Српско лекарско друштво је основано 22. априла 1872. (по старом календару) у Београду, на иницијативу др Владана Ђорђевића, а правила су му одобрена од стране Министарства просвете и црквених послова 17. јула 1874.
Историја 220px|мини|Дом Српског лекарског друштва у Београду, задужбина др Стевана Милосављевића У 19. веку у медицини су настале револуционарне промена, тако да су знања стечена на студијама медицине брзо превазилажена. Лекари су новине у медицини морали ажурно пратити, што је подразумевало посећивање националних и међународних конгреса, набавку нових књига и стручних часописа. То је био врло захтеван посао, у којем су се једно време могли снаћи само најбољи и највреднији лекари. То је био посебно тежак задатак за лекаре практичаре, који су имали много посла а мало слободног времена. У таквим условима јавила се прека потреба за оснивањем лекарских друштава, на чијим састанцима би лекари могли размењивати искуства из праксе и информације до којих су долазили из литературе, која је често у Србији била недоступна.
Идеје о организовању лекара у тадашњој Србији је још 1842. године, по предлогу два београдска лекара: др Карло Пацек и др Емериха Линденмајера (први шеф војног санитета), било би оснивање "Лекарског читалишта". Забележено је да су и друга два београдска лекара др Аћим Медовић (професор Велике Школе) и др Јован Валента (први управник Болнице вароши и округа Београда) 1860-их година покренули идеју да се оснује "Друштво београдских лекара". Обадве иницијативе су имале за циљ унапређење рада лекара као и праћење развоја науке, али њихово покретање је остало само на предлозима без разумевања надлежних.
Ево како у својим сећањима, седам година касније, др В. Ђорђевић описује настанак Српског лекарског друштва (СЛД):
На 47. Главном годишњем скупу одржаном 1926. године СЛД усвојило је предлог др Ане Бркић Mилијанoвић да у Управном одбору убудуће буде и по једна жена лекар.
За постојање и рад Српско Лекарског Друштва, и лекара окупљених око њега, везана је појава неколико значајних медицинских и друштвених институција у Србији: оснивање српско Друштва Црвеног Крста (1876), Главног Санитетског савета (у који је Друштво именовало шест чланова), Медицинског факултета у Београду од 1914 до 1920 године.
Године 1932. Друштво је почело да обележава 6. мај – дан Светог Ђорђа, као славу СЛД.
Од посебног значаја за историју здравства Србије је активно учествовање Српско Лекарског Друштва у стварању српског здравственог законодаваства све до 1941 године.
Након априлског рата, Друштво није радило, али његови чланови су одазвали својим ратним дужностима и учествовали у збрињавајући повређене у бомбардованим градовима, и лечили лечећи становништво у окупираној земљи и рањенике на фронту. За све време Другог светског рата живот је изгубило око седамсто југословенских лекара.
Српско лекарско друштво је по завршетку Другог светског рата обновило рад на пролече 1946. године. На оснивачкој Скупштини одржаној у априлу 1946. године, донета су нова Правила о раду СЛД и изабрана је нова Управа на челу са председником проф. др Костом Тодоровићем.
Оснивачи Српског лекарског друштва Оснивачи Српског лекарског друштва били су: Аћим Медовић, Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Холец, Бернхард Брил, Сава Петровић, Јулијус Ленк, Марко Полак, Владан Ђорђевић, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир (1821-1901)Први српски зубар – вршачки ђак („Политика”, 29. август 2016). Оснивачима ће се убрзо придружити још Јосиф Панчић и Младен Јанковић, који су приликом првог састанка били одсутни. 500px|мини|центар|Оснивачи Српског лекарског друштва на првом састанку друштва 22. јуна 1872. године
Први председник био је др Аћим Медовић, а секретар др Владан Ђорђевић. Они су окупили истакнуте лекаре у Србији и покренули часопис Српски архив за целокупно лекарство (1874).
Српско лекарско друштво (СЛД) било је иницијатор низа превентивних мера у спречавању заразних болести, давало је иницијативу за оснивање Фонда за потпомагање сиромашних лекара, њихових удовица и сирочади и др. 500px|центар Друштво је имало и велике заслуге за оснивање Министарства здравља (1918), Медицинског факултета у Београду (1919), Лекарске коморе (1923) и подизање Лекарског дома у Београду (1932).
За време Великог рата и немачке окупације СЛД није радило, али је један део њених чланова активно или индиректно учествовао у овим ратовима, на фронту или у позадини.Prof. Dr Vladimir Stanojević: Srpsko lekarsko društvo i njegovi članovi u Narodno-oslobodilačkim ratovima Srbije 1876-77-78 i 1912 – 1918. godine, Srpsko lekarsko društvo. Spomenica, Beograd, 1972.
По окончањи Другог светског рата СЛД обнавља рад почетком 1945. године. Добијало је бројне задужбине које су чиниле материјалну базу за његову делатност.
Када је оснивано Српско лекарско друштво, као центар за стручно усавршавање лекара, колекционирање многих књига, предмета и патолошких препарата добило је своју потпуну сврху. У том циљу ради свеобухватног сагледавања феномена колекционирања у области медицине и могућности проверавања и утврђивања утицаја који су у том погледу имали културни и научни обрасци преношени из западноевропских земаља у Србију, све више је наметала потребу да се у Београду оснује Музеј српског лекарског друштва, који би објединио збирке Музеумаа редкости и Збирке препарата СЛД. Његово основање имало је за циљ да се кроз сачуване и проучене колекционирске предмета повезане са лечењем и очувањем здравља, прво оснује једна модерна музејска институција, а затим и специјализована музејска институција, која би претходила организацији академског образовања из области медицине. До данас су детаљно истражени мотиви, историјске околности, а затим и културни, друштвени, научни и политички утицаји који су уоквирили постанак и развој медицинских збирки и Музеја Српског лекарског друштва, почев од првог музеја – Музеума редкости у Београду (1844), преко збирки и музеја који су потом настајали као израз различитих потреба као што су медицинско образовање, здравствено просвећивање народа и чување и представљање националне културне и научне баштине из области медицине, и представљени у бројним студијама.Jovanović Simić, Jelena T. Musealisation of the history of medicine in Serbia, Disertacija, Datum odbrane disertacije: 23.09.2015.
Друштво данас Српско лекарско друштво (СЛД) се данас налази у згради Прве варошке болнице у Београду, у улици Џорџа Вашингтона 19. Друштво своју активност обавља преко 25 подружница и велики број специјалистичких секција, преко Друштва лекара Војводине и Друштва лекара Косова и Метохије, као и Медицинске академије СЛД, издаје стручне часописе: Лекар, Српски архив и Стоматолошки гласник Србије. Крсна слава Друштва је Ђурђевдан. Председник Српског лекарског друштва је проф. др Радоје Б. Чоловић.Đorđević Nebojša, Bojić Toplica, Sto trideset godina postojanja i rada Srpskog lekarskog društva, u: Acta medica Medianae, Vol. 41, br. 7 /2002, str. 11–16.
Друштво лекара Војводине На оснивачкој скупштини у Београду, 1919. године основано је Друштво лекара Баната, Бачке и Барање (Срем је био у оквиру Хрватске и Славоније) у оквиру Српског лекарског друштва. Први председник је био др Лазар Марковић. После низа година рада под различитим именима, године 1990. Друштво се региструје као "Српско лекарско друштво - Друштво лекара Војводине, а 2002. године "Друштво лекара Војводине Српског лекарског друштва" под којим називом и данас функционише. Друштво функционише на делегатском принципу, како у односу на подружнице у Војводини (19), тако и у односу на Српско лекарско друштво. Председник Друштва лекара Војводине је проф. др Драган Данкуц.
Друштво лекара Косова и Метохије Због једностраног одцепљења Кососва и Метохије од државе Србије, чланови СЛД су запослени лекари који раде у здравственим установама који се налазе у систему здравства Републике Србије, као и запослени на Медицинском факултету приштинског универзитета са седиштем у Косовској Митровици. Председник Друштва лекара КиМ је проф. др Татјана Новаковић.РТС/Здравство на КиМ у склопу система Србије
Музеј Друштва
Музеј Српског лекарског друштва основан је 1955. године на иницијативу проф. др Владимира Станојевића, нашег познатог лекара и историчара медицине. Оснивањем Музеја настављена је традиција прикупљања и чувања медицинских предмета у Српском лекарском друштву, која датира од 1872. године. Од 2007. године Музеј Српског лекарског друштва налази се у саставу Музеја науке и технике.Jelena Jovanović Simić, MUZEJ SRPSKE MEDICINE SRPSKOG LEKARSKOG DRUŠTVA, Povijesnomedicinski muzeji, Acta med-hist Adriat 2006;4(2);323-330 500px|мини| центар|Музеј СЛД
Познати лекари као председници СЛД Аћим МедовићДр Аћим Медовић : (1815-1893) : живот и дело : поводом 200 година од рођења : зборник радова с научног скупа одржаног 22. априла 2015. године, Београд. / уређивачки одбор Радоје Чоловић, Београд : САНУ : Српско лекарско друштво, 2015 (Београд : "Макарије"), стр 8. Милан Јовановић БатутМилан Јовановић Батут У: Гласник Историјског друштва у Новом Саду, Нови Сад 1940. Војислав СуботићГерзић, Зоран (1996). „10. Војислав Ј. Суботић (1859—1923)”. Ур.: Сарић, Милоје. Живот и дело српских научника књ. 1 (PDF) (на језику: (језик: српски) и (језик: енглески)). Београд: САНУ. Михајло Петровић (хирург)Михаило Петровић У:Сретен Миленковић, Милорад Димић, 125 година Војне болнице у Нишу, Ниш:Војна болница;Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004 (Бечеј Пролетер).116 стр Ђорђе ЈоановићЂорђе Јоановић у Медицински преглед, 1926, I, 1, 1
Галерија
Види још Стручни и научни часописи СЛД Лекарска комора Србије Часопис Општа медицина ABC часопис ургентне медицине Српски архив за целокупно лекарство (часопис) Подружнице српског лекарског друштва
Референце
Литература
Јелена Јовановић Симић, Музеализација историје медицине у Србији - докторска дисертација, Универзитет у Београду, 2015.
Спољашње везе Српско лекарско друштво - Званична презентација Лекарска комора Србије - Званична презентација Најстарија зубна пломба на свету потекла из Србије („Политика“, 6. фебруар 2012) Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године („Политика“, 13. фебруар 2012)
* Категорија:Здравство у Београду Категорија:Удружења лекара Категорија:Носиоци Сретењског ордена 1. степена