Салвадор (), званично Република Салвадор (), најмања је и најгушће насељена држава Средње Америке на обали Пацифика. Главни и највећи град је Сан Салвадор. Земљиште је углавном планинско са активним, угашеним вулканима. Највиши је Санта Ана 2.381 -{м}- на планинском венцу који се дуж државе пружа у правцу запад-исток. Северно од њега је долина реке Лемпе а на југу узана приморска равница. Клима је тропска, природно влажна, на висинама до 800 -{mm}- веома топла, на планинама умерена и свежа. Годишња количина падавина је између 1.500–2.000 -{mm}-. Природна вегетација је углавном замењена плантажама кафе. Највиши врх је на вулкану Санта Ана 2.836 м. Салвадор се граничи са Гватемалом на западу и Хондурасом на северу и истоку. Према попису из 2009. у Салвадору живи око 5.744.113 становника, углавном Местика. Само око 20 људи говори једини преживели аутохтони домородачки језик пипил, а нешто миграната из Гватемале говори поквомам мајански. Колон је био државна валута од 1892. до 2001. године када је уведен амерички долар.

Етимологија Конкистадор Педро де Алварадо назвао је нову провинцију по Исусу Христу - (). Име територије, укључујући провинцију Сан Мигел, касније је проширено на (), скраћено на Република Салвадор, или Салвадор, током периода након Савезне Републике, а потом се настанио као Салвадор.El nombre oficial de la República de El Salvador. http://www.cultura.gob.sv/wp-content/uploads/2016/02/El-nombre-de-El-Salvador.pdf: Gobierno de la República de El Salvador.

Географија Положај мини|Топографска мапа Салвадора

Салвадор се налази на средњоамеричкој превлаци између 13. и 15. степена СГШ и 87. и 91. степена ЗГД. Са површином од 21.040 km² најмања је земља у континенталном делу Америке. Рељеф Салвадора карактеришу два паралелна планинска венца, средишња висораван између њих, и узани приобални појас. Граница према Гватемали је дуга 203 а према Хондурасу 343 km. Салвадор је једина средњоамеричка земља која нема излаз на Карипско море; дужина пацифичке обале је 191 km.

Геологија и рељеф Највиша тачка је Серо ел питал (), на граници са Хондурасом, висине 2.730 m.

Салвадор су током историје често погађали разорни земљотреси и вулканске ерупције. Главни град, Сан Салвадор, био је потпуно уништен након потреса 1756. и 1854. а велика оштећења претрпео је 1919, 1982. и 1986. године. Постоји више од двадесет вулкана, а само два, Сан Мигел и Изалко, активна су последњих година. Од почетка 19. до половина 20. века због честих ерупција вулкан Изалко добио је надимак „светионик Пацифика“.

Салвадор је, заједно са остатком Централне Америке, једно од сеизмолошки најактивнијих подручја на Земљи, смештено на врху три велике тектонске плоче које чине Земљину површину. Кретање ових плоча узрокује земљотрес и вулканске активности на том подручју.

Већи део Централне Америке и карипског басена почива на релативно непомичној карипској плочи. Подно Тихог океана, међутим, носи се према североистоку основним кретањем плоче Кокос. Материјал океанског дна углавном је сачињен од базалта, који је релативно густ; када се судари са светлијим гранитним стенама Централне Америке, дно океана се спушта под копнену масу, стварајући дубоки Средњоамерички ров који лежи уз обалу Салвадора.

Субдукција Кокосове плоче објашњава учесталост земљотреса у близини обале. Како се стене које чине океанско дно силом спуштају, топе се, а растопљени материјал се излива кроз слабости у површинској стени, стварајући вулкане и гејзире.

Воде Салвадор има више од триста река, од којих је најзначајнија Лемпа. Ова река извире у Гватемали, пресеца северни планински венац, тече дуж средишње висоравни, и на крају пресеца вулкански венац на југу и отиче у Тихи океан. Једина је пловна река у Салвадору, а њен слив заузима готово половину површине земље.

Остале реке су веома кратке и одводњавају се у Тихом океану, међу значајније спадају Гоаскоран, Хибоа, Торола, Паз и Рио Гранде де Сан Мигел.

мини|Калдера Коатепек

У Салвадору постоји кратерских језера од којих су најзначајнија Илопанго и Коатепек. Језеро Гвиха је највеће природно језеро у земљи. Изградњом брана на реци Лемпи створено је неколико вештачких језера, међу којима је највеће Ембалсе Серон Гранде () површине 135 km². Области под водом заузимају 320 km² територије земље. Клима мини|Плажа слободе

Салвадор има тропску климу са веома израженим сувим и влажним периодима. Температуре варирају првенствено са променом надморске висине и показују мале промене током године. Пацифичку низију карактерише веома топло време; средишња висораван и планинска област имају умеренију температуру. Кишна сезона траје од маја до октобра; ово доба године је познато као invierno или зима. Скоро све падавине се излучују у овом периоду.

На појаву падавина у овом периоду утиче циклонално поље које се формира изнад Пацифика. Урагани који погађају Салвадор стварају се углавном на Пацифику, с тим да је ураган Мич дошао са Атлантика.

Од новембра до априла, североисточни пасати знатно утичу на временске прилике. Ово доба године назива се verano, или лето. Током ових месеци ваздух који долази са Кариба губи већину влаге током преласка планина у Хондурасу. Када стигне у Салвадор ваздух је сув, врео, и магловит, а земља је изложена врелом времену, изузимајући северни планински венац где је температура ниска. На крајњем североистоку земље код врха Серо ел питал, снег пада током целе године.

Флора и фауна Процењује се да у Салвадору постоји 500 врста птица, 1.000 врста лептира, 400 врста орхидеја, 800 врста дрвећа и 800 врста морских риба. мини|Торогоз је национална птица Салвадора. На свету постоји осам врста морских корњача; шест их се гнезди на обалама Централне Америке, а четири се настањују на салвадорској обали: кожаста корњача, јастреб корњача, зелена морска корњача и маслинаста корњача. Соко је критично угрожен.

Недавни напори на очувању пружају наду у будућност биолошке разноликости земље. Влада је 1997. године основала Министарство животне средине и природних ресурса. Општи оквирни закон о животној средини одобрила је Народна скупштина 1999. Неколико невладиних организација ради на заштити неких од најважнијих шумских подручја у земљи. Међу њима је најважнија SalvaNatura, која управља El Impossible-ом највећим националним парком у земљи према споразуму са еколошким властима Салвадора.

Природне катастрофе Положај Салвадора на Тихом океану такође га подвргава тешким временским условима, укључујући јаке кишне олује и јаку сушу, који Ел Нињо и Ла Ниња могу учинити екстремнијим. На Тихом океану повремено се стварају урагани, уз изузетак урагана Мич, који се формирао у Атлантику и прешао Средњу Америку.

У лето 2001. јака суша уништила је 80% усева Салвадора, узрокујући глад на селу."Photo Essay: El Salvador, the Makings of a Gangland". Pbs.org. 11 July 2006. Приступљено 2 May 2010. 4. октобра 2005. јаке кише резултирале су опасним поплавама и клизиштима, што је проузроковало најмање 50 смртних случајева."El Salvador landslide". Travel.state.gov. Archived from the original on 10 May 2010. Приступљено 2 May 2010.

Земљотреси и вулканска активност Салвадор лежи дуж Тихог ватреног прстена и стога је подложан значајној тектонској активности, укључујући честе земљотресе и вулканске активности. Главни град Сан Салвадор је уништен 1756. и 1854. године, а претрпео је велику штету у потресима 1919., 1982. и 1986. године. Новији примери укључују земљотрес 13. јануара 2001. године који је био јачине 7,7 степени по Рихтеровој скали и проузроковао је клизиште које је усмртило више од 800 људи; и још један земљотрес само месец дана касније, 13. фебруара 2001. године, који је усмртио 255 људи и оштетио око 20% станова нације. Земљотрес снаге 5,7 Мв 1986. године резултирао је са 1.500 смртних случајева, 10.000 повређених и 100.000 људи који су остали без домова..

Салвадор има преко двадесет вулкана; два од њих, Сан Мигел и Изалко, активни су последњих година. Од почетка 19. века до средине 1950-их, Изалко је избијао са правилношћу која му је донела име „Светионик Тихог океана“. Његове блиставе бакље биле су јасно видљиве на великим даљинама на мору, а ноћу га је ужарена лава претворила у блиставо блистав конус. Најновија деструктивна вулканска ерупција догодила се 1. октобра 2005. године, када је вулкан Санта Ана избацио облак пепела, врућег блата и стена који су пали на оближња села и проузроковали две смрти. Најтежа ерупција вулкана на овом подручју догодила се у 5. веку нове ере, када је вулкан Илопанго еруптирао производећи широко распрострањене пирокластичне токове и разарајући градове Маја.

Историја

мини|десно|Темазкал у Хоји де Серен|200п

Преколумбовско раздобље

Најстарију домородачку цивилизацију на подручју Салвадора основали су припадници народа Ленка на истоку Салвадора. Након њих појавили су се Олмеци који су нестали оставивши монументалне архитектонске споменику у виду пирамида на западу Салвадора. Маје су се настаниле такође на западу Салвадора али су биле присиљене да се иселе након ерупције супервулкана Илопанго.

Неколико векова касније са подручја данашњег Мексика овде долазе припадници народа Пипил, говорници науа језика. Они су били последњи домородачки народ који је населио Салвадор. Ову област су назвали Кускатан, реч из језика пипил која означава место драгоцених драгуља, хиспанизовано Кускатлан. Данашњи становници Салвадора се називају Салвадорцима, док израз Кускатлеко () означава особу салвадорског порекла.

Долазак Европљана

Иако је до 1521. епидемија великих богиња драстично смањила број становника средње Америке у Кускатлану још увек није достигла пандемијске размере. Прву забележена посета Шпанаца подручју данашњег Салвадора била је експедиција предвођена шпанским адмиралом Андресом Нињом, која се 31. маја 1522. искрцала на острву Меангера у заливу Фонсека. Ово острво је Нињо назвао Петронила. Након тога, открио је залив Хилиско на ушћу реке Лемпа. Први домороци који су се сусрели са Шпанцима биле су Ленке у источном Салвадору.

Освајање Кускатлана

Након учествовања у освајању Мексика, шпански конкистадори су 1524, предвођени Педром де Алварадом и његовим братом Гонзалом, прешли реку Паз са подручја данашње Гватемале и дошли на територију данашњег Салвадора. Шпанци су били разочарани открићем да домороци немају злато или драгуље као оне које су пронашли у Гватемали или у Мексику али су препознали богатство вулканског земљишта.

Дошавши до границе Кускатланског краљевства Педро де Алварадо је уочио да су цивили евакуисани. Кускатлански борци су се склонили у приобални град Акахутла где су чекали Педра де Алварада и његове снаге. Алварадо им се обратио, уверен да ће исход бити као у Мексику и Гватемали где их је домородачко становништво сматрало боговима, сматрајући да ће лако поразити домородачке борце јер су његови мексички савезници говорили сличним језиком као и Пипили у Кускатлану.

Домородачки народи данашњег Салвадора нису Шпанце гледали као богове, него као стране освајаче. Педро де Алварадо је приметио да су кускатланске снаге бројније у односу на његову војску сачињену од Шпанаца и мексичких домородаца. Шпанци су решили да се повуку али их је кускатлечка армија напала.

Обе војске су претрпеле велике губитке, Педро де Алварадо је рањен и морао је да се повуче. Изгубио је велики број сабораца, нарочито међу помоћним мексичким одредима. Након што се његова војска прегруписала, Педро де Алварадо је одлучио да крене га главном граду Кускатлана и поново се сукобио са Кускатлецима. Рањен, онеспособљен и кријући се на литицама, Педро де Алварадо је послао Шпанце на коњима да приђу Кускатлецима и да виде да ли ће се уплашити коња, међутим, домороци се нису повукли.