Канадски рис (-{Lynx canadensis}-) је врста сисара из реда звери и породице мачака (-{Felidae}-). Канадски рис је једна од четири живе врсте у роду Рис. То је дивља мачка средње величине коју карактерише дугачко, густо крзно, троугласте уши са црним праменовима на врховима и широке шапе налик на крпље. Његови задњи удови су дужи од предњих, тако да му леђа нагиње од доле према напријед. Канадски рис је, у просјеку, висок у подручју рамена, а тежи између . Добар је пливач и окретан пењач.
Канадског риса је први пут описао Роберт Кер 1792. године. Предложене су три подврсте, али се сумња у њихову ваљаност; углавном се сматра монотипском врстом. Креће се преко Аљаске, Канаде и сјеверних подручја сусједних Сједињених Држава, гдје претежно насељава густе тајге. Канадски рис је специјалиста предатор и у великој мјери зависи од америчког зеца (Lepus americanus) за храну. То доводи до циклуса ловац-улов, јер канадска популација риса реагује на цикличне порасте и падове популације америчког зеца током година на Аљасци и централној Канади. Популација риса у Канади се повећава са повећањем популације зечева; ако се популација зечева смањи у одређеном подручју, она се сели у подручја са више зечева и има мање потомака. Канадски рис лови углавном око сумрака, или ноћу, када амерички зец има тенденцију да буде активан. Канадски рис чека зеца на одређеним стазама или у "креветима из засједе", а затим се баца на њега и убија га угризом по глави, грлу или потиљку. Јединке, посебно истог пола, имају тенденцију да избјегавају једни друге, формирајући „интрасексуалне” територије. Сезона парења је отприлике мјесец дана од марта до почетка априла. Након гастације од два до три мјесеца, женке рађају легло од једног до осам мачића, који се одбијају у доби од 12 недјеља.
С обзиром на његово обиље у цијелом опсегу и недостатак озбиљних претњи, канадски рис је наведен као најмање забрињавајућа врста на Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе (МУЗП; ). Редовно је заробљен за међународну трговину крзном у већем дијелу Аљаске и Канаде, али је заштићен у јужној половини свог опсега због претњи као што је губитак станишта.
Таксономија Научно име Felis lynx canadensis предложио је Роберт Кер 1792. године који је описао риса из Канаде. Крајем 19. века описано је неколико зоолошких узорака риса: Lynx subsolanus је предложио Аутрам Бангс 1897. године за кожу и лобању риса прикупљене у близини Кодроја, Њуфаундленд и Лабрадор. Lynx canadensis mollipilosus предложио је Витмер Стон 1900. године који је описао лобању и тамно смеђу кожу мушког риса убијеног у близини Вејнрајт (Аљаска).
Пласман канадског риса у роду Рис подржао је Герит Смит Милер 1912. године. До раних 2000-их, научници су били подијељени око тога да ли Рис треба сматрати подродом Felis, или самом подпородицом; неки су чак сумњали да ли канадски рис треба сматрати врстом за себе. Препознао га је Валас Кристофер Возенкрафт 2005. године као важећу врсту риса заједно са риђим рисом (L. rufus), обичним рисом (L. lynx) и иберијским рисом (L. pardinus). Возенкрафт је препознао три подврсте канадског риса: L. c. canadensis на канадском копну L. c. subsolanus у Њуфаундленду L. c. mollipilosus у Аљасци
Ваљаност подспецифичног статуса риса са Њуфаундленда је доведена у питање 1975. године, као резултати студије боје длаке, кранијалних мјерења и тежине узорака канадског риса показали су да стандардна мјерења нису значајно различита, осим неколико варијација као што је тамније крзно риса са Њуфаундленда.
У 2017. години, Група стручњака за мачке сматрала је канадског риса монотипском врстом, јер показује мале морфолошке или генетске разлике.
Сматра се да је популација риса на Њуфаундленду генетски одступила од континенталног канадског риса око 20.000 до 33.000 година након посљедњег глацијалног периода.
Еволуција thumb|Фосили L. issiodorensis, за који се сматра да је предак четири модерне врсте риса.
Према филогенетској студији из 2006. године, предак пет постојећих мачјих лоза - Lynx, Leopardus, Puma, Felis и Prionailurus уз Otocolobus - стигао је у Сјеверну Америку након преласка Беринговог мореуза прије 8,5 до 8 милиона година. Рис се одвојио од Пума, Фелис и Прионаилурус плус Паласова мачка лозе око 2.53–4.74 милиона година. (Lynx issiodorensis), за који се вјерује да је предак четири модерне врсте риса, вјероватно је настао у Африци 4 милиона година и појавио се у Европи и сјеверној Азији све док није пао на изумирање око 1 милиона. Вјерује се да су популације евроазијског риса који су достигли Сјеверну Америку 2,6 милиона година првобитно населили у јужној половини континента, јер је сјеверни део био покривен глечерима. Јужне популације постепено еволуирао у модерном Бобцат. Касније, када је континент напао евроазијски рис по други пут у посљедњих 200.000 година, популације које су се населиле у сјеверном дијелу континента, сада лишене глечера, еволуирале су у канадског риса. У свом раду из 1981. године, шведски палеонтолог Ларс Верделин је примјетио да се канадски рис не чини много другачијим од свог првог појављивања. Фосили канадског риса ископани у Сјеверној Америци датирају из Сангамонијан и Висконсин глацијације. Студија из 2006. године дала је филогенетске односе канадског риса на сљедећи начин:
Опис врсте
Канадски рис је мршава, средње велика мачка коју карактерише дугачко, густо крзно, троугласте уши са црним чуперцима на врховима и широке шапе налик на крпље. Као и код риђег риса, задњи удови су дужи од предњих, тако да се леђа спуштају према напријед. Канадски рис је полно диморфан, са мужјацима већим и тежим од женки. Рис је између 73 и 107 cm (29 и 42 in) у укупној дужини и стоји 48–56 cm (19–22 in) висок на рамену; женке се крећу у тежини од 5–12 kg (11–26 lb) и мужјаци од 6–17 kg (13–37 lb), иако је изузетан мушкарац у Пенсилванији тежио 20 kg (44 lb). Физичке пропорције се не разликују значајно у опсегу и вјероватно су природно одабране како би се омогућило преживљавање на мањем плијену. Здепасти реп је дугачак 5–13 cm (2.0–5.1 in) и има потпуно црни врх. Скелетни мишићи чине 56,5% тјелесне тежине канадског риса.
Дуго, густо крзно, равномјерно обојено са мало или нимало ознака, осим на доњој страни, изолује риса у његовом леденом станишту. Крзно је типично жућкасто браон, мада у Њуфаундленду може да варира од браон или ружичасто-сиве у прољеће и љето до сивкасте нијансе са сивим изгледом зими; доњи дијелови су бијели и могу имати неколико тамних мрља. Пријављено је да јединке са Аљаске имају плавкасто-сиво крзно. Крзно је углавном краће љети него зими. Стражњи дио ушију је браон са сребрно-сивом мрљом у средини. Црни праменови дужине око 4 cm (1.6 in) излазе из врхова ушију, који су обложени црним крзном. Зими, коса на доњем образу постаје дужа, остављајући утисак украса који покрива грло. Канадски рис има четири брадавице.
Канџе су оштре и потпуно се увлаче. Велике, широке шапе прекривене су дугим, дебелим крзном и могу се ширити и до 10 cm (3.9 in) како би се брзо и лако кретале по меком снијегу. Његове шапе могу да издрже скоро двоструко већу тежину од бобцата пре него што потоне. Обе врсте ходају задњим стопалом обично пратећи предње стопало и често не прате праву линију. Корак риса је 300–460 mm (12–18 in), док риђи рис варира између 130 и 410 mm (5 и 16 in). Стазе канадског риса су углавном веће од оних код риђег риса; дебље крзно може учинити да се јастучићи за прсте појаве мање истакнути у снијегу. У прљавштини трагови риса су 76–95 mm (3–3.75 in) дуги и 89–114 mm (3.5–4.5 in) широки, док су у снијегу већи (110 mm (4.5 in) дуги и 130 mm (5 in) широки). Топли капут, широке шапе и дуге ноге служе као адаптације за риса да се ефикасно креће и лови у снијегу.
Канадски рис има 28 зуба. Стоматолошка формула је . млијечни зуби је , јер млади немају кутњаке. Четири дуга очњака се користе за пробијање и хватање. Рис може да осјети гдје гризе плен са својим очњацима, јер су јако проткани нервима. Такође има четири карнасијална зуба који режу месо на мале комадиће. Да би користио своје карнасијале, рис мора жвакати месо са главом на страну. Постоје велики размаци између четири очњака и осталих зуба, а други горњи преткутњаци су одсутни, како би се осигурало да угриз иде што је могуће дубље у плијен.
Канадски рис се може разликовати од риђег риса по дужим ушима, ширим шапама, краћем репу са потпуно црним врхом, дужим ногама и мање ознака и сивој нијанси длаке. Риђи рис је генерално мањи од канадског риса, али у областима гдје су симпатрични риђи рисови имају тенденцију да буде већи и још увијек се могу мјешати са канадским рисом.
Распрострањење и станиште thumb|Канадски рисови преферирају густе тајге|alt=Два канадска риса сједе у снијегу у тајги. Канадски рис има станиште на копну. Врста је присутна у Канади и Сједињеним Америчким Државама. Канадски рис се јавља претежно у густој тајги Канаде, а његов опсег се снажно поклапа са оним америчког зеца. У прошлости, рис се појавио на сјеверу Сједињених Америчких Држава у 24 државе, вјероватно јужно до Стјеновитих планина у Њу Мексику и сјеверно до границе шума на Арктику кроз четинарске шуме на Аљасци и Канади. Рис наставља да се појављује у свом бившем опсегу у већем дијелу Аљаске и Канаде. У Сједињеним Америчким Државама, канадски рис се јавља у Плавим планинама и Каскадном опсегу на сјеверозападу Пацифика, Стјеновитим планинама, сјеверном региону Великих језера (у Минесоти и Мичигену на Горњем полуострву) и сјеверној Новој Енглеској (у Њу Хемпширу, Мејну и Вермонту). Рис је успјешно поново уведен у Колораду почевши од 1999. године, након што је истребљена из државе 1970-их. Канадски рисови углавном избјегавају отворене просторе упркос доброј доступности плијена; они се суочавају са потешкоћама у преживљавању у тешко посјеченим подручјима и на пољопривредном земљишту, иако могу добро напредовати у искрченим подручјима која су остављена да се регенеришу најмање петнаест година. Канадски рисови су забиљежени до надморске висине од 4.310 m (14,140 ft). Сматра се истребљеним у Њујорку, Пенсилванији, Масачусетсу, Невади, Индијани и Охају.
Канадски рис је упуцан у близини Њутон Абот у Великој Британији 1903. године након што је напао два пса. Животиња је остала неидентификована у то вријеме и сачувана је у Бристолском музеју и умјетничкој галерији и коначно је идентификована у студији из 2014. године. Истраживачи су закључили да је вјероватно био заробљен неко време, можда као егзотични љубимац или дио путујуће менажерије, али је можда преживио значајан период након бјекства. Сматрали су да је то "најранији забиљежени примјер егзотичне мачке на слободи у Великој Британији".
Екологија и понашање Канадски рис има тенденцију да буде ноћна животиња као и његов примарни плијен, амерички зец. Ипак, активност риса се може посматрати током дана. Рис може да пређе дневно, крећући се брзином од , да набави плијен. Ови рисови су добри пливачи; забиљежено је да је један канадски рис пливао преко ријеке Јукон. Канадски рисови су ефикасни пењачи и избјегавају предаторе пењући се високо на дрвећу, али лове само на земљи. Ови рисови су првенствено самотњаци, са минималном социјалном интеракцијом, осим везе између мајки и женског потомства, и привремене повезаности између појединаца супротних полова током сезоне парења. Јединке истог пола посебно имају тенденцију да избјегавају једни друге, формирајући "интрасексуалне" територије - друштвену структуру сличну оној медвједа, рисова, пума и куна. Интраспецифична агресија и посљедични канибализам су ријетки, али могу бити чешћи када је храна оскудна.
Распон станишта thumb|Канадски рисови су обично усамљеници са минималним друштвеним везама.|alt=Канадски рис хода по снијегу