мини|десно|280п|Црвено језеро крај Имотског
Имотски је град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији.
Географски положај Имотска крајина смјестила се иза планине Биоково. Заузима простор од око 600 -{km2}-. Са сјевероистока је омеђена босанскохерцеговачком границом, са југа Макарским приморјем, а са сјеверозапада сињско-омишким простором. Налази се на надморској висини од 260 m (Имотско поље) до 440 m (град Имотски).
Град Имотски има два бисера природе: Црвено и Модро језеро. Модро језеро љети постаје купалиште. Уређеним серпентинама купачи се спуштају све до језера и плаже, док Црвеном језеру због престрмих литица које га окружују није могуће приступити. Простор Имотске крајине можемо подијелити у три природне цјелине: крашко подручје уз обод поља, те простране крашке површине и увале на ширем простору — Имотско поље, као велико тектонско улегнуће, те планински масив Биоково.
Клима и вегетација Имотски и Имотска крајина имају средоземну климу. Снијег је ријетка појава. Најнижа забиљежена температура је -13 °C. Температуре се љети могу попети и до 43 °C, па ту расте углавном борова шума. Највише има чемпреса, алепског те далматинског црног бора. Има и шума храста сладуна те црнике. Овдје од растиња превладава макија — зимзелена шикара, а има и смиља.
Историја Имотски је 1838. године варошица подигнута на једном брду, испод којег је лепо поље. По пољу тече река Врљика. У насељу има 837 становника."Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Имотски.
Срби у месту Помиње се 1808. године српска православна црква у самој вароши - "Имоцком". Била је посвећена Успењу Пресвете Богородице, а у њој службовао један парох. Свештеник је био претплатник далматинског календара, Спиро Маргетић протопрезвитер."Љубитељ просвештенија", Карловац 1870. године Купци истог календара за 1852-1853. годину били су: поп Спиридон Маргетић, Никола Маргетић и Марко Шундечић."Љубитељ просвештенија", Карловац 1856. године
Становништво На попису становништва 2011. године, град Имотски је имао 10.764 становника, од чега у самом Имотском 4.757.
Град Имотски
Број становника по пописима— Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001. 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011 3.127 3.538 3.704 4.307 4.827 5.410 5.693 5.911 6.879 7.147 7.362 8.084 8.911 9.935 10.213 10.764
Напомена: Настао из старе општине Имотски.
Имотски (насељено место)
Број становника по пописима 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011 871 1.954 1.182 1.331 1.446 1.511 1.697 1.457 1.701 1.808 1.874 2.422 3.234 4.000 4.347 4.757
Напомена: У 1869. садржи податке за насеља Главина Доња и Главина Горња.
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Имотски је имало 4.000 становника, следећег националног састава:
Спорт ФК "Имотски" Боћарски клуб "Бериновац" Кошаркашки клуб „Имотски“ Ронилачки клуб „Црвено језеро“ Куглачки клуб "Имотски" Теквондо клуб "Имотски"
Култура Хрватски дувачки оркестар Мандолина Имота Мандолински оркестар КУД "Сељачка слога" — Вињани
Образовање Основне школе Основна школа „Стјепан Радић“
Средње школе Техничка школа Имотски Економска школа Имотски Гимназија „др. Мате Ујевића“ Имотски
Партнерски градови Бјеловар
Референце
Литература
Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Спољашње везе
Категорија:Градови у Хрватској Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Сплитско-далматинској жупанији Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској