Тамјан

Тамјан (од од , преко ), познат и као олибанум (од , преко ) је ароматична смола која се користи за кађење и у производњи парфема, а добија се од дрвећа из рода у породици . Постоји неколико врста рода које производе тамјан, укључујући, али не ограничавајући се на , , и . Смола сваке од њих доступна је у различитим класама, што зависи од времена када се бере. Смола се ручно сортира ради квалитета.

Паљењем тамјана развија се изузетно јак мирис. Користи се у религиозне сврхе, у производњи парфема, у ароматерапији и у традиционалној медицини.

Етимологија Реч за тамјан на коине грчком у Новом завету, (или ), когнат је са именом Либан (); исто се може рећи и за арапски, феничански, хебрејски, као и за латински lĭbănus. Претпоставља се да је то зато што обе речи потичу од речи за „бело” и да је пут зачина пролазио преко планине Либан. Средњовековни латински израз изведен је из грчког или латинског . Почетно „о” можда потиче од речи (уље), или од грчког члана „о-” или арапског члана „ал-”.

Опис мини|Цветови и гране дрвета

Дрвеће почиње да производи смолу када је старо око осам до десет година. Скупљање смоле обавља се два до три пута годишње, при чему последњи резови дају најбоље сузе због већег садржаја ароматичних терпена, сесквитерпена и дитерпена. Генерално гледано, непрозирније смоле су најбољег квалитета. Данас 90 одсто светске производње тамјана долази са Рога Африке, претежно из пограничних заједница на граници Сомалије и Етиопије.

Главне врсте у трговини су: расте у северној Сомалији. : Сомалија. Сомалијски сакупљачи су дуго сматрали да је Boswellia occulta иста врста као Boswellia carteri иако су им облици различити, и продавали су смоле обе врсте као исту ствар. Међутим, 2019. године постало је јасно да су хемијски састави њихових етеричних уља потпуно различити. : Сомалија, Јужна Арабија. . Ово је синоним за Boswellia sacra. : Дуго се сматрала независном врстом, али је осамдесетих година прошлог века утврђено да је синоним за Boswellia sacra. (синоним ): Индија. Етиопија, Еритреја, Судан.

Недавне студије показују да популације дрвећа тамјана опадају, делом због прекомерне експлоатације. Стабла која се прекомерно секу дају семе које клија у само 16% случајева, док семе стабала која нису била експлоатисана клија у више од 80% случајева. Поред тога, пожари, испаша и напади инсеката (попут стрижибуба) смањили су популацију овог дрвета. Крчење шума тамјана ради претварања у пољопривредно земљиште такође представља велику претњу.

Хемијски састав мини|Структура β-босвелинске киселине, једне од главних активних компоненти тамјана

Ово су нека од хемијских једињења присутних у тамјану: кисела смола (6%), растворљива у алкохолу и има формулу C20H32O4 гума (слична гумиарабици) 30–36% 3-ацетил-бета-босвелинска киселина (Boswellia sacra) алфа-босвелинска киселина (Boswellia sacra) инценсол ацетат, C21H34O3 феландрен олибанска киселина

Међу различитим биљкама у роду Boswellia, само је за Boswellia sacra, Boswellia serrata и Boswellia papyrifera потврђено да садрже значајне количине босвелинских киселина.

Историја и порекло мини|лево|Индиректно паљење тамјана на врелом угљу мини|лево|Смола тамјана (олибанум)

Јужна је Арабија дошла у уже везе с Египтом када је он успоставио трговинске везе са Пунтом и Нубијом. Трговина тамјаном на Сомалском и Арабијском полуострву одвија се више од 5000 година.Ulric Killion, A Modern Chinese Journey to the West: Economic Globalisation And Dualism, (Nova Science Publishers: 2006), Грчки историчар Херодот говорио је у својој Историји да се тамјан сакупљао са дрвећа у јужној Арабији. Извештавао је да је сакупљање смоле било опасно због крилатих змија (ὄφιες ὑπόπτεροι) које су чувале дрвеће и да би их дим од запаљеног стиракса отерао. Плиније Старији је такође помињао тамјан у свом делу Naturalis Historia.

Херодот је говорио о Сесостриду, можда Сенусрету I (1980—1935. п. н. е.) из Дванаесте династије, као освајачу народа Арабљанског залива, вероватно афричке стране Црвеног мора. Осамнаеста династија држала је флоту у Црвеном мору, али већ за време пете династије налазимо Сахура (2553—2541. п. н. е.) како води прву поморску експедицију морским путем до земље која производи тамјан, вероватно до Сомалије на афричкој обали. Главна атракција за Египћане у јужној Арабији био је тамјан који су они високо ценили због његове употребе у храмовима и приликом мумификације (балсамовања), а њиме је тај део Арабије био нарочито богат. Када је Нубија била подјармљена и Пунт (данашња Сомалија) укључен у трговинску сферу Египатског царства, многе су експедиције биле предузете у она места како би се добила смирна, миришљаве гуме, смола и ароматично дрвеће.

Такву једну експедицију у Пунт предузела је Хатшепсут (око 1500. п. н. е.), прва славна жена у историји. Изасланици њеног наследника Тутмоса III, донели су (1479. п. н. е.) из исте земље уобичајен товар „слонове кости, ебановине, пантерског крзна и робова“. Пошто су ово били и продукти Јемена у југозападној Арабији, може се веровати да су Египћани употребљавали назив Пунт за земљу на обе стране Баб ел Мандеба. Трговина тамјаном са Јужном Арабијом ишла је кроз речно корито Вади ал Хамамат, учинивши тај централни пут најважнијом везом са јужном Арабијом.

Тамјан, који се користио у Римском царству пре ширења хришћанства, поново су у Западну Европу вероватно донели франачки крсташи и други западноевропски путници на својим путовањима у Источно римско царство, где се обично користио у црквеним службама.

Хадрамаут, у који је у стара времена спадало и приморје Махра и Шир, био је чувена земља тамјана. Зафар, раније град, а сада покрајина на обали, био је главни центар. Ново му је име Зуфар и он се налази на југу Омана. Тамјан још увек успева у Хадрамауту и другим деловима Јужне Арабије. Стари Египћани нису били једини народ који је показивао трговинске интересе у Арабији; главни ривали били су народи Вавилоније.

Јужна Арабија је била извозник тамјана у антици, а део је стизао чак до Кине. Кинески писац и инспектор царина из 13. века, Џао Жугуа, писао је да тамјан (ruxiang или xunluxiang) потиче из три арапске државе (Dashi): Малобе (Мирбат), Шихе (Шир) и Нуфе (Дофар), из дубина најудаљенијих планина. Стабло се засече секиром, након чега смола исцури и када се стврдне, претвара се у тамјан који се скупља у грудвице; транспортовао се слоновима до лука, а затим бродовима до Санфоћија (Сривиџаја), због чега је био познат као производ из Санфоћија.

У хришћанској традицији, тамјан је један од дарова које су мудраци са Истока дали Исусу након његовог рођења, како је описано у Јеванђељу по Матеју.

Производња мини|Тамјан Хиљаде тона тамјана тргује се сваке године како би се користили у религиозним церемонијама као кађење у кадионицама, те од стране произвођача парфема, природних лекова и етеричних уља.

Сомалија У Сомалији, тамјан се бере у регионима Бари и Санаг: планине које леже северозападно од Еригавоа; округ Ел Афвејн; планински венац Кал Мадов, западни обронак који се протеже паралелно са обалом; Кал Мискед, укључујући плато Хантера и Хабено и средњи сегмент обронка где расте тамјан; планине Каркар или источни обронак, који лежи на источном рубу подручја тамо где успева тамјан.

Оман У Дофару, у Оману, врсте тамјана расту северно од Салале. Трговало се њиме у древном обалском граду Сумхурам, садашњем Хор Рорију, и у Ел Балиду, древној луци. Године 2000. УНЕСКО је уписао ова места као Светску баштину под називом „Земља тамјана”.

Еколошки статус Године 1998, Међународна унија за заштиту природе (IUCN) упозорила је да је једна од главних врста тамјана, Boswellia sacra, „скоро угрожена”. Дрвеће тамјана није покривено Конвенцијом о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITES), али стручњаци тврде да врсте рода Boswellia испуњавају критеријуме за заштиту. У студији из 2006. године, еколог са Универзитета у Вагенингену тврдио је да је до краја 1990-их било тешко пронаћи стабла Boswellia papyrifera у Еритреји. Године 2019, нова студија је предвидела смањење Boswellia papyrifera за 50% у наредне две деценије. Ова врста, која се углавном налази у Етиопији, Еритреји и Судану, чини око две трећине светске производње тамјана. Рад упозорава да су све врсте рода Boswellia угрожене губитком станишта и прекомерном експлоатацијом. Већина њих расте у суровим, сушним регионима погођеним сиромаштвом и сукобима. Сакупљање и продаја смоле овог дрвета један је од ретких извора прихода за становнике, што доводи до прекомерне експлоатације.

Истраживања Ограничене клиничке студије пружиле су слабе доказе за употребу смоле тамјана у одређеним болестима, али недоследан, низак квалитет истраживања остаје недовољан за утврђивање било каквог сигурног ефекта.

Употреба мини|Тамјан се често припрема унутар кадионице, попут оне од сепиолита (dabqaad) која се традиционално користи на Рогу Африке.

Тамјан је један од мириса који се спомињу у Старом завету, где се наводи да се користио у Скинији, према упутству које је Мојсије, како се наводи, добио од Господа, а користио за кад и доводио у везу са Светињом над Светињама (2 Мој. 30:34; 3 Мој. 16:12). Уз злато и смирну, један је од дарова које су мудраци с Истока донели новорођеном Христу (Мат. 2:11).

Кађење тамјаном симбол је људске и молитве светитеља Богу (Откр. 5:8; Откр 8:3) која се узноси ка небу као што се диже дим од тамјана (1 Мој. 5:8; Псал. 141:2), али оно означава и само присуство Божијег духа који наслађује наше душе. Дим је ширио чаробни мирис и мислило се да има очишћујуће дејство у време невоље (2 Мој. 42:5). Као земља у којој се производи тамјан наводи се Сава (Иса. 60:6). Понуда кађења заузимала је истакнуто место у законодавству о жртвовању код старих Јевреја.The Jewish Encyclopedia, vol. VI, Funk and Wagnalls Company: New York 1904, Књига Изласка (30:34–38) прописује да се тамјан, помешан са једнаким количинама три ароматична зачина, самеље и спали на светом олтару пре Заветног ковчега у пустињском шатору. Научници су идентификовали тамјан као оно што се у Књизи пророка Јеремије (6:20) наводи да је увезено из Саве током вавилонског ропства у 6. веку п. н. е.

Египћани су чистили телесне шупљине у процесу мумификације тамјаном и натроном. У персијској традиционалној медицини користи се за дијабетес, гастритис и чир на желуцу. Уље се користи у аврамским религијама за чишћење куће или зграде од лоше енергије — укључујући употребу у егзорцизмима и за благосиљање (попут бакхура који се обично налази у културама Персијског залива тако што се дим шири према телу).

У традиционалној кинеској медицини, тамјан (rǔ xiāng) заједно са смирном (mò yào) сматра се да има антибактеријска својства и помаже покретању крви. Може се користити локално или орално, а користи се и у хирургији и интерној медицини традиционалне кинеске медицине ради ублажавања болова, уклањања застоја крви, подстицања циркулације крви и лечења глувоће, можданог удара, грча вилице и абнормалности у менструацији.

Етерично уље мини|Етерично уље тамјана (Boswellia carteri) Етерично уље тамјана производи се парном дестилацијом смоле дрвета. Хемијске компоненте уља су 75% монотерпени, сесквитерпени и кетони. Супротно неким комерцијалним тврдњама, етерична уља тамјана добијена парном дестилацијом не садрже недовољно испарљиве босвелинске киселине (тритерпеноиде), иако оне могу бити присутне у екстракцијама растварачем. Хемију етеричног уља углавном чине монотерпени и сесквитерпени, попут алфа-пинена, лимонена, алфа-тујена и бета-пинена, са малим количинама дитерпеноидних компоненти које представљају горњу границу у погледу молекуларне тежине.

Етерична уља се могу разблажити и наносити на кожу, или се њихов мирис може удисати.

Народне изреке

Тамјан

Źródło i licencja