Ерих Ернст Паул Хонекер (; Нојнкирхен, 25. август 1912 — Сантијаго де Чиле, 29. мај 1994) био је немачки комуниста, први секретар Јединствене социјалистичке партије Немачке Демократске Републике (де факто, највиша политичка позиција у тадашњој Источној Немачкој) од 1971. године до 1989. године.
Детињство и младост Рођен је у Нојнкирхену у Сарланду, као син политички милитантног рудара. Са четрнаест година ступио је у Комунистички савез омладине Немачке и синдикат — Савез дрварских радника. Три године касније примљен је у чланство Комунистичке партије Немачке. Централни комитет Комунистичког савеза омладине Немачке делегирао га је 1930. године у школу Комунистичке омладинске интернационале у Москви.
Политичка каријера Од 1931. године до 1933. године обављао је функцију политичког руководиоца Комунистичког савеза омладине Немачке за округ Сар и члана секретаријата окружног руководства КП Немачке за округ Сар.
У лето 1935. године постаје секретар Комунистичког савеза омладине Немачке округа Велики Берлин. У децембру 1935. године хапси га Гестапо и након годину и по дана истражног затвора осуђен је на десет година затвора због „припремања велеиздаје“.
После Другог светског рата постао је омладински секретар при Централном комитету КП Немачке и руководилац Централног антифашистичког омладинског одбора. У новембру 1945. године покренуо је часопис „Нови живот“.
Заједно са члановима Централног омладинског одбора 26. фебруара 1946. године потписује документ у коме се од совјетске војне администрације у Немачкој тражи дозвола за оснивање Слободне немачке омладине - ФДЈ.
У априлу 1946. године постаје члан Централног комитета КП Немачке. Конгрес уједињена КП Немачке и Социјалдемократске партије Немачке 21--22. априла 1946. године изабрао га је у Председништво Јединствене социјалистичке партије Немачке.
Прва скупштина Слободне немачке омладине 8.-10. јуна 1946. године изабрала га је за председника Централног савета.
У септембру 1949. године изабран је у Извршни комитет Светске федерације демократске омладине, на тој функцији остао је до 1955. године.
Приликом оснивања Националног одбрамбеног савета ДДР-а 1960. године постављен је за секретара.
На 16-том Пленуму ЦК Јединствене социјалистичке партије Немачке изабран је за првог секретара.
Као секретар Јединствене социјалистичке партије био је на власти од 1971. до 1989.
У јануару 1989. рекао је да ће Зид стајати ту још 50, а можда и 100 година, но те исте године зид је срушен.
Доласком деведесетих, поднео је оставку на све функције у партији и ДДР-у.
Касне године и смрт
Након уједињења Немачке одлази у Совјетски Савез одакле је изручен. Суђено му је за разне злочине, посебно за убиства 125 људи који су хтели побећи на Запад.List of Berlin Wall victims http://www.chronik-der-mauer.de/index.php/de/Start/Index/id/593792
Будући да је умирао од рака пуштен је на слободу, а умро је годину дана касније. Кремиран је, а пепео му наводно поседује удовица Маргот.
Породица
Женио се два пута. Прва жена била му је Едит Бауман, са којом се венчао 1950. године, а развели су се три године касније. Ћерка из тог брака била је Ерика (рођ. 1953). Године 1953. је оженио Маргот Фајст. Ћерка Соња им се родила 1952.
Цитати са суђења
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1912. Категорија:Умрли 1994. Категорија:Немачки комунисти Категорија:Источнонемачки политичари Категорија:Личности Хладног рата Категорија:Умрли од рака Категорија:Немачки атеисти