Завиша Црни од Гарбова (), такође познат и као Црни Витез, био је чувени пољски витез и дипломата. Победник је многих витешких турнира и важи за симбол витеза и витештва. Родио се 1379. године у Гарбову (), а приликом напада на Голубац 1428. године, Турци га заробљавају и убијају.
Надимак и порекло
Завиша је надимак Црни добио због своје тамне косе и тамног тена, а према неким веровањима, због свог црног оклопа. Отац му је био Бернат од Гарбова (), док му је мајка непозната. Припадали су роду Сулима (), чији су грб носили. Њихов посед Гарбов се налазило у близини Сандомјежа.
Биографија Накратко у служби Тевтонског реда, убрзо га се одрекао, па је 1410. године учествовао у бици код Грунвалда на пољској страни. Учествовао је 1410. године у бици код Гринвалда против Тевтонских витезова. Након битке био је иницијатор потписивања мира (Љубовски мир из 1411. године) између пољског краља Владислава II и угарског краља Жигмунда. Наредне године био је у пратњи свог краља на великом скупу монарха у Будиму, што је искористио за учешће у једном од највећих такмичења оног доба.
Између 1410. до 1420. оженио се Барабаром Розен (), ћерком Пјотра Розена () од рода Грифа (). Пјотр је саградио замак у Рожнову () и дао га као мираз Завиши. мини|260x260пиксел|Споменик Завиши Црном у Тврђави Голубац На сабору у Констанци 1414. године предводио је пољску делегацију, а 1416. године се нашао у пратњи, тада већ, немачког краља Жигмунда у Арагон. Приликом те посете учествовао је на турниру у Перпињану, на ком је победио чувеног витеза Јована од Арагона. Током 1417. године постаје староста () Кружвића (). Као представник свог краља, он 1419. године одлази код Жигмунда да испроси удовицу Вацлава IV (Жигмундовог брата, краља Бохемије) Офку. Остаје код Жигмунда и пружа му помоћ у борбама против Хусита, али након пораза на Кутној Гори () бива заробљен. Убрзо је ослобођен плаћањем високог откупа и 1420. године постаје староста Спица (). Приликом крунисања Сонке, четврте жене Владислава II, Завиша приређује велику гозбу у Кракову за европске монархе и властелу. Придружио се Жигмундовим походима против Турака на Балкану и приликом опсаде Голупца, 1428. године, Турци га заробљавају и убијају.
Иза Завише је остала супруга Барбара и њихова деца:
Марчин, пао у бици код Варне 1444. године. Станислав, пао у бици код Варне 1444. године.informacje z zeszytu historycznego Rzeczpospolitej "Batalie i wodzowie wszech czasów", Nr 21, "Władysław III pod Warną", 7 czerwca 2008, str. 13 – "Zgubna decyzja Władysława" Завиша (II). Јан, колонски старешина, погинуо у бици код Хојнице (1454.) Барбара.
Мит о Завиши Црном Током свог живота сматран је узором витешких врлина.Obszerny życiorys, wg informacji ze strony 77 DSH im. Zawiszy Czarnego (hufiec Bytom) Захваљујући храбрости и оданости, постао је пољски народни јунак, попут Марка Краљевића код Срба. Томе су посебно допринели Јан Длугош (историчар из 15. века), Јакоб Швинка (песник и каноник Гњезна), као и сам краљ Жигмунд Луксембуршки. У пољском језику постоји изрека Ослони се на њега, као на Завишу (), што је постао и мото пољских извиђача.
Наслеђе У реконструисаној тврђави Голубац налази се стална поставка у част витезова који су бранили тврђаву, са посебним делом посвећеним Завиши. У Београду, главном граду Србије, у насељу Сењак (Улица Завише Црног/Улица Завише Црног) постоји улица која носи његово име.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1379. Категорија:Умрли 1428. Категорија:Историја Пољске у средњем веку Категорија:Пољски војници Категорија:Дипломате Пољске