мини|450x450px|Све стране света (укључујући споредне и главне).
Стране света се деле на основне (главне) и споредне (изведене). Четири кардинална правца, или кардиналне тачке, су четири главна правца компаса: север, југ, исток и запад, који се обично означавају иницијалима С, Ј, И и З. У односу на север, правци исток, југ и запад су у интервалима од 90 степени у смеру казаљке на сату. Ординални правци (који се називају и интеркардинални правци) су североисток (СИ), југоисток (ЈИ), југозапад (ЈЗ) и северозапад (СЗ). Средњи правац сваког скупа интеркардиналних и кардиналних праваца назива се секундарни интеркардинални правац.
Главне стране света Север (N — од енгл. речи North) Југ (S — од енгл. речи South) Исток (E — од енгл. речи East) Запад (W — од енгл. речи West)
Споредне стране света Североисток (NE — од енгл. речи Northeast) Северозапад (NW — од енгл. речи Northwest) Југоисток (SE — од енгл. речи Southeast) Југозапад (SW — од енгл. речи Southwest)
Најспоредније стране света Север-североисток (NNE — од енгл. речи North-northeast) Исток-североисток (ENE — од енгл. речи East-northeast) Исток-југоисток (ESE — од енгл. речи East-southeast) Југ-југоисток (SSE — од енгл. речи South-southeast) Југ-југозапад (SSW — од енгл. речи South-southwest) Запад-југозапад (WSW — од енгл. речи West-southwest) Запад-северозапад (WNW — од енгл. речи West-northwest) Север-северозапад]] (NNW — од енгл. речи North-northwest)
Културне варијације
У многим регионима света, преовлађујући ветрови мењају правац сезонски, и сходно томе многе културе повезују специфичне именоване ветрове са кардиналним и интеркардиналним правцима. На пример, класична грчка култура је ове ветрове карактерисала као Анемој.
У предмодерној Европи уопште, између осам и 32 тачака компаса – кардинални и интеркардинални правац – добијале су имена. Оне су често одговарале усмереним ветровима Средоземног мора (на пример, југоисток је био повезан са Сироком, ветром из Сахаре).
Одређене боје су повезане у неким традицијама са кардиналним тачкама. То су обично „природне боје“ људске перцепције пре него оптичке примарне боје. Многе културе, посебно у Азији, укључују центар као пету кардиналну тачку.
Северна Евроазија
Северна Евроазија Север Исток Југ Запад Центар Извор Словени —Ukrainian Soviet Encyclopedic dictionary, Kiev, 1987. Кина Аини Туркијски Калмици —Krupp, E. C.: "Beyond the Blue Horizon: Myths and Legends of the Sun, Moon, Stars, and Planets", page 371. Oxford University Press, 1992 Тибет
Културе централне Азије, источне Европе и североисточне Азије често имају традицију повезивања боја са четири или пет кардиналних тачака.
Сваки правац се често поистовећује са бојом, и (барем у Кини) са митолошким створењем те боје. Географски или етнички термини могу да садрже назив боје уместо назива одговарајућег правца.
Индијанци
У Мезоамерици и Северној Америци, бројне традиционалне аутохтоне космологије укључују четири кардинална правца и центар. Неки такође могу укључити „изнад” и „испод” као правце и стога се фокусирају на космологију од седам праваца. Међу Хопима југозападних Сједињених Држава, четири именована кардинална правца нису северни, јужни, источни и западни, већ су четири правца повезана са местима изласка сунца и заласка сунца на зимским и летњим солстицијама. Сваки правац може бити повезан са бојом, која може да варира међу народима, али која је обично једна од основних боја која се налази у природи и природним пигментима, као што су црна, црвена, бела и жута, са повременим појављивањем плаве, зелене, или друге нијансе. Могу постојати велике разноликости у симболизму боја, чак и међу културама које су географски блиски суседи.
Индија
Десет хиндуистичких божанстава, познатих као „Дикпале”, препознато је у класичним индијским списима, симболизујући четири кардинална и четири интеркардинална правца са додатним правцима горе и доле. Сваки од десет праваца има своје име на санскриту.
Јединствени (несложени) називи интеркардиналних праваца thumb|250px|right|Кардинални и несложени интеркардинални правци у естонском и финском. Обратите пажњу на помешане „југ” и „југозапад”. У другим финским језицима долази до даљег мешања праваца југ и северозапад.
Санскрит и други индијски језици који су позајмљивали из њега користе имена богова повезана са сваким правцем: исток (Индра), југоисток (Агни), југ (Јама/Дарма), југозапад (Ниррти), запад (Варуна), северозапад (Вају ), север (Кубера/Небо) и североисток (Ишана/Шива). Север је повезан са Хималајима и небом, док је југ повезан са подземним светом или земљом отаца (Питр лока). Правци се именују додавањем „диша” именима сваког бога или ентитета: нпр. Индрадиша (смер Индре) или Питрдиша (правац предака, тј. југ).
Кардинални правци хопског језика и тевског дијалекта којима говоре Хопи-Тева повезани су са местима изласка и заласка сунца у време солстиција, и приближно одговарају европским интеркардиналним правцима.
Системи усмерења без компаса
Неким језицима недостају речи за правце који се односе на тело, као што су лево/десно, и уместо тога користе географске правце.
Галерија
Референце
Литература
U.S. Army, Advanced Map and Aerial Photograph Reading, Headquarters, War Department, Washington, D.C. (17 September 1941), Determination of direction by field expedients
Спољашње везе
Origins of the Compass Rose The Rose of the Winds, an example of a rose with 26 directions.
*