Либерија (), званично Република Либерија (), је држава у западној Африци на обали Атлантског океана. Граничи на северозападу са Сијера Леонеом, на североистоку са Гвинејом и на истоку са Обалом Слоноваче. Две трећине границе са Обалом Слоноваче чини река Кавала. Заузима подручје од 111.369 km² и има око 4,9 милиона становника. Енглески је званичан језик, а у овој земљи се говори преко 30 језика. Клима је тропска. Значајна количина кише падне током кишне сезоне која траје од маја до октобра.
Либерију је почетком 19. века основало Америчко друштво за колонизацију с циљем пресељења ослобођених црних робова из САД назад на афрички континент.., Friends Committee on National Legislation, July 30, 2003 Године 1847, постала је независна, а током деветнаестог века у њу је пресељено око 15.000 бивших робова."July 26, 1847 Liberian independence proclaimed", This Day In History, History website. Досељеници су остали одвојени од већинског домаћег становништва, задржавши власт и привилегован положај у земљи. Њихова владавина окончана је 1980. државним ударом којим је започело раздобље нестабилности у политичком животу због сукоба већих етничких група за доминацију. Удар је предводио Самјуел Доу. После краја хладног рата 1989. Либерија је потонула у грађански рат неколико побуњеничких група који је с прекидом од 1997. до 1999. трајао све до 2003.
Привреда се још увелико опоравља од штета нанете у грађанском рату, а посебно услед разарања основне инфраструктуре. Главни извозни производи били су гума, дрво и жељезна руда. БДП за 2004. процењен је на 900 УСД по становнику, мерено по ППП-у.
Историја
Житна обала је била насељена аутохтоним народима Африке у 12. веку. Менде народ се проширио на запад из Судана, присиљавајући многе мање етничке групе да се преселе према југу ка Атлантском океану. Деј, Баса, Кру, Гола, и Кси су били међу најранијим документованим народима у овој области.
Прилив ових група је био потпомогнут слабљењем царства Мали у 1375. години и царства Сонгај у 1591. Кад су унутрашњи региони били погођени дезертификацијом, становништво се преселило у влажније обалске регионе. Ови нови становници су донели са собом вештине попут предења памука, ткања текстила, топљења гвожђа, култивације пиринча и сирка, и друштвене и политичке институције из царстава Мали и Сонгај. Убрзо након тога народ Мане је покорио овај регион, Вај народ из бившег Мали царства је имигрирао у регион Гранд Кејп Маунт. Народ Кру се супротставио приливу Вај народа, формирајући савез са Манима да би зауставили даљи прилив Вај популације.
Између 1461. године и касног 17. века, португалски, холандски и британски трговци су имали контакте и трговачке постаје у овом региону. Португалци су именовали ову област Коста де Пимета, али је она касније постала позната као Житна обала, услед изобиља малегатног жита. Европски трговци су трговали са локалним становништвом.
У Сједињеним Државама је постојао покрет за насељавање слободних црнаца и одбеглих робова који су се суочавали са расном дискриминацијом у виду политичке обесправљености и порицање грађанских, верских и друштвених привилегија. Већина белаца, а касније и мали група црних националиста, сматрали су да ће црнци имати веће шансе за слободу у Африци, него у САД. Либерију је почетком 19. века основало Америчко друштво за колонизацију са циљем пресељења ослобођених црних робова из САД назад на афрички континент.
Године 1847, постала је независна, а током деветнаестог века у њу је пресељено око 15.000 бивших робова. Досељеници су остали одвојени од већинског домаћег становништва, задржавши власт и привилегован положај у земљи. Њихова владавина окончана је 1980. државним ударом којим је започело раздобље нестабилности у политичком животу због сукоба већих етничких група за доминацију. Након краја Хладног рата 1989. Либерија је потонула у грађански рат неколико побуњеничких група који је са прекидом од 1997. до 1999. трајао све до 2003.
Црнци повратници из САД, који су државу створили, по угледу на Устав САД од 1787. донели су свој Устав 1847. који је још увек на снази. Интересантно је напоменути да према овом уставу белци не могу бити држављани републике нити имати право гласа.
На изборима у октобру 2017, бивши фудбалер и добитник златне лопте 1995 — Џорџ Веа, изабран је за председника.
Географија
Положај Државе са којима се Либерија граничи су: Гвинеја, Сијера Леоне и Обала Слоноваче. Површина државе износи 111.369 km².
Геологија и рељеф
мини|десно|220п|Физичка мапа Либерије
Становништво Религија Процењује се да је 40% становништва Либерије хришћанске вероисповести или хришћанства у комбинацији са елементима традиционалних верских уверења. Око 40% становништва је искључиво традиционалног аутохтоног верског уверења. Исламске вероисповести је око 20% становништва., U.S. State Department
Привреда
Привреда се тек треба опоравити од штета које су јој нанесене у грађанском рату, посебно разарањем основне инфраструктуре. Главни извозни производи били су гума, дрво и железна руда. БДП за 2004. процењен је на 900 долара по становнику, мерено по ППП-у.
Референце
Литература
. (Simon & Schuster. )
. (Publish America. ). A fast-paced gripping novel of the journey of a young Black couple fleeing America to settle in the African motherland of Liberia. . (John Murray Paperback 2014. ). A beautifully written, powerful & moving novel about a young woman's experience of and escape from the Liberian civil war.
Mwakikagile, Godfrey, Military Coups in West Africa Since The Sixties, Chapter Eight: Liberia: 'The Love of Liberty Brought Us Here,' pp. 85–110, Nova Science Publishers, Inc., Huntington, New York, 2001; Godfrey Mwakikagile, The Modern African State: Quest for Transformation, Chapter One: The Collapse of A Modern African State: Death and Rebirth of Liberia, pp. 1–18, Nova Science Publishers, Inc., 2001.
. Dr. Sankawulo is the compiler of these tales from Liberia and about Liberian culture. Editura Universitatii "Lucian Blaga", Sibiu, Romania. .
. (a novel), with a Foreword by President Ellen Johnson Sirleaf .
Спољашње везе
Liberia from UCB Libraries GovPubs.
Liberia profile from the BBC News. from the African Studies Centre Leiden . "Liberia Maps", Perry–Castañeda Library, University of Texas at Austin.
Категорија:Државе у Африци Категорија:Државе чланице Уједињених нација