Догађаји и трендови 1681. — рођен Витус Беринг, дански адмирал у служби руског двора. 1682. — умро Фјодор III, цар цијеле Русије. 1682. — Петар Велики постаје владар Русије. 1682. — Ла Сал истражује ток ријеке Мисисипи и заузима Луизијану у име Француске. 1683. — Кина осваја Краљевство Тунгнинг и анектира Тајван. 1683. — неуспјела османска опсада Беча означава крај продора Османског царства у Европу и јачање политичког утицаја Хабзбуршке монархије у Централној Европи. 1683. — Османско царство губи подручја у Далмацији. Дрниш, Обровац, Бенковац и Скрадин долазе под млетачку власт. 1684. — основана Света лига. 1684. — ослобађањем Вировитице почиње ослобађање Славоније од Турака. 1684. — рођена Катарина I од Русије. 1685. — Едиктом из Фонтенблоа се у Француској протестантизам проглашава противзаконитим. 1686. — ослобођен Печуј. 1687. — Вуковар је ослобођен од Турака. До те године највећи дио Угарске и Славоније ослобођен, освојени су Осијек и Пожега, у Лици Удбина, а у Дамлацији и Книн. 1688. — холандском инвазијом Енглеске започиње Славна револуција. Њеном пропасти, Енглеска годину дана послије постаје уставна монархија, а снага Републике Холандије опада. 1688. — започео је Рат Велике алијансе. 1688. — аустријска војска осваја Београд и Будим. 1689. — Нерчински споразум успоставља границу између Русије и Кине.
Наука 1682. — умро Евлија Челебија, османски путописац и историчар. 1685. — рођен Џорџ Беркли, ирски филозоф. 1686. — рођен Габријел Фаренхајт, њемачки физичар. 1687. — Исак Њутн објављује Математички принципи природне филозофије.
Култура 1681. — умро Педро Калдерон де ла Барка, шпански књижевник. 1682. — рођен Јакопо Амигони, венецијански сликар. 1689. — рођен Монтескје, француски филозоф и писац. 1689. — Џон Лок објављује -{A Letter Concerning Toleration}-.
Музика 1685. — рођен Јохан Себастијан Бах, њемачки композитор. 1685. — рођен Георг Фридрих Хендл, њемачки композитор.
Архитектура