Иваница је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Равно, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 139 становника.
Географија Од Требиња је удаљена 20, а од Дубровника је удаљена 8 километара. Иваница је крашко насеље на крајњем југу Босне и Херцеговине, смјештено на надморској висини од око 360 метара, које карактерише измијењена средоземна клима и специфичан амфитеатрални положај према Јадранском мору. Ово подручје, смјештено уз границу са Хрватском, представља стратешку тачку због близине Дубровника и Требиња, уз изражен крашки рељеф и буру као доминантан вјетар током зиме.
Становништво Националност 2013. 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 99 147 Хрвати 33 13 Муслимани 7 3 остали и непознато 0 3 Укупно 139 166'|'''''''
Историја Историјски развој Иванице нераскидиво је везан за њен специфичан погранични положај на контакту залеђа Хума-Херцеговине и приобалног појаса Дубровачке републике. Кроз овај простор су од античких времена и средњег вијека пролазили трговачки путеви караванског карактера, којима је роба из унутрашњости Балкана (попут стоке, коже и воска) стизала до дубровачких лука, док је у супротном смјеру транспортована со, текстил и луксузна роба. Због стратешке важности надгледања ових путева и саме границе, шири простор око Иванице и брда Бргат одувијек је имао војно-одбрамбени значај.
У периоду Османске владавине, Иваница се налазила у саставу Херцеговачког санџака, као дио ширег требињског кадилука. Током вијекова, ово подручје је често било поприште сукоба, хајдучких четовања и граничних чарки између Османлија и Млетачке републике, односно Дубровника. Доласком Аустроугарске након Берлинског конгреса 1878. године, извршена је модернизација путне инфраструктуре. Аустроугарске војне власти су дуж тадашње границе са Kralјевином Далмацијом изградиле мрежу фортификација и караула ради контроле становништва и спречавања шверца, што је додатно утицало на развој Иванице као сталног пограничног пункта.
У току Другог свјетског рата, на ширем простору општине Требиње водиле су се жестоке борбе између партизанских јединица, четника и окупаторских снага, а становништво Иванице је претрпјело значајна страдања. Након 1945. године, у социјалистичкој Југославији, насеље је ушло у састав општине Требиње. Током овог периода, Иваница се развијала као рурално преграђе, чије је становништво због непосредне близине Дубровника било радно ангажовано у тамошњем туризму, грађевинарству и индустрији, док се мањи дио бавио традиционалним сточарством и пољопривредом.
Најтежи период у новијој историји мјеста догодио се током Рата у Босни и Херцеговини (1992–1995). Због свог географског положаја на узвишењу изнад Дубровника, Иваница је већ у јесен 1991. и током 1992. године постала једно од главних попришта жестоких војних сукоба између Југословенске народне армије (касније Војска Републике Српске) и Хрватске војске. Током операција на јужном бојишту, српско становништво се раселило у Требиње и друге дијелове Источне Херцеговине и Црне Горе, а само насеље је претрпјело скоро потпуно разарање инфраструктуре, стамбених и помоћних објеката.
Потписивањем Дејтонског мировног споразума крајем 1995. године, успостављена је нова међуентитетска линија разграничења која је подјелила предратну општину Требиње. Иваница је тада званично припала новоформираној општини Равно, која је ушла у састав Федерације БиХ. Прве године након рата обиљежио је спор и тежак повратак предратног становништва, праћен спором обновом кућа и инфраструктуре. Тек почетком 21. вијека, захваљујући глобалном туристичком буму суседног Дубровника и недостатку грађевинског земљишта, Иваница почиње рапидно да се развија у модерно викенд-насеље и важну туристичко-резиденцијалну зону у којој некретнине купују инвеститори из цијелог свијета.
Галерија
Референце
Спољашње везе Иванице - тампон-зона по “Дејтону“ (Вечерње новости, 19. новембар 2011)
Категорија:Општина Равно Категорија:Српска насеља у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини