Амилкар Лопез де Коста Кабрал (; Бафата, 12. септембар 1924 — Конакри, 20. јануар 1973), познат и под ратним именом Абел Џаси, био је инжењер агрономије по струци, писац, мислилац и политичар у Гвинеји Бисао и Зеленортским Острвима. Био је вођа црначког националистичког покрета за ослобођење Гвинеје Бисао и Зеленортских Острва од португалске колонијалне власти и вођа герилске борбе против португалских снага у рату за независност. Убио га је политички противник 1973. године.

Биографија Рођен је 1913. године у Бафати, данашња Гвинеја Бисао, као син оца са Зеленортских острваEnciclopédia Larousse (Vol.4). и мајке из Гвинеје Бисао. Средњу школу је завршио на Зеленортским острвима, а затим је уписао Агрономски факултет у Лисабону. За време студија, основао је студентске организације које су се залагале за рушење Салазарове диктатуре у Португалији и ослобађање португалских колонија у Африци.

У Африку се вратио 1950-их и био једна од кључних личности у постављању циљева за стицање независности португалских колонија у Африци. Био је оснивач Афричке партије за независност Гвинеје и Зеленортских Острва (ПАИГЦ) 1956, и касније исте године један од оснивача, заједно с Агостином Нетом (којег је упознао у Лисабону), Народног покрета за ослобођење Анголе (МПЛА).

Рат за ослобођење Кабрал је од тада био вођа герилског покрета за независност од португалске власти у Гвинеји Бисао, који је постао један од најуспешнијих ратова за независност у историји Африке. Циљ борбе био је омогућавање слободе не само за Гвинеју Бисао, него и за Зеленортска острва.

Током припрема за ослободилачки рат, Кабрал је основао кампове за тренинг у суседној Гани, са допуштењем Квамеа Нкруме. Своје официре је подучавао вештинама конверзације и способности уверавања становништва да се придружи ослободилачкој герили.

Убрзо је схватио да се ратни напори могу издржати само ако његови борци науче како да сами узгајају храну и квалитетније живе у џунгли, изван урбаних подручја. Као инжењер агрономије по струци, научио је своје људе да они науче локалне пољопривреднике бољим земљорадничким техникама. На тај су начин пољопривредници и земљорадници могли да произведу не само довољно хране за своју породицу и племе, него и за борце ПАИГЦ-а. Када нису учествовали у борбама, Кабралови герилци су помагали сељацима у обрађивању земље.

Сем тога су Кабрал и његови герилци широм земље основали систем пазара на којима су се намирнице продавале јефтиније од оних у трговинама које су држали португалски колонијалисти. Кабрал је такође основао мрежу болница и тријажних станица чије се особље бринуло за рањене борце ПАИГЦ-а. Медицинску опрему примали су од Совјетског Савеза и Шведске. Пазари и болнице су у почетку биле стационарне, све док се нису нашле под честим ударима португалске колонијалне војске.

Кабрал је 1972. године започео са оснивањем Народне скупштине у припремама за стицање независности нове државе. У томе га је прекинуо бивши одметнути члан ПАИГЦ-а, Иносенсио Кани, који га је убио уз помоћ португалских тајних агената убачених у ПАИГЦ. Тако је пропао план португалских власти да га ухапсе и затворе. Атентат на Кабрала десио се у Конакрију, Гвинеја, где је било седиште штаба ПАИГЦ-а. Амилкара је на месту вође ПАИГЦ-а наследио полубрат Луиш Кабрал, који је ускоро постао и први председник независне Гвинеје Бисао.

Осим што је био изузетно цењен као способан герилски вођа, Амилкар Кабрал је у међународним круговима био познат као један од најистакнутијих афричких мислилаца 20. века захваљујући свом обимном раду на формулисању културних, психолошких и историјских предуслова с циљем оправдања и појашњења афричких покрета за независност. Његове идеје су биле под утицајем марксизма, иако се он сам никад није декларисао као марксист.

Наслеђе Кабрал се сматра за „револуционарног теоретичара једнако значајног као Франц Фанон и Че Гевара“ чији се утицај проширио далеко ван афричког континентаAfrica: A Continent Drenched in the Blood of Revolutionary Heroes by Victoria Brittain, The Guardian, January 17, 2011. Његово име данас носи међународни аеродром и фудбалски Куп Амилкара Кабрала на Зеленортским острвима. У Гвинеји Бисао његово име носи једини приватни универзитет у земљи, у граду Бисаоу. Жозе Пеижињо складао је 1973. елегију посвећену Кабралу.

Референце

Спољашње везе

"The Weapon of Theory", a speech at the Tricontinental Conference in Havana, 1966 Encyclopaedia Britannica Amilcar Cabral "National Liberation and Culture", a speech at Syracuse University in 1970 The African Activist Archive Project website has documents, posters, buttons, and photographs related to the struggle for independence in Guinea-Bissau and support for that struggle by U.S. organizations. The website includes photographs of Cabral. Works at Marxists.org "The Revolution in Guinea-Bissau and the Heritage of Amilcar Cabral" from Africa in Stuggle, by Daniel Fogel

Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 1973. Категорија:Политичари из Гвинеје Бисао Категорија:Социјалисти из Гвинеје Бисао Категорија:Револуционари Категорија:Агрономи Категорија:Инжењери из Гвинеје Бисао Категорија:Књижевници из Гвинеје Бисао Категорија:Личности Хладног рата Категорија:Страдали у атентату