњак (), храст китњак (), обична бреза (), маљава бреза (, бели јасен () и млеч (), док европска буква () успева само на крајњем југу. У овим шумама живе велике грабежљиве животиње као што су вукови, медведи и рисови, али оне су дугогодишњим ловом готово истребљене. Листопадне шуме се пењу до висине 300–400 m, а над њима су густе црногоричне шуме четинара, међу којима преовладавају бели бор () и европска смрча (). Горња граница шума на југу је на отприлике 1.100 m, а према северу се постепено спушта до висине 300–500 m. Према северу шуме се шире најдаље до 70 °CГШ, где се налази Национални парк „Стаббурсдален”.