Велике богиње (познате под латинским називом или ) су биле заразна болест својствена човеку која је изазивала две врсте вируса вариоле зване и . познатија као велике или црне богиње, је била опаснија врста, која је изазивала смрт код 20—40% заражених, а код преживелих често остављала трајну унакаженост или слепило. представљала је блажи облик који je изазиваo смрт само код 1% заражених.
Претпоставља се да је у 20. веку од великих богиња умрло између 300 и 500 милиона људи. У прошлим периодима, пре него што су развијени модерни лекови и вакцине, богиње су биле много смртоносније.
Ипак, најзначајнију улогу су имале након открића Америке, када су домороци Северне и Јужне Америке дошли у додир с Европљанима који су били инфицирани вирусом вариоле. За разлику од колонизатора, домороци нису имали развијен имунитет, што је довело до наглог ширења болести и драматичног пада домородачке популације па је европским колонизаторима омогућен лак и несметан продор у нова подручја.
Домаћин вируса вариоле је био једино човек тако да је напорима Светске здравствене организације године 1977. вирус искорењен у људској популацији и данас се налази само у лабораторијама.Weren’t the remaining stocks of the smallpox virus destroyed after smallpox was eradicated? - WHO FAQ Smallpox Људи се више не вакцинишу против овог вируса, тако да се сматра да би се он могао користити као биолошко оружје. Последњи случај забележен је 1977. године.Велике богиње: Како су однеле последњу жртву (Б92, 13. новембар 2021)
Опис Богиње су биле заразна болест која је погађала искључиво људе, и коју је узрокуовао један од два типа вируса, и . Латински назив болести, „” или „” је дериват латинске речи „”, што значи тачкаст или „”, што значи бубуљица.What is smallpox? - WHO FAQ Smallpox
Вирус великих богиња напада крвне жиле у кожи, устима и грлу. Кожа постаје прекривена карактеристичним макулопапуларним осипом и касније мехурићима испуњеним течношћу. узрокује опаснију болест, са стопом смртности од 30—35%. узрокује блажи облик болести, са стопом смртности од 1%. Оболели од развијају дуготрајне последице, попут карактеристичног осипа на лицу, код 65—85% преживелих. Ређе се јављало и слепоћа, због улкуса рожњаче као и деформитет удова због артритиса и остеомијелитиса, код 2—5% случајева.
Верује се да су се велике богиње појавиле код људи 10 година п. н. е. Најранији физички докази великих богиња су трагови осипа на мумифицираном телу фараона Рамзеса -{V}-, који је умро 1157. године пре наше ере. За време 18. века болест је убијала 400 хиљада Европљана годишње (укључујући и пет владара) и била је заслужна за трећину свих случајева слепоће. Болест је убијала 20—60% свих заражених и преко 80% заражене деце.
Велике богиње су усмртиле 300—500 милиона људи само у 20. веку. У раним 50-им годинама 20. века отприлике 50 милиона случајева вариоле пријављено је у целом свету сваке године. Светска здравствена организација (СЗО) претпоставља да је 1967. 15 милиона људи добило богиње, а да је 2 милиона умрло од последица болести. Након успешно спроведене вакцинације у 19. и 20. веку, СЗО је прогласила да је болест успешно истребљена у децембру 1979. До данас, то је прва заразна болест људи која је истребљена.
Класификација Два облика болести су била клиничка. је озбиљан и најчешћи облик болести, с обујнијим осипом и вишом температуром. је мање опасна болест с блажим симптомима и ниском смртношћу. Забележени су и случајеви вариоле без симптома, али то је у ретким случајевима. Такође су забележени и случајеви који се називају () код већ вакцинисаних људи. Овакав облик болести се догађа након уобичајеног периода инкубације и може бити потврђен само лабораторијски.
Симптоми и знаци мини|Дете са осипом због обичног типа богиња ()
Период инкубације између излагања вируса и прве појаве симптома је око 12 дана. Једном удахнут, вирус напада слузнице уста, грла или плућа, путује у лимфне чворове и умножава се. Вирус у почетку путује од ћелије до ћелије, али око 12. дана инфициране ћелије пуцају и велика количина вируса присутна је у крвотоку (ово се назива -{виремија}-). Други талас умножавања вируса догађа се у слезени, коштаној сржи и лимфним чворовима. Првотни симптоми су слични осталим вирусним болестима попут грипе и обичне прехладе; температура (барем 38,5 °C), бол у мишићима, слабост, главобоља, мучнина, повраћање и бол у леђима. Ова пре-еруптивна фаза траје 2—4 дана. Од 12 до 15 дана од излагања јављају се прве лезије, црвени тaчкасти осип на кожи који се назива енантем, односно слузнични осип. Јавља се на слузници, у устима, језику, грлу и температура се враћа на нормалну. Ове лезије нагло расту и пуцају, ослобађајући вирус у слину.
Вирус вариоле напада ћелије коже, при чему узрокује карактеристичне бубуљице. Осип се развије 24 до 48 сати након што се појаве лезије на слузници. Уобичајено се осип прво јави на челу, а онда се брзо шири на цело лице и удаљене делове екстремитета. Након овога болест може кренути различитим смеровима, и с обзиром на то, болест је подељена у 4 типа према Рао класификацији: обичне богиње, промењене, малигне (равне) и хеморагичне. Уобичајена стопа смртности код вариоле је око 30%; али малигне и хеморагичне углавном имају смртни исход.
Обичне 90% или више случајева богиња код невакцинисаних особа су обичне. Код овог облика болест, до 2. дана осипа, бубуљице постају изражене и повишене. До 3. или 4. дана бубуљице се пуне течношћу боје млека и постају врећице. Течност касније постаје мутна и тамна. Ипак, ове бубуљице нису испуњене гнојем него остацима ткива. До 6. или 7. дана све лезије на кожи постају бубуљице. Између 7. и 10. дана бубуљице дозревају и добијају максималну величину. Тада су изнад површине коже, најчешће округле, напете и болне на додир. Дубоко су укорењене у дермису. Течност полако истиче из бубуљица и до краја 2. недеље бубуљице се испразне и изравнају те почну сушити и постају красте. На 16—20. дана красте почињу отпадати и остављају депигментисане ожиљке. Обичне богиње стварају осип код којег бубуљице стоје засебно на кожи. Осип је најгушћи на лицу и има га више на удовима него на трупу, док га на екстремитетима има више на удаљеним него на ближим деловима телу. Дланови и табани имају осип у већини случајева. У неким случајевима се мехури спајају, па се се одвајају спољни слојеви коже од мишића. Код оваквих случајева, смртност износи 62%.
Модификоване Модификована вариола се јавља код претходно вакцинисаних. Мање је опасна него обичан тип болести. Најчешће нема фебрилног стања док настаје осип. Лезија на кожи има мање и брже постају зреле, површне су, и не показују карактеристичне знакове великих богиња. Модификоване богиње су ријетко, ако икад, фаталне. Овај облик обољења се често брка с воденим козицама.
Малигне Код малигних великих богиња (још се називају и равне богиње) лезије остају готово у равнини с кожом, док се код обичних богиња оне уздигну. Не зна се зашто неки људи развију овај облик болести. Историјски, малигне богиње јављале су се у 5—10% случајева, а већина њих (72%) је била код деце. Код малигних богиња период пре избијања осипа траје дуже, с повишеном температуром и осталим симптомима тровања. Осип на језику је најчешће обилнији. Бубуљице се чине укопане у кожу и споро се развијају. За разлику од обичног типа богиња, малигне често завршавају са смртним исходом, а врећице имају врло мало течности и осетљиве су на додир те могу крварити.
Хеморагичне Хеморагичне велике богиње су биле озбиљна форма вариоле коју прати интензивно крварење у кожу, слузокожу и цревни тракт. Овај се облик развије у 2% заражених и најчешће у одраслих. Код хеморагичних богиња не јављају се мехури на кожи него кожа остаје глатка. Уместо тога особа крвари испод коже због чега кожа изгледа црна и поугљена, па се ова форма болести још назива и црне богиње. У почетку болести, особа добије очно крварење, због чега се беоњаче обоје црвено. Хеморагичне богиње узрукују крвави осип те крварења у слезени, бубрезима, мишићима, јетри, тестисима, јајницима и бешици. Пацијент умре нагло између 5. и 7. дана болести, када је само неколико лезија присутно. Каснија фаза болести се јавља код пацијената који преживе 8 - 10 дана. Кожно крварење започне с еруптивном фазом, а осип је раван и не напредује. Пацијенти у раној фази болести показују смањење фактора згрушавања. Пацијенти у касној фази имају драстичну тромбоцитопенију. Овај тип је био одговоран за 3—25% смртних исхода и уобичајено изазива смрт.
Узрочник мини|Извештај лекара да Илија Атанацковић из Неготина 1852. има кравље богиње. Велике богиње узрокује инфекција с вариола вирусом, који припада роду , породици и подпородици . Вариола је велики вирус облика квадра величине 302 до 350 нанометара пута 244 до 270 нанометара, с једном линеарном двоструко завијеном ДНК. Два класична варијетета вируса су и . Најближи сродник вирусу је , који попут великих богиња напада само људе. Међутим, за разлику од варио, зараза молускумом је бенигна.
Четири типа могу узроковати инфекцију код људи: , , кравље и мајмунске богиње. Вариола вирус напада само људе у природи, иако су примати и друге животиње биле заражене у лабораторији. , кравље и мајмунске богиње могу заразити и људе и друге животиње.
Животни циклус вируса богиња је компликован с више инфекциозних облика од којих сваки има различити механизам уласка у ћелију. Вируси богиња су јединствени међу ДНК вирусима, јер се репликују у цитоплазми, а не у једру. Како би се репликовали, вируси богиња синтетишу специјализоване протеине које не производе остали ДНК вируси. Инфекција или дају имунитет против осталих.
Пренос Пренос се одвија удисањем вируса вариоле, најчешће капљице из уста, носа или слузнице инфицираних особа. До преноса дође кроз дуготрајнији блиски контакт с зараженима, најчешће унутар 3 метра. Међутим, до преноса може доћи и преко заражених телесним течностима или објектима попут постељине или одеће. Понекад се вирус преносио ваздухом у мањим затвореним просторима попут зграда, аутобуса и возова. Вирус се може пренети и кроз постељицу, али такав пренос је релативно редак. Велике богиње нису посебно заразне пре избијања осипа и лезија на грлу, устима и ждрелу. Вирус се може пренети за време целог трајања болести, али најчешће за време прве недеље трајања осипа, када је највише бубуљица очувано. Заразност опада 7 до 10 дана након што се красте формирају преко лезија, али особа је заразна док све красте не отпадну.How can I catch it and is it contagious?; How fast does smallpox spread? - WHO FAQ Smallpox
Велике богиње су изразито заразне, али шире се генерално спорије него неке друге вирусне болести, вероватно зато што пренос захтева блиски контакт, а заражене особе су заразне тек након појаве осипа. У поднебљима са умереном климом болест се ширила највише зими и у пролеће. У тропским подручјима сезонска појава болести је мање видљива и болест је једнако заступљена током целе године. Имунитет због вакцинисања се губи с временом и вероватно не постоји код свих осим код оних свеже вакцинисаних. Вариола се не преноси инсектима или животињама и не постоји случај клицоноше без симптома.
Дијагноза мини|усправно|Болесник с великим богињама у Сједињеним Државама, 1912. Клинички, велике богиње се испољавају као болест с наглим почетком и температуром већом од 38,3 °C, које прати карактеристичан осип с бубуљицама без другог очигледног узрока. Ако се примете овакви симптоми, вариола се потврђује лабораторијским тестовима.