мини|десно|250п|Ракета-носач Сојуз полеће са лансирне рампе космодрома Бајконур.
Ракета-носач је ракета која се користи за подизање корисног терета са планете Земље у орбиту или у суборбиталну путању. Поред саме ракете, за лансирање терета неопходна је и лансирна рампа, торањ или зграда за сервисирање ракете док је на лансирној рампи, као и хангар или зграда недалеко од лансирне рампе у којој се врши финална монтажа ракете. Сва та инфраструктура чини један космодром (свемирску луку). Корисни терет је обично вештачки сателит, сонда за истраживање или свемирски (космички) брод са људском посадом.
Једнократне ракете-носачи се користе за само једно лансирање. Обично се одвајају од корисног терета, степен по степен, при пењању, и обично се распадају при паду на Земљу. Поред овог приступа, постоје и ракете-носачи чији се један или више степени може вишекратно користити. Спејс-шатл () користио је кућиште два помоћна ракетна мотора на чврсто гориво и по неколико десетина пута. Ракете Фалкон 9 компаније Спејс екс за сада су једине које свој први степен користе више пута уз прегледе између сваког лансирања.
Орбитална лансирна ракета мора подићи свој терет најмање до границе свемира, отприлике 150 km и убрзати га до хоризонталне брзине од најмање 7.814 m/s. Суборбитална возила лансирају свој терет на нижу брзину или се лансирају под угловима елевације већим од хоризонталних.
Подела По лансирној платформи Са копна: космодром или фиксни ракетни силос (Стрела) за преправљене интерконтиненталне балистичке ракете Са воде (мора/океана): фиксна платформа (Сан Марко), мобилна плутајућа платформа (Sea Launch) или подморница (Штил, Волна) за преправљене интерконтиненталне балистичке ракете Из ваздуха: авион (Пегаз, -{LauncherOne}-, -{Stratolaunch Systems}-) или балон (-{Bloostar}-, -{ARCASPACE}-, -{Orbital Ascender}-).
По величини Ракете-носачи се по величини могу класификовати на више начина. NASA користи класификациону шему коју је развила Аугустинова комисија при дебати о замени спејс-шатла:NASA Space Technology Roadmaps - Launch Propulsion Systems. стр. 11 : "Small: 0-2t payloads, Medium: 2-20t payloads, Heavy: 20-50t payloads, Super Heavy: >50t payloads" метеоролошка ракета користи се за изучавање атмосфере или за врло кратке експерименте у бестежинском стању, омогућава суборбиталне летове и не може послати терет у орбиту, ракета-носач мале носивости може у ниску Земљину орбиту (НЗО) да достави до 2.000 kg, ракета-носач средње носивости може у НЗО да достави између 2.000 и 20.000 kg, ракета-носач тешке категорије може у НЗО да достави између 20.000 и 50.000 kg, ракета-носач супер-тешке категорије може у НЗО да достави преко 50.000 kg.HSF Final Report: Seeking a Human Spaceflight Program Worthy of a Great Nation , October 2009, Review of U.S. Human Spaceflight Plans Committee. стр. 64-66: "5.2.1 The Need for Heavy Lift ... require a “super heavy-lift” launch vehicle ... range of 25 to 40 mt, setting a notional lower limit on the size of the super heavy-lift launch vehicle if refueling is available ... this strongly favors a minimum heavy-lift capacity of roughly 50 mt ..."
Аријанаспејс, европски произвођач ракета-носача, такође класификује своју Аријану 5 у тешку категорију, пошто је њена носивост у НЗО мало преко 20.000 килограма; поред тога, ракету Сојуз-2, коју такође користи, класификује као ракету-носач средње носивости.
Занимљивости Највиша ракета-носач до сада била је америчка Сатурн V из пројекта Аполо, и била је висока 111 метара (као зграда од 44 спрата); Највећи пречник имао је први степен совјетске ракете Н-1Rockets:Launchers N1 и износио је 17 метара; прва следећа на листи је Сатурн -{V}- са 10,1 метара; Највећу масу при полетању имала је РН Сатурн -{V}- – 2.938.000 kg, што је исто као 13 Кипова слободе; Највећи потисак при полетању са лансирне рампе (рачуна се потисак на нивоу мора) имао је први степен ракете Н-1, и износио је 45,4 MN или 58,4 милиона коњских снага; Највећи однос потиска и масе имала је ракета Делта II – 683.926.57 -{kg}- потиска/231.870 -{kg}- = 2,949, па је тако достизала брзину од 1 Маха само 33 секунде по полетању; Највише мотора у склопу једног степена имала је ракета Н-1 – први степен садржао је 30 НК-15 ракетних мотора (касније је планирана и верзија Н-1Ф са снажнијим НК-33 моторима, али она је отказана када су САД спустиле човека на Месец); Фамилија ракета-носача са највећим бројем летова до сада (мај 2016) је Сојуз/Р-7 – 1.862; Највише узастопних успешних лансирања до сада (април 2020) постигла је америчка Делта -{II}- – 100; Највећу масу у ниску Земљину орбиту могла је да понесе ракета Сатурн -{V}- – 140.000 килограма; Највише сателита при једном лансирању понела је индијска ракета PSLV 2017. године – 104;
Види још Ракета Свемирски летови
Референце
Литература
S. A. Kamal, A. Mirza: The Multi-Stage-Q System and the Inverse-Q System for Possible application in SLV, Proc. IBCAST 2005, Volume 3, Control and Simulation, Edited by Hussain SI, Munir A, Kiyani J, Samar R, Khan MA, National Center for Physics, Bhurban, KP, Pakistan, (2006). стр. 27–33 Free Full Text S. A. Kamal: Incorporating Cross-Range Error in the Lambert Scheme, Proc. 10th National Aeronautical Conf., Edited by Sheikh SR, Khan AM, Pakistan Air Force Academy, Risalpur, KP, Pakistan, (2006). стр. 255–263 Free Full Text S. A. Kamal: The Multi-Stage-Lambert Scheme for Steering a Satellite-Launch Vehicle, Proc. 12th IEEE INMIC, Edited by Anis MK, Khan MK, Zaidi SJH, Bahria Univ., Karachi, Pakistan, (2008). стр. 294–300 (invited paper) Free Full Text S. A. Kamal: Incompleteness of Cross-Product Steering and a Mathematical Formulation of Extended-Cross-Product Steering, Proc. IBCAST 2002, Volume 1, Advanced Materials, Computational Fluid Dynamics and Control Engineering, Edited by Hoorani HR, Munir A, Samar R, Zahir S, National Center for Physics, Bhurban, KP, Pakistan, (2003). стр. 167–177 Free Full Text S. A. Kamal: Dot-Product Steering: A New Control Law for Satellites and Spacecrafts, Proc. IBCAST 2002, Volume 1, Advanced Materials, Computational Fluid Dynamics and Control Engineering, Edited by Hoorani HR, Munir A, Samar R, Zahir S, National Center for Physics, Bhurban, KP, Pakistan, (2003). стр. 178–184 Free Full Text S. A. Kamal: Ellipse-Orientation Steering: A Control Law for Spacecrafts and Satellite-Launch Vehicles, Space Science and the Challenges of the twenty-First Century, ISPA-SUPARCO Collaborative Seminar, Univ. of Karachi, 2005 (invited paper) J. K. Golovanov, M., "Korolev: Facts and myths", Nauka, (1994) "Rockets and people" – B. E. Chertok, M: "mechanical engineering", (1999) "A breakthrough in space" – Konstantin Vasilyevich Gerchik, M: LLC "Veles", 1994, – "At risk," – A. A. Toul, Kaluga, "the Golden path", 2001, – "Testing of rocket and space technology – the business of my life" Events and facts – A.I. Ostashev, Korolev, 2001.Bibliography 1996–2004 "Baikonur. Korolev. Yangel." – M. I. Kuznetsk, Voronezh: IPF "Voronezh", (1997) "Look back and look ahead. Notes of a military engineer" – Rjazhsky A. A., 2004, SC. first, the publishing house of the "Heroes of the Fatherland" . "Rocket and space feat Baikonur" – Vladimir Порошков, the "Patriot" publishers (2007) "Unknown Baikonur" – edited by B. I. Posysaeva, M.: "globe", (2001) "Bank of the Universe" – edited by Boltenko A. C., Kyiv, 2014., publishing house "Phoenix",
Спољашње везе
Ракета "Протон М" (Телевизија Звезда - Званични рутјуб канал) Ангара - Нови степен развоја космичког програма (Телевизија Звезда - Званични рутјуб канал)
Категорија:Космонаутика * Категорија:Ракетна техника