Вујица Решин Туцић (Меленци, 17. јул 1941 — Нови Сад, 28. новембар 2009) био је српски књижевник, визуелни уметник, уредник, есејиста, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века (Нова уметничка пракса).
Биографија Уређивао је часописе "Улазница" (Зрењанин), "Даље" (Сарајево) и "Тиса" (Нови Бечеј). 1977. покренуо је часопис „Адреса“, један од најзначајнијих неоавангардних часописа на овим просторима. Радио је најпре у библиотеци Радија Новог Сада, а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. Због своје уметничке активности и неконформизма био је маргинализован и прогањан у време комунистичке власти, која га је држала за анархисту. Током 1972. и 1973. против њега су била покренута два кривична процеса: „због прекршајног дела вређања социјалистичко-патриотских осећања грађана“ у Општинском суду у Зрењанину и „за кривично дело непријатељске пропаганде“ у Окружном суду у Новом Саду. По овом другом основу претила му је казна до 12 година строгог затвора, али је процес обустављен на интервенцију Оскара Давича. Маргинализација у културним институцијама се наставља и касније, током деведесетих, прећуткивањем и игнорисањем, као и код свих уметника чија се пракса није уклапала у владајућу националистичку парадигму.
Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу Традиција авангарде (Београд, 1993—95), из које је настала уметничка група Магнет.
Његови радови излазе изван оквира традиционалне поделе уметности, па тако у извођење својих песама уноси елементе филма, глуме и перформанса, што је у оно време код нас била експериментална и пионирска активност.
Отац је песника млађе генерације Синише Туцића.
Награде Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за песму „Дојиље смрти”, 1969. Награда „Павле Марковић Адамов”, за песнички опус. 1989. Награда „Васко Попа”, за збирку песама Гнездо параноје, 2007.
Дела Објавио је 12 песничких књига. Јаје у челичној љусци, песме, 1970. Сан и критика, песме, 1977. Слово је пукло, есеји, 1978. Простак у ноћи, песме, 1979. Реформ гротеск, песме, 1983. Хладно чело, есеји, 1983. Снег веје, љубав је вечна, песме, 1990. Страхоте подземља, роман, 1991. Стругање маште, сабрана дела, 1991. Играч у свим правцима, избор из поезије, 2001. Време фантома, критике, 2005. Гнездо параноје, песме, 2007.
Референце
Литература
Остоја Кисић: „Вујица Решин Туцић – Лирски песник из времена процвата самоуправљања“, у: Вујица Решин Туцић: „Стругање маште“, избор из поезије, Дневник, Нови Сад, 1991. Небојша Миленковић: „Вујица Решин Туцић: традиција авангарде“, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, 2011.
Спољашње везе
Мирослав Нуне Поповић: „Умро је Вујица Решин Туцић: Да ли постоји живот?" „Преминули песници Вујица Решин Туцић и Драгомир Брајковић“ Г. Нонин: „Вујица Решин Туцић“ „Преминуо песник Вујица Решин Туцић“ „Преминуо Вујица Решин Туцић“ Део из филма „Играч у свим правцима“. Вујица говори песму „О како лепо бицикл терам ја“. Тонски записи живог извођења песама Вујице Решин Туцића и Бранка Андрића, снимљени 1976. или 1977. Осврт емисије "Вавилон" о новом издању романа Вујице Решин Туцића "Страхоте подземља" у издању издавачке куће "Лево крило"
Категорија:Рођени 1941. Категорија:Умрли 2009. Категорија:Књижевници из Зрењанина Категорија:Српски песници Категорија:Добитници Награде Васко Попа