Холандија или Низоземска (),Назив „Холандија” је неформалан, али општеприхваћен и традиционални назив на српском језику. Држава се званично и у дословном преводу зове „Низоземска” ( — „ниско”; -{landen}- — „земља”), а Холандија је само једна геополитичка област у оквиру државе. држава је у западној Европи и једна од четири конститутивне земље Краљевине Холандије (остале три су Аруба, Курасао и Свети Мартин). Према истоку се граничи са Немачком, према југу са Белгијом, према северозападу има излаз на Северно море. Поморску границу дели са Белгијом, Уједињеним Краљевством и Немачком. Најважнији и највећи градови Низоземске су Амстердам, Хаг и Ротердам. Амстердам је уједно и главни град, док је седиште владе и парламента у Хагу. Ротердамска лука је највећа у Европи, штавише велика је као три наредне луке заједно, и од 1962. до 2004. била је највећа на свету.
Држава Холандија се састоји из 12 покрајина у Европској Холандији, а након расформирања бивших Холандских Антила, у њеном саставу су и три специјалне општине у Карипској Холандији — Бонер, Саба и Свети Еустахије.
Холандија је низијска земља, 50% њеног копна је на мање од једног метра изнад мора. Ова одлика је дала Низоземској њено име -{Nederland}-, у преводу „Низијска земља“.
Већи део територије Низоземске који је испод нивоа мора је људско дело. Од краја 16. века грађени су полдери отимањем земље од мора и исушивањем језера. Данас они чине скоро 17% површине земље. „Позната“ је као земља лала, ветрењача и дрвених кломпи.
Једна од одлика Низоземске је велика густина становништва, 407 по квадратном километру. Само Бангладеш, Јужна Кореја, и Тајван имају бројније и гушће насељено становништво. Без обзира на то, Холандија је после Сједињених Држава други извозник хране и пољопривредних производа у свету. Томе је између осталог допринела велика плодност тла као и блага клима.
Холандија је трећа земља у свету у којој су грађани на изборима изабрали чланове парламента а од 1848. устројена је као унитарна држава са парламентарном демократијом и уставном монархијом. Такође, Холандија има дугу историју друштвене толеранције и важи за либералну земљу. Абортус, проституција и еутаназија су легализовани, док према употреби одређених врста наркотика води прогресивну политику. Године 2001. Холандија је постала прва земља у свету која је легализовала истополне бракове.
Холандија је један од оснивача Уједињених нација, Европске уније, Еврозоне, Г-10, НАТО-а, ОЕЦД-а и Светске трговинске организације, поред тога, чланица је трилатералне Уније земаља Бенелукса. У Холандији се налази Организација за забрану хемијског оружја и пет међународних судова: Стални арбитражни суд, Међународни суд правде, Међународни кривични суд за бившу Југославију, Међународни кривични суд и Посебни суд за Либан. Прва четири наведена суда су смештена у Хагу, као и седиште Европола и агенције за сарадњу у правосуђу Евроџаст. Због овога се Хаг сматра правном престоницом света. Холандија је такође део Шенгенске зоне.
Име Званично име државе јесте -{Koninkrijk der Nederlanden}- (Краљевина Холандија). У германским језицима речи -{Neder, Nieder, Nether}- и -{Nedre}- значе „Ниско“, док реч -{Land}- значи „Земља“, те би у буквалном преводу име државе било „Краљевина Ниских Земаља“ или „Краљевина Низоземска”. У француском се користи -{Pays-Bas}-, у италијанском — -{Paesi Bassi}-, а у немачком — -{Niederlande}-. У холандском се користе и једнински и множински облици (-{Nederland/Nederlanden}-), док француски и енглески (-{Low Countries}-) користе искључиво множину.
За време владавине војвода Ниских Земаља, који углавном пребива у Фландрији, Ниске Земље назива -{Les pays de par deça}-, што у преводу значи „Земље овде преко“. То је у опреци са -{Les pays de par delà}-, што пак значи „Земље тамо преко“, а односи се на саму Бургундију. Назив Ниске земље при мору такође бива кориштен.
У 15. веку долази у употребу назив -{Nederlanden}- (Ниске Земље). За разлику од назива суседних држава попут Француске или Енглеске, овај назив није етничког порекла већ је географски термин који тек назначује однос према неком другом вишем терену. Од отприлике 1490. године се тако називају и Бургундско-Хабзбуршке провинције.
Поред назива -{Vlaanderen}- (Фландрија), -{Nederlanden}- (Ниске Земље) постаје најучесталије коришћени термин половином 16. века. У то време термин Ниске Земље је ознака која обухвата подручје данашњих држава Низоземске, Белгије и Луксембурга. Картограф Ортелиус користи 1570. назив -{Neder-Germanië}- (Ниска-Немачка). Након Низоземске револуције називи -{Belgium}- и -{Nederland}- остају у употреби како за Ниске Земље у целости тако и за појединачне државе.
Након Осамдесетогодишњег рата (1568—1648) начињена је подела на северну независну Републику Низоземску (-{Belgica Foederata}- — Федерална Холандија), претечу данашње Низоземске и на шпански контролисану Јужну Низоземску (-{Belgica Regia}- — Краљевина Холандија), претечу данашње Белгије.
У српском, пољском, румунском, грчком, мађарском, турском и још много других језика, за државу се скоро искључиво користио назив Холандија. У неким другим језицима, такав назив је био често колоквијалан. Изворно, Холандија је било име покрајине која је данас подељена на две западне низоземске покрајине (од њих укупно 12), Северну и Јужну Холандију, које заједно чине само 13,2% укупне територије Низоземске. Понекад становници Низоземске који не живе у Холандији тј. у Северној и Јужној Холандији не воле када људи називају целу земљу Холандијом.
Географија
Геологија и рељеф мини|лево|Типичан пејзаж Низоземске
Сам назив државе Холандија јасно указује на то да је она „низијска земља”. Ова низија је део знатно већег простора који се назива Низоземље. Низоземље представља продужетак Севернонемачке низије која је, пак, део континуалних низија Евроазије, заједно са Низоземљем на западу и Великопољском низијом на истоку. Према мору низијски простори Низоземске рашчлањени су токовима Рајне, Шелде и Маса. Око половине територије Низоземске налази се испод једног метра надморске висине, а око четвртине је испод нивоа мора. Испод нивоа морске површине је највећи део западног дела државе изузев приморског дела. Ове површине се од поплава бране системом канала чија је укупна дужина већа од 3.000 km. Највиши врх континенталне Низоземске, Валсерберг (322,5 m) налази се на крајњем југу земље, у огранцима Ардена. Од њега је виши врх на карипском острву Саба, висок 877 m.
Делови Низоземске, као на пример цела провинција Флеволанд, настали су исушивањем делова мора. Ове површине се називају полдери. Око петина територије Холандија је под водом, од чега највећи део представља језеро Ејселмер (-{IJsselmeer}-). Ејселмер је остатак некадашњег залива Северног мора који је 1932. одвојен насипом дугим 29 km.
На низоземским обалама, које су ниске и песковите, радом ветра створен је кордон дина које је море у прошлости пробијало претварајући их у низове острва. Пример острва насталих на овај начин су Фризијска острва. Поменуто језеро Ејселмер назива се и „Зојдерско језеро”. Оно је формирано тако што је море зашло у унутрашњост кордона дина.
Воде Холандија је са севера и са запада омеђена Северним морем. На северу се налазе низ пешчаних попричних Фризијских острва, од којих се јужно налази плитко Ваденово море. У самом средишту земље се налази језеро Ејселмер, на месту некадашњег Зојдерског залива које је изградњом бране Асфлуитдејк 1932. године затворено па сада садржи само слану воду. Важнија ушћа и естуари су Долард и Лајверс на јеверу, Низоземски Дихеп, Харингвлигет, Гревелингенмер и Остер и Вестершајде на југозападу. Холандија обала пролази кроз дводневну морску мену чија амплитуда дуж обалу варира између 1,5 и 2 метра, у зависности од утицаја ветра. Поред вертикалног кретања воде постоји и хоризонтално кретање, плимне трке. Због релативно благих температура (3 °C зими и 16 °C љети) Ваденово море и Остершелду су препуни иверком златопег, листом и дагњама.
Најважније реке Холандије су Рајна, њен рукавац Вал и река Мас. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле државу на северни и јужни део.
Клима
Холандија има умерену приморску климу са топлим летима и умереним зимама.
Историја
Праисторија и стари век Први археолошки докази живота древних људи на територији данашње Низоземске потичу из млађег палеолита. Први житељи су били ловци и скупљачи плодова. Крајем леденог доба, територија је насељена разним палеолитским група. Око 8000. п. н. е. овде су живела мезолитска племена. У наредних неколико миленијума, дошло је гвоздено доба са релативно високим животним стандардом. Низоземску су населили Келти, а потом Германи. Током доласка Римљана Низоземску су насељавали германска племена, као што су Тубанти, Канинефати и Фризи, који су се овде населили око 600. п. н. е. Келтска племена, као што су Ебурони и Менапи, населили су се на југу земље. Германско племе Фризи су један огранак Теутонаца, који су дошли у Низоземску средином 1. миленијума пре нове ере. На почетку римске колонизације такође су била присутна германска племена Токсандри и Батавијци. Током римске владавине, јужни део Низоземске био је претворен у провинцију Белгијску Галију, а касније у Доњу Германију.
Средњи век У 8. веку шири се хришћанство. После се развијало занатство, па онда бродска трговина. Често је мењала господаре. Била је важно културно подручје поготово у Ренесанси.
Хабзбуршка Холандија (1519—1581) мини|Виљем Орански, вођа Низоземске револуције Под Карлом V, владаром Светог римског царства и краљем Шпаније, територија данашње Низоземске је била део Седамнаест провинција Ниских Земаља, које је такође обухватала данашњу Белгију, Луксембург и делове Француске и Немачке.
Осамдесетогодишњи рат између провинција и Шпаније је почео 1568. Северне провинције су склопиле Утрехтску унију, споразум по ком су се обавезале да ће подржати једни друге у својој одбрани од шпанске војске.Утрехтска унија се сматра темељом модерне Низоземске. Северне провинције су 1581. усвојиле Акт о одрицању верности шпанском краљу, декларацију о независности провинција чиме је званично збачен Филип II од Шпаније као владар северних провинција. За вођу Уније у рату против Шпаније именован је Виљем Орански. Холандија представља први историјски пример државе настале буржоаском револуцијом против апсолутистичке власти. Карактер Низоземске револуције у 16. веку је био како буржоаски, тако и верски и национални. Узрок револуције лежи у намерама шпанског краља Филипа -{II}- да укине аутономију провинција, наметне нове порезе и искорени протестантизам
Холандија република
Након проглашења своје независности, провинције Холандија, Зеланд, Гронинген, Фризија, Утрехт, Оверејсел и Хелдерланд су основале конфедерацију. Све ове провинције су биле аутономне и имале своје скупштине. Сталешке скупштине Низоземља, конфедерална скупштина, је заседала у Хагу и састојала се од представника из сваке од седам провинција. Ретко насељена област Дренте, која се углавном састоји од лошег тресетишта, је била део републике, иако Дренте није био сматран једним од провинција. Он је имао своје представнике, док је управника Дрентеа именовала Сталешка скупштина.
Краљица Елизабета I је подржавала холандску борбу против Шпанаца, и 1585. је закључила уговор са Холанђанима којим је обећала да ће послати енглеску војску у Низоземску. У децембру 1585. године је послато је из Енглеске 7.600 војника у Низоземску под командом Роберта Дадлија. Упркос значајној величини за то време, енглеска војска није била ни од какве стварне користи за Низоземски устанак.