Сулфасалазин (-{Azulfidine}-®, -{Salazopyrin}-®) је лек са истовременим антибиотским (антибактеријским) и антиинфламаторним (антизапаљењским) дејством.
Историјат Сулфасалазин је откривен 1930. на Каролинском институту у Стокхолму.
Како се у то време сматрало да је реуматоидни артритис изазван бактеријском инфекцијом, започело се са применом сулфасалазин у лечењу запаљења зглобова, због његовог антибактериског и антизапаљењског дејства.
Деценијама се примењивао у лечењу реуматских болести, све док научно није доказано да реуматоидни артритис није болест изазвана инфекцијом.
Данас се сулфасалазин углавном користе за лечење хроничних запаљења црева (ентеропатија), мада га поједини лекари и даље користе за лечење неких облика артритиса.
Фармакологија Сулфасалазин је комбинација; аминосалицилне киселине (АСК) и сулфапиридина. Сулфасалазин се примењује перорално (преко устију гутањем), у дози; од 1-4 дана, 0,5-1 грам у једној дози увече или у две једнаке дозе ујутру и увече, од 5-8 дана, доза се повећава за 0,5 грама, од 9 дана, доза се повећава на 2 грама дневно, што је пуна терапијска доза и дели се у две једнаке дозе. Апсорпција лека се одвија у танком цреву. Након које концентрација лека у крви достиже максималну вредност након 5 часова. Полуживот лека је 9 часова. Највећи део лека доспелог у крв разлаже се у јетри, након чега се елиминише мокраћом из организма Биолошка употребљивост лека је 10-25%. Највећа количина лека прелази у непромењеном облику у дебело црево у коме је његова апсорпција јако мала, те се највећи део елиминише столицом (фецесом). Зато је сулфасалазин ефикасан у лечењу запаљењских промена у дебелом цреву (улцерозни колитис). На основу многих истраживања закључено је да сулфасалазин има вишеструку фармаколошку активност у модулирању имунске и антизапаљењске реакције у организму. Сулфасалазин нема негативан ефекат на мушке полне органе и његову репродуктивну способност, али може у одређеном периоду лечења, смањити број сперматозоида и утицати на њихову покретљивост. Зато је могуће да болесник за време терапије сулфасалазином нема порода, па се препоручује да три месеца пре планирања оплодње болесник обустави употребу сулфасалазина.Утицај сулфасалазина на сперматозоиде (-{www.rheuma-online.de}-), Приступљено 19. 11. 2009. Сулфасалазин нема тератогени учинак, па га могу користити труднице и дојиље. -{Jarnerot и Into-Malmberg}- (1979) утврдили су у својој студији спроведеној код 12 мајки, које су дојиле своју новорођену децу и истовремено лечене сулфасалазином, да овај лек нема негативан утицај на новорођенче. Резултати су показали да се сулфасалазин излучује само у ограниченој мери у мајчином млеку (око 40% од концентрације у серуму, која је само 10-25% од укупно ресорбоване количине у цревима). На основу ове студије аутор је закључио, да је лечење сулфасалазином током дојења безбедно за дете.Dar R.O Sulfasalazine In: Kelley W.N., et all.,Textbook of rheumatology, 5 th ed WB Saunders company, Phyladelphia-London-Toronto-Montreal-Synney-Tokio 1997; 741-46Сулфазалин током трудноће и дојења (-{www.rheuma-online.de}-), Приступљено 19. 11. 2009.
Терапијске индикације
Реуматске болести Реуматоидни артритис Анкилозирајући спондилитис Псоријазни артритис Реитерова болест Јувенилни хронични артритис
Сулфасалазин код реуматских болести испољава свој учинак тек након 2-4 месеца терапије.
Болести црева Улцерозни колитис, лакши и тежи облици. Кронова болест
Нежељена дејства Око 75% нежељених дејстава након примене сулфасалазина, јавља се у прва 3 месеца терапије у виду; мучнине, повраћања болова у трбуху, губитка апетита, оштећења јетре (код већих доза) хематолошких промена (леукопенија, тромбоцитопенија), оштећења бубрега (протеинурија, хематурија, кристалурија). Контраиндикације Преосетљивост на сулфонамиде и салицилате. Дефицит глукоза-6-фосфат дехидрогенезе. Акутна интермитентна порфирија
Референце
Литература
Види још Реуматоидни артритис Улцерозни колитис Кронова болест
Категорија:Антибиотици Категорија:Нестероидни антиинфламаторни лекови Категорија:Реуматске болести Категорија:Антиреуматски производи Категорија:Салицилне киселине Категорија:Азо једињења