Осми бомбардерски пук био је сачињен од 68. и 69. бомбардерске групе стационираних на аеродрому Ровине код Нове Тополе у близини Бање Луке. Пук је био наоружан са 24 бомбардера Бристол Бленхајм.

Борбена дејства 68. и 69. бомбардерске групе

68. и 69. бомбардерска група биле су сачињене од 215, 216, 217. и 218. бомбардерске ескадриле. 6. априла 1941. године обе бомбардерске групе извеле су напад на непријатељске војне објекте, аеродроме и саобраћајне чворове између Марибора и Беча. У склопу ових дејстава најбољи југословенски пилот-бомбардер Карл Мурко бомбардовао је железничку станицу у Грацу. Догађаји који су уследили нажалост нису толико познати, а реч је о контраудару пилота Југословенског Краљевског Ратног ваздухопловства на циљеве у Аустрији, Краљевини Мађарској, Албанији... Бомбардерима „Бристол Бленхајм МК-1 ” , који су пратили ловци „Хокер Харикен МК-1”, нападнута је железничка комуникација у Грацу.

Сазнавши преко радија, јер су војне везе биле у прекиду, да је у зору 6. априла 1941. године Луфтвафе бомбардовала Београд, ваздухопловна команда Краљевине Југославије у Ровинама одлучила је да поступи по раније утврђеном ратном плану „Р-41“.

Половином марта 1941. године, почеле су припреме за измештање авиона са аеродрома Боронгај код Загреба на помоћни аеродроме Ровине код Нове Тополе и Босански Александровац. Осми бомбардерски пук у Новој Тополи имао је у свом саставу 22 двомоторна бомбардера „Бристол Бленхајм МК-1”, по два двомоторна бомбардера „Капрони Ca.310”, те један југословенски школски, двокрилни, једномоторни, двоседи авион „Физир ФП 2”. Такође, Краљевско ратно ваздухопловство је у Новој Тополи поседовало и четири француска лака бомбардера и извиђача „Бреге 19”.

У саставу 4. ловачког пука у чијем формацији су се налазиле 105, 106, 107. и 108. ловачка ескадрила, стациониране на оближњем аеродрому Босански Александровац било је 16 авиона „Хокер Харикен МК-1”, што је заједнички представљало импресивну војну силу.

Командант Осмог бомбардерског пука био пуковник Станко Диклић наредио је у складу са планом „Р-41“ да два бомбардера „Бристол Бленхајм МК-1” са аеродрома Ровине нападну циљеве у Аустрији. За пратњу су одређена два ловца типа „Хокер Харикен МК-1” са аеродрома Босански Александровац.

План „Р-41“ је предвиђао задатке Југословенског Краљевског Ратног ваздухопловства и у случају прекида комуникација са командом у Земуну, а Осми бомбардерски пук није имао везу ни Земуном ни са Београдом јер су комуникације биле пресечене у војном центру везе који се налазио у Загребу. Официри су за бомбардовање Београда сазнали путем радио-програма.

Први задатак је изведен како би се успорила концентрација трупа немачке Друге армије. За командире-навигаторе бомбардера су одређени поручник Иван Салевић и поручник Иван Панџа. У 14:40 часова стартовани су и мотори на два бомбардера на аеродрому Ровине. Посаде су спремне да полете на први ратни задатак којим ће ући у историју као треће ваздухопловство које ће бомбардовати Трећи Рајх, осветиће Београд одлучно и храбро, и показаће Немцима борбено расположење Југословенског Краљевског Ратног ваздухопловства.

Када су бомбардери „Бристол Бленхајм МК-1 ” полетели убрзо су им се прикључила два ловца „Хокер Харикен МК-1” као заштита. „Харикенима” су управљали капетан прве класе Јанко Добникар и још један непознати официр ЈКРВ.

Сутрадан 7. априла авиони Осмог бомбардерског пука су уз ловачку пратњу једног одељења Четвртог ловачког пука бомбардовали железничке комуникације у јужној Аустрији како би се успорила концентрација трупа немачке Друге армије. Ово је био једини пример заједничког дејства наше бомбардерске и ловачке авијације у Априлском рату.

Пилот, наредник Карло Мурко са којим су посаду чинили навигатор поручник Иван Панџа и стрелац Раденко Малешевић, летели су према Мурској Соботи. Изнад градића Горичко, одакле је рута лета улазила у ваздушни простор Рајха, по наређењу командира бомбардера поручника Ивана Панџе, пилот Мурко нагло смањује висину, како би покушао да непримећен досегне циљ у Грацу и изврши задатак.

Остао је запис о том догађају.

„Нагло сам почео да снижавам висину. Прешли смо границу у висини крошњи дрвећа, како би нас осматрачи теже уочили. Правим нагли леви заокрет и снижавам авион у долину реке Рабе, чије обале ће нас заклањати скоро до тренутка када дођемо до циља. Летимо и даље изнад крошњи, док врхови крошњи нестају испод мојих стопала. Са леве стране, на путу који је изнад нас, видим огромну војну колону... Видим много тенкова. Испод нас сам угледао пругу изнад које 'бришем' 380 километара на час... Предграђе Граца... Теретна железничка станица је испред нас”, написао је Карло Мурко у својој исповести која је објављена у књизи „Bristol Blenheim, Yugoslav Story“, aутора Александра Огњевића, историчара ваздухопловства.

600п|Двомоторни бомбардер Бристол Бленхајм Мк 1 у бојама ЈКРВ.|центар

Следећа мета дејстава Осмог бомбардерског пука били су непријатељски аеродроми код Печуја и Сегедина са којих су полетали немачки авиони који су нападали Београд. Због тога што је наредба за полетање каснила авиони су узлетели у по бела дана и без ловачке пратње. Немачки аеродроми имали су јаку ловачку заштиту која је оборила осам југословенских бомбардера уз сопствене губитке од три ловца. У овом нападу погинули су команданти 68. и 69. бомбардерске групе као и два командира ескадрила.

Преостале авионе Осмог бомбардерског пука запалиле су њихове посаде на земљи како не би пали непријатељу у руке.

Литература

Александар Огњевић, Bristol Blenheim. The Yugoslav Story. Operational Record 1937-1958, Leadensky Books, Србија, Земун 2014. година

Категорија:Југословенско краљевско ратно ваздухопловство