Ружа

мини|Бела ружа Ружа () је род дрвенастих биљака из породице ружа (-{Rosaceae}-). Узгаја се због лепих мирисних цветова и до данас постоје многи хибриди и култивари ружа који се међусобно разликују по боји и изгледу цвета, мирису и постојању трнова. Постоји велики број дивљих ружа, чији се плод (шипак, шипурак) богат витамином Ц користи у исхрани и за припрему чајева. Од око 100 врста рода ружа у Србији расте двадесетак. Србија и југ Француске су најбоља поднебља за гајење ружа.

Ружа се поред своје лепоте и мириса као украсно цвеће користи у: козметици, медицини и кулинарству.

Ботаника Лишће је наизменично поређано на стаблу. Код већине врста дуго је 5-15 центиметара и перастог је облика, са 5-9 лисна залиска; залисци обично имају зупчасту ивицу, а често и неколико мањих трнова на доњем делу стабљике. Већина ружа је листопадна, али постоје и неке врсте (углавном из југоисточне Азије) које су зимзелене или скоро зимзелене биљке.

Еволуција

Најстарији остаци ружа потичу из касноеоценске формације флорисант у Колораду. Руже су биле присутне у Европи у раном олигоцену.

Данашње баштенске руже потичу из Кине из 18. века. Међу старим кинеским баштенским ружама, група Олд Блаш је најпримитивнија, док су новије групе најразноврсније. Најбоље време за садњу баштенских ружа је јесен, међутим, ако је зима топла, може и касније током јесени.

Систематика Род -{Rosa}- се дели на следеће подродове: -{Hulthemia}- -{Hesperrhodos}- -{Platyrhodon}- -{Rosa}- (дели се на секције) -{Banksianae}- -{Bracteatae}- -{Caninae}- -{Carolinae}- -{Chinensis}- -{Gallicanae}- -{Gymnocarpae}- -{Laevigatae}- -{Pimpinellifoliae}- -{Rosa}- -{Synstylae}-

Врсте

Ред -{Rosa}- се састоји од 140-180 врста подељених у четири подрода:

-{Rosa abyssinica R. Br. ex Lindl.}- -{Rosa acicularis Lindl.}- -{Rosa agrestis Savi}- -{Rosa alberti Regel}- -{Rosa arkansana Porter}- -{Rosa arvensis Huds.}- -{Rosa beggeriana Schrenk}- -{Rosa bella Rehder & E.H. Wilson}- -{Rosa blanda Aiton}- -{Rosa bracteata J.C. Wendl.}- -{Rosa bridgesii Crép.}- -{Rosa brunonii Lindl.}- -{Rosa californica Cham. & Schltdl.}- -{Rosa canina L.}- -{Rosa carolina L.}- -{Rosa caudata Baker}- -{Rosa chinensis Jacq.}- -{Rosa cinnamomea L.}- -{Rosa davidii Crép.}- -{Rosa davurica Pall.}- -{Rosa ecae Aitch.}- -{Rosa fedtschenkoana Regel}- -{Rosa foetida Herrm.}- -{Rosa foliolosa Nutt. ex Torr. & A. Gray}- -{Rosa forrestiana Boulenger}- -{Rosa gallica L.}- -{Rosa giraldii Crép.}- -{Rosa glauca Pourr.}- -{Rosa gymnocarpa Nutt.}- -{Rosa helenae Rehder & E.H. Wilson}- -{Rosa hemisphaerica Herrm.}- -{Rosa hemsleyana Tackh.}- -{Rosa indica L.}- -{Rosa jundzillii Besser}- -{Rosa kokanica Regel ex Juz.}- -{Rosa laevigata Michx.}- -{Rosa laxa Retz.}- -{Rosa lucidissima H. Lév.}- -{Rosa lucieae Franch. & Rochebr. ex Crép.}- -{Rosa majalis J. Herrm.}- -{Rosa maracandica Bunge}- -{Rosa marretii H. Lév.}- -{Rosa maximowicziana Regel}- -{Rosa minutifolia Engelm.}- -{Rosa mollis Sm.}- -{Rosa montana Chaix}- -{Rosa moschata Herrm.}- -{Rosa moyesii Hemsl. & E.H. Wilson}- -{Rosa multibracteata Hemsl. & E.H. Wilson}- -{Rosa multiflora Thunb.}- -{Rosa nitida Willd.}- -{Rosa nitidula Besser}- -{Rosa nutkana C. Presl}- -{Rosa palustris Marshall}- -{Rosa pendulina L.}- -{Rosa pinetorum A. Heller}- -{Rosa pisocarpa A. Gray}- -{Rosa pouzinii Tratt.}- -{Rosa prattii Hemsl.}- -{Rosa pulverulenta M. Bieb.}- -{Rosa roxburghii Tratt.}- -{Rosa rubiginosa L.}- -{Rosa rugosa Thunb.}- -{Rosa sempervirens L.}- -{Rosa sericea Lindl.}- -{Rosa setigera Michx.}- -{Rosa setipoda Hemsl. & E.H. Wilson}- -{Rosa sherardii Davies}- -{Rosa sicula Tratt.}- -{Rosa sinowilsonii Hemsl.}- -{Rosa soulieana Crép.}- -{Rosa spinosissima L.}- -{Rosa spithamea S. Watson}- -{Rosa stellata Wooton}- -{Rosa sweginzowii Koehne}- -{Rosa tomentosa Sm.}- -{Rosa tuschetica Boiss.}- -{Rosa villosa L.}- -{Rosa virginiana Mill.}- -{Rosa webbiana Wall. ex Royle}- -{Rosa willmottiae Hemsl.}- -{Rosa woodsii Lindl.}- -{Rosa X alba L. (pro sp.)}- -{Rosa X borboniana N.H.F. Desp. (pro sp.)}- -{Rosa X centifolia L. (pro sp.)}- -{Rosa X collaris Rydb. (pro sp.)}- -{Rosa X damascena Mill. (pro sp.)}- -{Rosa X dulcissima Lunell (pro sp.)}- -{Rosa X dupontii Déségl.}- -{Rosa X engelmannii S. Watson (pro sp.)}- -{Rosa X harisonii Rivers}- -{Rosa X housei Erlanson (pro sp.)}- -{Rosa X iwara Sieber ex Regel}- -{Rosa X kamtchatica Vent.}- -{Rosa X novae-angliae W.H. Lewis}- -{Rosa X odorata (Andrews) Sweet (pro sp.)}- -{Rosa X palustriformis (Rydb.) Voss}- -{Rosa X rehderiana Blackburn}- -{Rosa X waitziana Tratt.}- -{Rosa xanthina Lindl.}-

Парфеми руже се праве од ружиног уља (који се назива и атар руже), које је мешавина испарљивих етеричних уља добијених парном дестилацијом згњечених латица ружа. Повезани производ је ружина вода која се користи за кување, козметику, медицину и верске праксе. Техника производње је настала у Персији, а затим се проширила кроз Арабију и Индију, а недавно и у источну Европу. У Бугарској, Ирану и Немачкој користе се дамаске руже (-{Rosa × damascena 'Trigintipetala'}-). У другим деловима света -{Rosa × centifolia}- се обично користи. Уље је провидно бледо жуте или жуто-сиве боје. -{'Rose Absolute'}- се екстрахује растварачем са хексаном и производи тамније уље, тамно жуте до наранџасте боје. Маса екстрахованог уља је око једног трихиљадитог до шестохиљадитог дела тежине цветова; на пример, за производњу једног грама уља потребно је око две хиљаде цветова.

Главни састојци атара ружа су мирисни алкохоли гераниол и -{L}--цитронелол и камфор руже, чврста супстанца без мириса састављена од алкана, која се одваја од ружиног уља. β-Дамасценон такође значајно доприноси мирису.

Руже у кулинарству 200px|мини|лево|Ратлук од руже украшен сушеним ружиним латицама Најпознатија посластица за чије се справљање користи ружа је ратлук од руже. У кулинарству се ружа често користи као зачин, а од ње се прави и слатко од руже, за које је рецепт дала још Спасенија Пата Марковић, у својој чувеној збирци рецепата Патин кувар.

У Новом Пазару, Сјеници и Тутину традиционално се прави Ђулсија – сок од ружиних латица, који се и данас може нађи у понуди бројних кафечајница у том крају. Ружа је, иначе, омиљена биљка код Бошњака на простору Санџака, па су то и традиционалне посластице од овог цвета. Од 2020. године у Пријепољу се одржава манифестација Севдах уз ружу, између осталог осмишљена и у циљу очувања бошњачке традиције на овим просторима.

Ружа у медицини Ружа (нарочито дивља ружа шипак) се раније (и данас) користила за чајеве против разних тегоба а данас се састојци руже и шипка користе за прављење лекова.

Лековита својства приписују се и соку од ружиних латица. Иако није лек нити замена за било какву терапију, он обилује хранљивим материјама које могу позитивно утицати на организам. Он има више доказаних здравствених предности, а неке од њих су:

богат је антиоксидансима, попут флавоноида и полифенола, који помажу у заштити ћелија од оштећења изазваних слободним радикалима,

помоћ при варењу, умирујуће дејство, боље здравље коже због антиоксиданаса, подршка имунитету, диуретичко дејство...

Види још дивља ружа (шипак) пољска ружа лепљива ружа Историјске руже Розаријум Киш Парк ружа (Темишвар)

Референце

Литература

Спољашње везе

Музеј ружа судије Ђуре Киша („Политика“, 28. јун 2015) Ružina vodica World Federation of Rose Societies

Категорија:Хортикултура Категорија:Лековите биљке

Źródło i licencja