Вицекраљевство Перу (is) је билo шпански колонијални административни дистрикт, основан 1542. године, који је изворно садржао већину јужноамеричке Шпанске империје, a главни град му је био Лима. Вицекраљевство Перу је било једно од два Шпанска Вицекраљевства у Америкама од 16. до 18. века.
Међутим, Шпанија није могла да оспори Португалску експанзију у Бразилу преко меридијана. Споразум из Тордесиљаса је постао безначајан између 1580. и 1640. године док је Шпанија контролисала Португалију. Стварање вицекраљевства Нова Гранада и Рио де ла Плата (науштрб територије Перуа) је смањило утицај Лиме и пребацило уносно Андско трговање у Буенос Ајрес, док се пад рударске и текстилне производње убрзавао до прогресивног опадања Вицекраљевства Перуа. На крају, вицекраљевство се распушта, као и већина Шпанске империје, када се суочава са националним покретима независности на почетку 19. века. Ови покрети воде до формирања данашњих држава Перу, Чиле, Колумбија, Панама, Еквадор, Боливија, Парагвај, Уругвај, Аргентина, Гвајана и Тринидад и Тобаго на територији која је у једном тренутку чинила Вицекраљевство Перу.
Историја Истраживање и насељавање (1542—1643) мини|лево|Франсиско Алварез де Толедо, вицекраљ Перуа
Након Шпанског освајања Перуа (1532-37), први Аудијенција је установљена од стране Лопе Гарсија де Кастра (1516 — 8. јануар, 1576), Шпанског колонијалног администратора који је служио као члан Већа Индија и Аудијенција Панаме и Лиме. Од 2. септембра 1564. до 26. септембра 1569. године он је био привремени вицекраља Перуа. 1542. године, Шпанија ствара Вицекраљевство Нове Кастиље које се убрзо преименује у Вицекраљевство Перуа. 1544. године, свети римски цар Карлос I од Шпаније именује Бласка Нуњеза Велу као првог вицекраља Перуа, али вицекраљевство није организовано све до доласка Франсиска Алвареза де Толеда. Толедо чини опсежну инспекцију колоније.
Франсиско де Толедо, "један од великих администратора свих времена",Mabry, Donald J., Colonial Latin America. Coral Springs, Fla.: Llumina Press, 2002 успоставља инквизицију и доноси законе који важе и за Шпанце и за Индијанце, окончавши моћ еконменде и смањивши стари систем мита, односно принудни рад староседелаца. Побољшао је сигурност у вицекраљевству са утврђењима, мостовима и флотом против пирата. Франсиско де Толедо је такође окончао староседелачку државу Нео-Инка у Вилкабамби, убивши Тупак Амаруа, и промовишући економски развој из комерцијалног монопола и извлачења минерала, углавном, рудника сребра у Потосију.
Амазонски слив и поједини спојени региони су сматрани Шпанском територијом од споразума из Тордесиљаса и истраживања која је радио Франсиско де Орељана, али споразум је постао безначајан између 1580. и 1640. године док је Шпанија контролисала Португал. Међутим, Луис Херонимо де Кабрера, Четврти Гроф Чинчона је послао трећу експедицију да истражи реку Амазон под Кристобал де Акуном.
Многа острва на Пацифику су посетили шпански бродови у 16. веку, али се нису трудили да их колонизују или да тргују са њима. Ово укључује Нову Гвинеју (од стране Ињиго Ортиз де Ретеза 1545. године), и Соломонова острва (1568. године) и острва Маркиз (1595. године) од стране Алвара де Мендање не Неире.
мини|лево|Локација најважније Језуитске редукције, са тренутним политичким поделама.
Прве Језуитске редукције да се промени вера староседелаца у Хришћанску је основана 1609. године, али нека подручја беху окупирана Бразилцима пошто су Бандеирантеи проширивали своју активност кроз велики део слива и спојеног са Мато Гросом у 17. и 16. веку. Ове групе су имале предност удаљеног географског положаја и приступа реци од уста Амазона (што беше територија Португалије). У међувремену Шпанци су били блокирани сопственим законима који је забрањивао претварање староседелаца у робове, остављајући их без комерцијалног интереса дубоко унутар слива.The Laws of Burgos (1512) and the New Laws (1542) had been intended to protect the interests of indigenous people. While in spirit they were often abused, as through forced exploitative labour of locals, they did prevent widespread formal enslavement of indigenous people in Spanish territories. Renegade slavers, operating illegally in Spanish territory, did so as agents of the Portuguese slave markets in Brazil.
Један чувен напад на Шпанце 1628. године је резултовао поробљавањем 60.000 староседелаца.An early bandeira in 1628, led by Antônio Raposo Tavares), composed of 2,000 allied Indians, 900 Mamluks (Mestizos) and 69 white Paulistanos, to find precious metals and stones and / or to capture Indians for slavery. This expedition alone was responsible for the destruction of most of the Jesuit missions of Spanish Guairá and the enslavement of over 60.000 indigenous people. In response the missions that followed were militarized. Заправо, како је време пролазило они су кориштени као самофинансирајућа окупациона снага власти Португалије за оно што је био сукоб ниског интензитета територијалног освајања.
Године 1617, Франсиско де Борја и Арагон је поделио владу Рио де ла Плате на два дела, Буенос Ајрес и Парагвај, обе под протекторатом вицекраљевства. Дијего Фернандез де Кордоба, Маркиз од Гвадалаказара је реформисао фискални систем и зауставио ривалство унутар породице која је крвавила краљевством.
Други вицекраљеви, као што су Фернандо Торес, Броја и Арагон, Фернандез де Кабрера или Фернандез Кордоба су такође проширили морнарицу и утврдили пристаништа за борбу против гусара, као оних што их је водио Енглез Томас Кавендиш. Фернандез де Кабрера је угушио побуну Уру и Мапуче Индијанаца.
Последњи шпански Хабзбурзи (1643—1713) Вицекраљеви су морали штитити обалу Пацифика од Француских шверцера и Енглеских и Холандских гусара. Проширили су своје поморске снаге, утврдили луке Валдвидије, Валпараиса, Арике и Каљаоа и саградили су градске зидине у Лими (1686) и Трухиљу (1685—87). Без обзира на то, познати енглески корсар Хенри Морган је преузео Чагрес и заробио и опљачкао град Панаму почетком 1670. године. Поред тога, снаге Перуа су одбиле нападе Едварда Дејвида (1684 и 1686), Чарлса Вејџера и Томаса Колба (1708) и Волдеса (1709—11). Споразум у Утрехту дозвољава Британцима да пошаљу бродове и робу у Портобело.
Током овог периода, побуне су биле честе. Око 1656. године, Педро Бохоркез је себе крунисао Инком (царем) Калчаки Индијанаца, подстакавши становништво староседелаца на побуну. Од 1665. до 1668. године, богати власници рудника Хосе и Гашпар Салседо се побунише против колонијалне владе. Свештенство се противило номинацији бискупа и других црквених великодостојника из Шпаније. Вицекраљ Дијего Ладрон де Гевара је морао предузети мере против устанка робова на имању Хуачипа де Лима. Било је ужасних земљотреса (1655, 1687) као и епидемија.
Током администрације Балтазар де ла Куева Енрикеза, закони Индије су били састављени. Дијего де Бенавидес, осми гроф Сантистебана издаје грану владе која се бави војним складиштима и материјалима () 1664. године и Педро Алварез де Толедо уводи запечаћен папир (шп. papiel sellado). 1683. године Мелчор де Навара поново упоставља Лима минт (Завод за изаду новчаница), који је угашен од 1572. године. Вицекраљ Дијего Ладрон де Гевара повећава производњу сребра у Потоси рудницима и стимулиште производњу у другим рудницима у Сан Николасу, Кахатамбу и Хуанкавелики. Он ограничава производњу агуардиентеа из шећерних трски до овлаштених фабрика, којима је давао велике порезе.
Цркве Лос Десампарадос (1672), Ла Буена Муерте и манастир Минимос де Сан Франциско де Паула су завршени и отворени. Саграђене су болница "Свети ДУх" () и болница Сан Бартоломеј.
Бурбонске реформе (1713—1806) Године 1717. Вицекраљевство Нова Гранада је основано од северних територија, Аудијанције Боготе, Китоа и Панаме. Вицекраљевство првобитно траје само до 1724. године али је поновно трајно успостављено 1740. године. Са оснивањем Вицекраљевства Рио де ла Плата од јужних подручја онога што је сада Аргентина, Боливија, Парагвај и Уругвај 1776. године, аудијенције Чаркас и Буенос Ајрес су изгубљене. 256 година стар споразум из Тордесиљаса је замењен споразумом у Мадриду који даје Португалији контролу над земљама које је окупирао у јужној Америци текућих векова. Ова Португалијска окупација води до Гуарани рат 1756. године.
мини|лево|1534. година, Бразил према споразуму у Тордесиљасу мини|upleft|1789. година, Бразил према споразуму у Мадриду
Неколико вицекраљева је имало научни, политички и економски утицај на вицекраљевство. Мануел де Амат је организовао експедицију на Тахите. Вицекраљ Теодоро де Кроа је такође децентрализовао владу кроз оснивање осам интенданата у подручју Краљевске аудијенције Лиме, и два у Капетанији генерала Чилеа. Франсиско Гил де Табоада уграђује регион Пуно у Вицекраљевство Перу. Хосе де Армендариз стимулише производњу сребра и предузима кораке против преваре, корупције и кријумчарења. Мануел де Амат упоставља прву регулацију трговине и организације царинских правила што доводи до градње царинске куће у Каљаоу.Gobierno Regional del Callao
Земљотрес демолира Лиму и Каљао 1746. године. Вицекраљ Амат оснива разне јавне радове у Лими, укључујући први ринг за борбу бикова. Манулел де Гириор такође унапређује и медицинску негу у десет болница у Лими и успоставља дом за незбринуту децу.
Рат између Британије и Шпаније поново избија (Рат за Џенкинсово уво, 1739-48). Амат гради тврђаву Реал Фелипе у Каљаоу 1744. године.
Без обзира, кроз овај период, староседеоци нису скроз потлачени. Само у 18. веку, било је 14 великих побуна.
Крај Вицекраљевства (1806—1824)
Вицекраљ Хосе Фернандо де Абаскал је промовисао образовне реформе, реорганизовао војску, и угушио локалне побуде. Током његове администрације, инквизиција Лиме је привремено укинута као резултат реформи које је спровео Кортес у Шпанији.
Када су ратови за независност избили 1810. године, Перу је био центар Ројалистичке реакције. Абаскал је поново увео провинције Кордоба, Потоси, Ла Паз, Чаркас, Чиле и Кито у Вицекраљевство Перу. Краљевска војска је током 14 година поразила патриотске војске Аргентинаца и Чилеанаца, претварајући Перу у последњи краљевски бастион Јужне Америке.
Године 1812. велики пожар у Гвајакилу уништава пола града.
Лорд Кокрен, у команди новоформиране Чилеанске ратне морнарице, неуспешно напада Гвајакил и Ел Каљао, али 4. фебруара покорава Валдивију, који је у то време био називан кључем јужних мора и Гибралтаром Пацифика, због својих великих утврђења. Вицекраљевство успева да одбрани Чилео острвоЧилое (острво) до 1825. године.
Дана 8. септембра 1820. године, ослободилачка експедиција Перуа, организована углавном од Аргентинаца и са одређеним бројем Перуанаца и Чилеанаца, долази до плаже залива Паракас, близо града Писко, Перу. Војска је била командом Хосе де Сан Мартина. Након безуспешних преговара са вицекраљем, Сан Мартин заузима перуански главни град Лиму 21. јула 1821. године. Независност Перуа је проглашена 28. јула 1821. године. Вицекраљ Хосе де ла Серна, још увек у команди значајно велике војне силе, повлачи се у Хауху, а потом у Куско.
Дана 26. јула 1822. године, Сан Мартин и Симон Боливар се састају у Гвајакилу да дефинишу стратегију за ослобађање остатка Перуа. Састанак је био тајна, и није познато шта се тачно десило. Међутим, након тога Сан Мартин се вратио у Аргентину док је Боливар спремао напад на преостале краљевске снаге Перуа и Горњег Перуа (Боливије). У септембру 1823. године Боливар долази у Лиму са Антониом Хосеом де Сукреом да планирају напад.