Катар (), званично Држава Катар, суверена је држава у југозападној Азији. Заузима мало полуострво Катар на североисточној обали Арабијског полуострва и граничи се само са Саудијском Арабијом на југу, док је остатком своје територије окружен Персијским заливом. Бахреински залив, улаз у Персијски залив, одваја Катар од оближњег Бахреина. Главни град је Доха, дом преко 80% становништва земље.
Катаром као наследном монархијом влада династија Тани откако је Мухамед ибн Тани потписао уговор са Британцима 1868. којим је признат његов посебан статус. Након владавине Османског царства, Катар је постао британски протекторат почетком 20. века до стицања независности 1971. године. Актуелни емир је Тамим ибн Хамад ел Тани, који има скоро сву извршну и законодавну власт према Уставу Катара, уз контролу правосуђа. Он именује председника владе, као и саму владу. Саветодавна скупштина може блокирати законодавство и има ограничену могућност да разреши министре.
Почетком 2017. укупно становништво Катара износило је 2,6 милиона: 313.000 држављана Катара и 2,3 милиона исељеника. Званична религија је ислам. У погледу прихода, има четврти највећи БДП (ПКМ) по глави становника у свету, а шести БНД по глави становника (Атласов метод). Уједињене нације класификују Катар као земљу која има веома висок ИХР, као и трећи по величини у арапском свету. Привреда остварује високи доходак, а има трећу по величини резерву природног гаса и нафте. Највећи је извозник течног природног гаса, као и највећи емитер угљен-диоксида по глави становника.
У 21. веку постао је значајна сила у арапском свету захваљујући свом богатству ресурсима, као и своје глобалне медијске групе -{Al Jazeera}-, док је наводно финансијски подржао неколико побуњеничких група током Арапског пролећа. Академске и невладине организације сматрају да је стање људских права у Катару углавном лоше, са ограничењима грађанских слобода као што су слобода мирног окупљања, говора и штампе, као и опхођење према хиљадама мигрантских радника уз присилни рад. Одржавање Светског првенства у фудбалу 2022. додељено је Катару под контроверзним околностима, што га чини првом исламском земљом у арапском свету која је домаћин овог такмичења. Такође је био домаћин Азијских игара 2006, што ће поновити и 2030. године.
Етимологија Плиније Старији, римски писац, најраније писани документ који се односи на становнике полуострва доноси око средине 1. века н. е. Он их назива -{Catharrei}-, што је делимично изведено од имена локалног истакнутог насеља. Један век касније, Птолемеј је нацртао прву мапу на којој је полуострво представљено као Катара. На мапи је уписан и град Ќадара''' који се налази у источном делу полуострва. До 18. века се користио назив Катара, да би након тога био усвојен данашњи назив.
Историја Најстарији археолошки налази на територији Катара потичу из 6. миленијума п. н. е. Пронађени су у Сагри на југоистоку Катара. Касније су кроз историју у Катару живела разна номадска племена која су долазила из разних крајева Арабијског полуострва, посебно из регија Најд и Ал Хаса. Временом су настала насеља рибара и ловаца на бисере пошто је море око Катара богато бисерним шкољкама; реч је о једном од најважнијих места у свету где се ваде бисери. У 7. веку се регијом шири ислам. Од 750. године Катар долази под власт арапске династије Абасида. Од 1517. године у Катару постоји португалско трговачко упориште које 1538. освајају Османлије.
Британски протекторат (1916—1971) мини|десно|Стари град Доха 1904. године Под утиском пораза Турака у Првом светском рату, Катар се придружио арапској побуни против Османлија. Побуна је била успешна и Османлије су морале да напусте Доху 1915. године. Као резултат поделе Османског царства, Катар је постао британски протекторат 3. новембра 1916. године. На тај дан, Британија је потписала споразум са шеиком Абдулахом бин Јасимом ел Танијем. Он се сложио да се не улази ни у какве односе са било којом другом силом без сагласности британске владе, а Британци ће Катару гарантовати заштиту од свих агресија са мора. 5. маја 1935. године, Абдулах је потписао још један уговор са британском владом који Катару одобрава заштиту од унутрашњих и спољних опасности. Резерве нафте су први пут откривене 1939. године, али је експлоатација морала бити одложена због Другог светског рата.
Утицај Британске империје је почео да се смањује после Другог светског рата, нарочито после независности Индије и Пакистана 1947. године. Током 1950-их година, нафта је почела да замењује риболов као главни извор катарских прихода. Зарада од нафте је почела да финансира експанзију и модернизацију Катара. Притисак да се Британија повуче из Катара био је нарочито велик педесетих година 20. века. Када је Британија 1968. године најавила да ће се званично повући са Персијског залива у року од три године, Катар се придружио федерацији Бахреина и још седам држава. Регионални споразуми су убрзо приморали Катар да прогласи независност од коалиције која ће касније прерасти у Уједињене Арапске Емирате.
Независност (1971—) мини|десно|Северно поље гаса Дана 3. септембра 1971. године, Катар је званично добио независност од Уједињеног Краљевства и постао независна суверена држава. Влада је тада одлучила да се због набавке оружја окрене Французима. Ова повезаност је ојачала током времена и Французи ће постати њихов највећи снабдевач у новом миленијуму.nouvelobs.com: „Qatar: S'ils pouvaient, ils achèteraient la Tour Eiffel” (7. 4. 2013). Халига бин Хамад ел Тани је 1972. године преузео власт у дворском удару за време раздора у владајућој породици. Катар петролеум је 1974. године преузео контролу над свим налазиштима нафте у земљи, а Катар је брзо почео да се развија. Северно поље гаса, највеће у свету, откривено је 1976. године.
Током Заливског рата 1991. године Катар је играо значајну улогу, нарочито у бици код Хафџе када су катарски тенкови давали подршку јединицама Саудијске Арабије које су напале ирачке трупе. Катар је дозволио коалиционим трупама из Канаде, САД и Француске да користе земљу као ваздухопловну базу за полетање авиона.Toth, Anthony (1993). „Qatar: Historical Background”. A Country Study: Qatar. Library of Congress Federal Research Division.
Године 1995. емир Хамад ибн Калифа ел Тани је преузео контролу над земљом од свог оца Калифе ибн Хамада ел Танија, уз подршку оружаних снага суседних држава и Француске. Под емиром Хамадом Катар је искусио умерен степен либерализације, укључујући и покретање телевизије Ал Џазира (1996), потврду о изборном праву жена које су добиле право гласа на општинским изборима (1999), израду првог устава (2005) и освештавање Римокатоличке цркве у Дохи.
Катар је добио право да организује Светско првенство у фудбалу 2022, што ће бити први пут да је нека земља са Блиског истока домаћин првенства. Емир Катара је најавио да планира да одржи прве националне парламентарне изборе 2013. године; међутим, они су у јуну 2013. одложени за 2016. годину.
Катар је 2003. године служио као централна команда штаба Сједињених Америчких Држава и једно од главних места са којих је покренута инвазија на Ирак. У марту 2005. године, у самоубилачком бомбашком нападу убијен је један британски професор у позоришту у престоници Дохи. Овај догађај је био шокантан за земљу која раније није искусила дела тероризма. Напад је извео Египћанин Омар Ахмед Абдулах Али који живи у Катару, а који је осумњичен за везе са Ал Каидом. Катар се 2011. године придружио НАТО интервенцији у Либији. Тренутно је главни финансијер и добављач оружја за побуњеничке групе у Грађанском рату у Сирији.
У јуну 2013. године, шеик Тамим ибн Хамад ел Тани је постао емир Катара након што је његов отац предао власт у телевизијском говору. Шеик Тамим је успео да побољша живот грађана, укључујући успостављање напредних здравствених и образовних система, као и ширење инфраструктуре земље и припреме за Светско првенство 2022. године.
Катар је учествовао 2015. године у интервенцији Саудијске Арабије у Јемену против Хута и снага лојалних бившем председнику Алију Абдулаху Салиху, који је свргнут у Арапском пролећу.„Saudi-led coalition strikes rebels in Yemen, inflaming tensions in region” (27. 3. 2015). CNN.
Политика
Катар је званично уставна монархија,BBC News, How democratic is the Middle East?, 9 September 2005.United States Department of State Country Reports on Human Rights Practices for 2011: Qatar, 2011. али овлашћења која је задржаo емир су таква да се граничи са апсолутном монархијом. Државом владају ел Танијеви. Династија ел Тани влада Катаром од свог оснивања 1825. године. Катар је 2003. усвојио Устав који је предвиђао директне изборе 30 од 45 чланова законодавног тела. Устав је усвојен великом већином на референдуму, са скоро 98% гласова за.
мини|Управна канцеларија емира. Осми емир Катара је Тамим ибн Хамад ел Тани, коме је отац Хамад ибн Халифа ел Тани предао власт 25. јуна 2013. године. Емир има искључиву власт да именује председника и министре владе који чине Веће министара, које је врховна извршна власт у земљи. Веће министара такође иницира доношење закона.
Саветодавну скупштину чини 30 посланика које бира народ и 15 које именује емир. Може да блокира законе апсолутном већином и разреши министре, укључујући председнике владе, двотрећинском већином. Након неколико одлагања, први избори за савиз Скупштине одржани су у октобру 2021. године.
Катарски закон не дозвољава оснивање политичких тела или синдиката.
Право Према Уставу Катара, шеријат је главни извор катарског законодавства, иако је у пракси правни систем Катра мешавина континенталног и шеријатског права. Шеријат се примењује на породично, наследно и неколико кривичних права (укључујући прељубу, пљачку и убиство). У неким случајевима, шеријатски породични судови третирају сведочење жене као да вреди упола мање од мушкарца. Кодификовано породично право је уведено 2006. године. Исламска полигинија је дозвољена.
Судско телесно кажњавање се практикује у Катару. Бичевање се користи као казна за конзумирање алкохола или недозвољене сексуалне односе. Члан 88 катарског кривичног закона прописује да је казна за прељубу 100 удараца бичем, а 2006. године на ту казну је осуђена једна Филипинка. 2010. године најмање 18 особа (углавном страних држављана) осуђено је на између 40 и 100 удараца бичем за кривична дела која укључују „недозвољене сексуалне односе” или конзумирање алкохола. Године 2011. најмање 21 особа (углавном страних држављана) осуђена је на између 30 и 100 удараца бичем из истих разлога, а 2012. године шест исељеника је осуђено на 40 или 100 удараца бичем. Само муслимани који се сматрају здравствено способним подлежу извршењу таквих казни. У априлу 2013. муслимански исељеник осуђен је на 40 удараца бичем због конзумирања алкохола, а у јуну 2014. муслимански исељеник осуђен је на 40 удараца бичем због конзумирања алкохола и вожње под дејством алкохола.
Каменовање је законска казна у Катару, а апостасија и хомосексуалност су злочини за које се добија смртна казна; међутим казна није извршена ни за једно од ових кривичних дела. Богохуљење може довести до седам година затвора, а прозелитизам и до десетогодишње казне.
Конзумација алкохола је делимично легална у Катару; неким луксузним хотелима са пет звездица је дозвољено да продају алкохол немуслиманским гостима. Муслиманима није дозвољено да конзумирају алкохол, а они који буду ухваћени да га конзумирају подлежу бичевању или депортацији. Исељеници који нису муслимани могу добити дозволу за куповину алкохола за личну потрошњу. -{The Qatar Distribution Company}- (подружница авио-компаније -{Qatar Airways}-) има дозволу да увози алкохол и свињетину; води једину продавницу пића у земљи, која такође продаје свињетину људима са дозволом за алкохол. Катарски званичници су такође наговестили спремност да дозволе алкохол у „зонама навијача” за Светско првенство у фудбалу 2022.