Суецки канал

Суецки канал ( ) вештачки је канал на нивоу мора у Египту дужине 163 km између Средоземног и Црвеног мора, који раздваја афрички од азијског континента и због тога је најближа поморска веза између западне и источне Земљине хемисфере. Велика стратешка важност Суецког канала за Запад постаје још јаснија у светлу чињенице да је најважнији танкерски пловни пут за снабдевање Европе блискоисточном нафтом. Суецки канал носи име по граду Суец који се налази у региону. Суец (арапски لسويس ) је град-лука који броји око 497.000 становника. Налази се у Египту, у заливу.

Председник Египта Гамал Абдел Насер национализовао је канал 1956. Због тога су Француска, Уједињено Краљевство и Израел извршили инвазију 1956. У том сукобу било је потопљених бродова, па је канал био затворен до априла 1957. Уједињене нације су одржавале неутралност канала и Синаја. Град је био потпуно уништен и напуштен након Арапско-израелског сукоба 1967. године. Поново је изграђен и канал је отворен за поморски саобраћај 1975. године.

Модерни Суецки канал је конструисала Суецка канална компанија између 1859 и 1869, и био је званично отворен 17. новембра 1869. Пројектовао га је француски инжењер Фердинанд де Лесепс. Канал омогућава бродовима краће путовање између северног Атлантика и северног Индијског океана преко Медитерана и Црвеног мора чиме се избегава јужни Атлантик и јужни Индијски океан, и тиме се скраћује путовање за приближно . Канал се протеже од северног краја код Порт Саида до јужног краја код Порт Тевфика код града Суец. Његова дужина је 193,30 km, укључујући северне и јужне прилазне канале. Године 2012, 17.225 пловила је прошло кроз канал (47 на дан).

Оригинални канал је био једнопловити водени пут са локацијама за мимоилажење у Балаховој обилазници и Великом горком језеру.Suez Canal Authority Он не садржи преводнички систем, тако да морска вода слободно пролази кроз њега. Генерално, канал северно од Горких језера тече северно зими и јужно лети. Јужно од језера, смер протока се мења са Суецком плимом.

Канал поседује и одржава Суецка канална управа (-{SCA}-) из Египта. Према Константинопољској конвенцији, канал може користити „у времену рата као и у времену мира свако трговачко или ратно пловило, без разликовања заставе”.Constantinople Convention of the Suez Canal of 2 March 1888 still in force and specifically maintained in Nasser's Nationalization Act.

У августу 2014, започети су радови на проширењу Балахове обилазнице 35 km ради скраћивања времена пролаза кроз канал. Очекује се да ће ова експанзија удвостручити капацитет Суецког канала са 49 на 97 бродова дневно. Са ценом од $ 8,4 милијарди, овај пројекат је финансиран путем каматно инвестиционих цертификата који су искључиво издати египатским ентитетима и појединцима. „Нови Суецки канал”, како је експанзија била названа, је био отворен великом церемонијом 6. августа 2015.

Дана 24. фебруара 2016, Суецка канална управа је званично отворила нови помоћни канал. Тај помоћни канал, лоциран на северној страни источне екстензије Суецког канала, опслужује Источни терминал при привезивању и раздвајању бродова са терминала. Како је Источни контејнерски терминал лоциран у самом каналу, пре изградње новог помоћног канала није било могуће да се привезивање и раздвајање врши у терминалу док пролази конвој.

Претече

Древни западно-источни канали су изграђени да би олакшало путовање од реке Нила до Црвеног мора.Rappoport, S. (Doctor of Philosophy, Basel). History of Egypt (undated, early 20th century), Volume 12, Part B, Chapter V: "The Waterways of Egypt", pages 248–257. London: The Grolier Society.. .. Верује се да је један мањи канал био конструисан под окриљем Сенусрета -{II}-Please refer to Sesostris#Modern research. или Рамзеса -{II}-. Још један канал, који је вероватно садржао порцију првог, је био изграђен под владавином Нека -{II}-, док је једини потпуно функционалан канал пројектовао и комплетирао Дарије -{I}-.

2. миленијум п. н. е.

Легендарни Сесострис (вероватно било фараон Сенусрет -{II}- или Сесострис -{III}- из Дванаесте египатске династијеJ. H. Breasted attributes the ancient canal's early construction to Senusret III, up through the first cataract. Please refer to J. H. Breasted, Ancient Records of Egypt, Part One, Chicago 1906, §§642–648) вероватно је почео рад на древном каналу којим се спаја Нил с Црвеним морем (1897. п. н. е. – 1839. п. н. е.), кад је иригациони канал био направљен око 1850. п. н. е. који је био плован током сезоне поплава, и који је водио у суву речну долину источно од делте реке Нил звану Вади Тумелат. (Сматра се да је у древна времена Црвено море досезало на север до Горких језера и језера Тимсах.The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition, s.v. ..Naville, Édouard. "Map of the Wadi Tumilat" (plate image), in . London: Trubner and Company.)

У својој Метеорологији, Аристотел је писао: Један од њихових краљева покушао је да направи канал до мора (јер би им то давало знатну предност, да им цео регион буде плован; речено је да је Сесострис био први од древних краљева да то покуша), али је нашао да је море више од копна. Стога је прво он, и Дарије касније, престао с прављењем канала, да се не би море мешало са речном водом и кварило је.

Страбон је поменуо да је Сесострис почео да гради канал, а Плиније Старији је писао: 165. Затим долази племе принцезе Тиро, и лука Данеои, од које је Сесострис, краљ Египта, намеравао да изгради бродски канал до места где Нил утиче у оно што је познато као делта; то је растојање од преко . Касније је Персијски краљ Дарије имао исту идеју, као и након њега Птолемеј -{II}-, који је направио ров ширине 100 стопа, 30 стопа дубок и око дуг, све до Горких језера.

У другој половини 19. века, француски картографи су открили остатке древних канала који су се пружали у правцу север–југ од источне стране језера Тимсах и ишли до близине северне обале Великог горког језера.Carte hydrographique de l'Basse Egypte et d'une partie de l'Isthme de Suez (1855, 1882). Volume 87. стр. 803. Paris. See . Утврђено је да се ради о каналу који је изграђен под надзором персијског краља Дарија -{I}-, пошто је његова стела којом се обележава изградња пронађена у близини канала. У 20. веку северна екстензија тог древног канала је откривена, која се пружала од језера Тимсах до језера Балах.<ref name="WShea">. In: Bulletin of the American Schools of Oriental Research',' No. 226 (April 1977). </ref> Овај секција канала је датирана на еру Средњег краљевства путем екстраполације датума древних градова дуж његовог курса.

Рељефи Пунтске експедиције под Хатшепсутом, 1470. п. н. е, приказују морска пловила са експедиционом силом која се враћа из Пунта. То сугерише да је пловна веза постојала између Црвеног мора и Нила.; Недавне екскавације у Вади Гавасису индицирају да је Египатски поморска трговина вероватно започињала од Црвеног мора и да за то није био неопходан канал. С друге стране докази индицирају његово постојање до доба Рамзеса -{II}- 13. веку п. н. е.Hess, Richard S. Rev. of . by James K. Hoffmeier. The Denver Journal 1 (1 January 1998).... Martínez Babon, Javier. ..

Канали које су правили Нехо, Дарије I и Птолемеј

Остаци древног канала у правцу запад–исток кроз градове старог Египта Бубастис, Аварис, и Питом су открили Наполеон Бонапарта и његови инжењери и картографи 1799. године.Descriptions de l'Égypte, Volume 11 (État Moderne), containing Mémoire sur la communication de la mer des Indes à la Méditerranée par la mer Rouge et l'Isthme de Sueys, par M. J.M. Le Père, ingénieur en chef, inspecteur divisionnaire au corps impérial des ponts et chaussées, membre de l'Institut d'Égypte. Their reports were published in Description de l'Égypte (6 April 1998), "5c. Evidence for Earlier Canals.". . Economics Department, City College of New York.

Према Историјама грчког историчара Херодота,Herodotus ii.158. око 600. п. н. е, Неко -{II}- је предузео изградњу канала у правцу запад-исток кроз Вади Тумилат између Бубастиса и Питома, а могуће је да је канал настављен до Херуполитног залива и Црвеног мора. Упркос тога, познато је да Неко никад није завршио свој пројекат.

Херодоту је било речено да је 120.000 људи страдало у том подухвату, али је та цифра несумњиво претерана."The figure ‘120,000’ is doubtless exaggerated. Mehemet Ali lost only 10,000 in making the Mahmûdieh Canal (from the Nile to Alexandria)." remarked W. W. How and J. Wells, A Commentary on Herodotus. Према Плинију Старијем, Некова екстензија канала је била око 57 енглеских миља дуга, што је једнако укупном растојању између Бубастиса и Великог горког језера, дозвољавајући за кривудање кроз долине. Дужина о којој Херодот говори, од преко 1000 стадија (-{i.e.}-, преко ), мора се разумети да обухвата целокупно растојање између Нила и Црвеног мора у то време.

Са Нековом смрћу, радови су прекинути. Херодот наводи да је разлог за напуштање пројекта било упозорење примљено од пророка да би други могли да имају користи од његовог успешног окончања.According to Herodotus, work on the project was "stayed by a prophetic utterance that he [Necho] was toiling beforehand for the barbarian. The Egyptians call all men of other languages barbarians." (Herodotus, eo. loc..) Неков рат са Набукодоносором -{II}- је највероватније спречио наставак рада на каналу.

Неков пројекат је завршио Дарије -{I}- од Персије, који је владао Старим Египтом након што је његов претходник Камбиз -{II}- покорио ту земљу. Могуће је да је до Даријевог времена природни водени пролаз, који је постојао између Херуполитског залива и Црвеног мораApparently, Птолемеј considered the Great Bitter Lake as a northern extension of the Red Sea, whereas Darius had not, because Arsinoe is located north of Shaluf. (See Naville, "Map of the Wadi Tumilat", referenced above.) у близини Египатског града Шалуфа (alt. ChaloufPlease refer to Darius the Great's Suez Inscriptions. или -{Shaloof}-), лоцираног непосредно јужно од Великог горког језера, постао блокиран наносима које је Даријус морао да уклони да би се поново омогућила пловидба. Према Херодоту, Даријев канал је био довољно широк да су две тријере могле да се мимоиђу са испруженим веслима, и било је потребно четири дана да се пређе. Дарије је овековечио своје достигнуће бројним гранитним стелама које су постављене на обале Нила, укључујући једну поред Кабрета, и једну на неколико миља северно од Суеца. Даријеви натписи гласе:

Канал је напуштао Нил код Бубастиса. Један натпис на стубу код Питома бележи да је у 270 или 269 п. н. е, канал био поново отворен, по заповести Птолемеја -{II}- Филаделфа. У Арсиноу, Птолемеј је конструисао навигацијску капију, са уставама, код Херуполитског залива Црвеног мора, које су омогућавале пролаз пловила, али су спречавале мешање слане воде Црвеног мора са свежом водом канала.R. E. Gmirkin, .

Повлачење Црвеног мора и нестајање Нила

Неки историчари сматрају да се Црвено море постепено повлачило током векова, при чему се његова обала помицала на југ од језера Тимсах и Великог горког језера. Заједно са постојаном акумулацијом Нилског муља, одржавање и поправљање Птолемејовог канала су постајали све тежи током сваког следећег века.

Две стотине година након конструкције Птолемејовог канала, изгледа да Клеопатра није имала више западно–источни водени пролаз, пошто је Пелузијска грана Нила, која је хранила Птолемејски западно–источни канал, до тог времена била загушена муљем.

Стари Каиро до Црвеног мора

Суецки канал

Źródło i licencja