Даглас -{C-133}- Каргомастер () је био тешки војни транспортни четворомоторни авион металне конструкције, пројектован за потребе оружаних снага САД. Производила га је фирма Даглас -{(Douglas Aircraft Corporation)}- од маја 1956. до 1961. године. Наследио га је тешки транспортни авион на турбо елисни погон Локид Ц-130 Херкул.
Пројектовање и развој мини|лево|300п|Даглас -{C-133}- Каргомастер мини|лево|300п|Унутрашњост авиона Даглас -{C-133}- Каргомастер Пројект тешког војног транспортног авиона Даглас C-133 Каргомастер се по конструкцији потпуно разликује од својих предтодника C-74 Глоубмастер и C-124 Глоубмастер II. Авион Даглас C-133 је био једнокрилни висококрилац, потпуно металне конструкције са конвенционалним репом на коме су се налазила врата у облику рампе за утовар тешких и гломазних терета. Поред ових репних врата авион је имао и велика бочна врата.
Стајни трап типа трицикл био је увлачећи. Две средње ноге стајног трапа са по четири точка свака, увлаче се у гондоле причвршћене са спољног дела трупа тако да увлачење стајног трапа не одузима товарни простор у трупу авиона. Трећа предња нога стајног трапа са два точка смештена је у носу авиона.
На сваком крилу трапезастог облика, са правом нападном ивицом крила, било је уграђено по два турбо елисна мотора Прат & Витни -{Pratt & Whitney T34-P-7W}- или -{Pratt & Whitney T34-P-9W}- са трокраком металном елисом променљивог корака. За разлику од свог претходника Дагласа C-124, иако је по габариту карго простора мањи Даглас C-133 је могао да пренесе скоро дупло већу тежину око 50-{t}-. Захваљујући конструктивном решењу, да је крило изнад трупа авиона - висококрилац, труп авиона је веома близу писте што омогућава лакши уровар и истовар тешких и габатиних терета. Даглас је ову концепцију применио на авиону Даглас-{DC-5}- 16 година пре појаве авиона Даглас C-133 али тада то није схваћено као добро решење. Данас се ово решење готово искључиво користи код војних транспортних авиона.
Варијанте авиона Даглас -{C-133}- -{C-133А}- - прва производна верзија авиона Даглас -{C-133}- са моторима -{Pratt & Whitney T34-P-7W}- снаге 7.100 -{ph}-, произведено је 35 примерака, -{C-133B}- - друга производна верзија авиона Даглас -{C-133}- са моторима повећане снаге -{Pratt & Whitney T34-P-9W}- снаге 7.500 -{ph}-, и повећаним задњим вратима, произведено је 15 примерака ових авиона.
Оперативно коришћење мини|лево|300п|Даглас -{C-133}- Каргомастер Од 1956. до 1962. године произведено је 50 примерака ових авиона, који су коришћени за потребе америчког војног ваздухопловства -{USAF}-. Обично су се користили у комбинацији са авионима Даглас -{C-124}- Глоубмастер II. Били су транспортна потпора америчкој војсци широм света у Вијетнамском рату у Европи, Африци, Блиском и Далеком истоку, веома често су се користили за транспорт ракета. Њиме су превожене ракете Атлас, Сатурн и Титан у свемирски центар у Кејп Канавералу које су се користиле за свемирске програме Џемини, Меркјури и Аполо.
У служби су се задржали до 1970.-тих година, првобитни век од 10.000 сати им је продужен на 19.000 сати а све у циљу да дочекају увођење нових транспортних авиона Локидових -{C-5А Galaxy}- и -{C-130 Hercules}-. Након повлаћења из војне службе неки од ових авиона су коришћени као карго авиони у цивилном саобраћају.
Земље које су користиле овај авион
Галерија
Види још Даглас DC-5 Даглас -{C-74}- Глоубмастер Даглас -{C-124}- Глоубмастер II
Литература
Спољашње везе
Категорија:Војни авиони Категорија:Транспортни авиони Категорија:Макдонел Даглас Категорија:Даглас авиони