Манастир Златенац се налази у источној Србији, у селу Гложане, у оквиру општине Свилајнац. То је женски манастир чија је црква посвећена Светим Врачима, Козми и Дамјану. Припада Епархији браничевској Српске православне цркве.Пакибитија: Српски православни манастири , Приступљено 13. 2. 2013. Манастирска слава је 14. јула.
Манастирска црква представља непокретно културно добро као споменик културе.
Положај и историја Манастир се налази на стрмој десној обали Велике Мораве и до њега води стаза са више од стотину степеника. Окружен је густом шумом.Ресавска Света гора: Манастир Лепавина , Приступљено 13. 2. 2013. Саграђен је 1427. године, за време владавине деспота Стефана ЛазаревићаРегионални рурални центар Крагујевац: Село Брзан, стр. 18 , Приступљено 13. 2. 2013. и његова је задужбина. У исто време су саграђени Руденица, Каленић и Манасија. После најезде Турака, манастир је порушен. Први писани податак о манастиру потиче из 1718. године, са географске карте Аустро-угарског генералштаба, где се наводи да је црква срушена, а већ 1734. године записано је да Златенац активан и да има братство. Последње велико рушење догодило се 1811. године, када су га Турци гађали топовима са оближњег брда. Неколико пута обнављан у првој половини 20. века, али непотпуно или нестручно.ТВ ФЕМАН, Емисија: Манастир Златенац (2005)
Манастир припада Ресавско-моравској школи, коју чини дванаест манастира повезаних са манастиром Манасија. Служио је непосредно ресавској преписивачко-стваралачкој школи. Све до 1980. године био је метох Манастира Миљково, када је постао самосталанСвилајнац: Златенац, Приступљено 13. 2. 2013.. Црква је реконструисана на темељима првобитног храма, изграђени су конаци, звоник и други објекти у оквиру манастира. Црква је освештена 1984. године.
Иконе и фреске је радила жичка иконописачка школа и имају велику уметничку вредност. Једна од лепота манастира је дрвена воденица на Великој Морави, до које се стиже спуштањем низ 164 степеника од манастирског дворишта. У воденици се меље брашно, које сестринство продаје. Воденица је отворена за посете и свако може у њој да се одмори или самеље свој кукуруз или пшеницу.
Старешине манастира Јефимија (Јовић), (1979—2012). Параскева (Тодоровић), (2012—2021). Јустина (Вујиновић), (2021—тренутна).
Галерија
Види још Манасија Раваница Списак манастира Српске православне цркве
Референце
Спољашње везе О манастиру на сајту Манастири-цркве Презентација манастира на сајту Свилајнца Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Листа споменика
Категорија:Споменици културе у Поморавском округу Категорија:Манастири Епархије браничевске Категорија:Верски објекти у Свилајнцу Категорија:Православни манастири Категорија:Моравски стил Категорија:Манастири у Србији