Едгар Алан По (; Бостон, 19. јануар 1809 — Балтимор, 7. октобар 1849) био је амерички књижевник, уредник и књижевни критичар.
Поред поезије и кратких прича, По је нарочито био познат због прича мистерије и језе. Сматран као главна личност романтизма у Америци, био је њихов најранији практичар кратке приче. Осим што је сматран и за оснивача детективског жанра, признат је и као важан за још младу научну фантастику која је тада почела да се пробија у књижевности. Био је први познати амерички писац који је покушао да живи од струке, због чега је имао финансијски тежак живот и каријеру.
Рођен је у Бостону као друго дете двоје глумаца. Отац је напустио породицу 1810. године, а његова мајка је преминула наредне године. Као сироче, одведен је у Вирџинију у град Ричмонд где су га примили Џон и Франсис Алан. Иако никад званично усвојен, провео је велики део детињства као део те породице. Ускоро је почела да се појављује напетост између Џона и Едгара због дугова, највише насталих коцкањем, и цене школовања. По је један семестар похађао Универзитет у Вирџинији пре него што се исписао због немогућности плаћања. Свађао се са Џ. Аланом око новчаних средстава за своје образовање пре него што се под лажним именом регрутовао у војску 1827. године. Тада му је и почела, мада на почетку скромна издавачка каријера анонимном збирком песама, „Тамерлан и друге песме“ (), која је била приписана „Бостонцу“. Смрћу Франсис Алан 1829. године, По и Алан су се опет привремено зближили. Касније као неуспешни официрски питомац (кадет) на Вест Поинту, По се чврсто одлучује да буде песник и писац, и раставља се са Џоном Аланом.
По се тад окренуо ка прози, и наредних неколико година радио на књижевним часописима по којима је његов стил књижевне критике постао познат. Посао га је натерао да се често сели из града у град, као што су Балтимор, Филаделфија и Њујорк. У Балтимору се 1835. године оженио Вирџинијом Клем, својом тринаестогодишњом рођаком. У јануару 1845. године је објавио своју песму „Гавран“ (), која је одмах постала успешна. Две године после објављивања, жена му умире од туберкулозе. Четири године је планирао да направи сопствени часопис The Penn (Касније назван The Stylus), али је умро пре него што је био реализован. По је умро кад је имао четрдесет година, у Балтимору, 7. октобра 1849. године. Узрок смрти је непознат али често приписан алкохолу, колери, дрогама, срчаној болести, беснилу, самоубиству, туберкулози, и другим узроцима.
По и његова дела су значајно утицали на књижевно стваралаштво у САД и свету, као и на космологију и криптографију. Појављују се и у популарној књижевности, музици, филмовима, и телевизији. Његове многобројне куће су данас музеји. Mystery Writers of America сваке године истакнутим радовима у жанру мистерије додељују награду познату као Награда „Едгар”.
Биографија
Детињство и школовање thumb|Натпис у Бостону који означава приближну локацију куће у којој је Едгар По живео када је био дете. Рођен је као Едгар По, 19. јануара 1809. године, као друго дете глумице енглеског порекла Елизабете Арнолд Хопкинс и глумца Дејвида Поа мл. Имао је старијег брата Вилијама Хенрија Леонарда Поа и млађу сестру Розали По. Дејвид По (Старији) је из округа Каван у Ирској 1750. године емигрирао у Америку. Могуће је да је Едгар назван по лику из Шекспирове драме Краљ Лир, представе коју је пар изводио 1809. године. Отац их је напустио 1810. године, а мајка умрла годину дана касније од туберкулозе. По је тада одведен у вирџинијски град Ричмонд и примљен у кућу Џона Алана, успешног шкотског трговца дувана, разних тканина, пшенице, надгробних споменика и робова. Иако због својих старатеља назван Едгар Алан, По никад није званично усвојен.
Велечасни Џон Бученан га је 1812. године у америчкој епископалној цркви крстио у Едгара Алана Поа. Породица је 1815. године заједно за Поом, Алановом женом Франсис Валентајн Алан и њеном сестром Ен Мур (Ненси) Валентајн отпловила у Британију. Едгар је 1815. године кратко похађао школу у граду Ирвине (град у Шкотској где је рођен Џон Алан) пре него што се придружио породици у Лондону 1816. године. Тамо је ишао у интернат у Челсију до лета 1817. године. Накнадно је уписан у Manor House School Пречасног Џона Брансбија која се налазила свега неколико километара од северног Лондона.
Породица се 1820. године вратила у Ричмонд. По је 1824. године као начелник служио у ричмондској омладинској бригади када је град славио посету маркиза де Лафајета. У марту 1825. године, Вилијам Галт, пословни мецен и један од најбогатијих људи у Ричмонду и ујак Џона Алана, је преминуо и оставио Алану много хектара некретнине. Наследство је вредело 750.000 долара. Алан је на лето 1825. године прославио своје ново богатство купивши двоспратну кућу звану Молдавија.
По се наводно верио Саром Елмиром Ројстер пре него што се у фебруару 1826. године уписао у вирџинијски универзитет где је учио античке и модерне језике.University of Virginia. A Catalogue of the Officers and Students of the University of Virginia. Second Session, Commencing February 1st, 1826. Charlottesville, VA: Chronicle Steam Book Printing House, 1880, Млади универзитет, стар свега једну годину, пратио је принципе Томаса Џеферсона. Томасова установа је имала строга правила против коцкања, оружја, дувана и алкохола. Међутим, та правила су често била игнорисана. Џеферсон је унео систем студентске самовладе, који је дозвољавао ученицима да бирају своје предмете, да се договарају око живљења унутар школе, и пријављују све преступе факултету. Тај јединствен систем је тада још увек био у хаосу и многи су се исписивали. Док је био тамо, По је изгубио контакт са Ројстер и отуђио од старатеља због коцкарских дугова. Тврдио је да му Џон није дао довољно новца за часове, скрипте, и набавку и сређивање студентског дома. Алан му је додатно послао новца и одеће, али су се Поови дугови повећали. Исписао се после годину дана и пошто се није осећао добродошлим у Ричмонду, поготово кад је чуо да се његова љубљена Ројстер удала за Александра Шелтона, отпутовао је у априлу 1827. године у Бостон, живећи на платама које је добијао радећи као службеник и журналиста. Тада је почео да користи псеудоним Хенри Ли Ренет.
Војска left|thumb|По је испрва био стациониран у Масачусетсу. Пошто му је био потребан новац По је, 27. маја 1827. године, уписао Армију Сједињених Држава. Записан у војсци као Едгар А. Пери, потписао се да има 22 године иако је тада имао само 18. Као редов служио је у Масачусетсу на Fort Independence за месечну плату од пет долара. Те исте године, објавио је своју прву књигу, „Тамерлан и друге песме“ (енгл. Tamerlane and Other Poems); збирку од четрдесет страна која је била приписана „Бостонцу“. Књига је била штампана у само педесет примерака и није примила нарочиту пажњу у јавности. Едгар је убрзо унапређен у старијег водника Пешадијског артиљеријског пука, што му је удвостручило приход. После двогодишње службе, под чином заставника за артиљерију (највиши ранг подофицира), По је зажелео да изађе из војске. Открио је надлежном, начелнику Хаварду, своје околности и право име. Било му је дозвољено да се испише само ако се помири и напише писмо Џону Алану. Месецима је Алан игнорисао молбе, чак га не обавештавајући да је Франсис била болесна. Поова помајка је преминула 28. фебруара. Сахрањена је 2. марта. Следећег дана По посећује Џона који је, вероватно под утиском смрти своје жене, дозволио да му се син испише да би могао да закаже састанак са Војном Академијом Сједињених Држава у Вест Поинту, у којој је По требало да настави своју службу.
По је отпуштен 15. априла 1829. године када му је потврђен улаз у Вест Поинт. Пре одласка у војску се вратио у Балтимор да би живео са тетком Маријом Клем, њеном ћерком Вирџинијом Е. Клем, својим братом Хенријем, и бабом Елизабетом К. По. У међувремену, По је објавио своју другу књигу, „Ал Араф, Тамерлан, и мање песме“ (енгл. Al Aaraaf, Tamerlane, and Minor Poems).
Уписао је Вест Поинт 1. јула 1830. године. Џон Алан се октобра исте године оженио Луизом Патерсон. Пошто је Алан имао ванбрачну децу коју По није одобравао, често су се свађали и убрзо растали. По је убрзо после тога намерно довео себе у ситуацију да буде избачен из Вест Поинта, тако што је запостављао дужности и избегавао наређења да присуствује војничким вежбама, часовима и цркви.
Преселио се у Њујорк у фебруару 1831. године где је објавио трећи том песама назван „Поеме“ (). Књигу је финансирао уз помоћ својих познаника из Вест Поинта који су већином донирали 75 центи као допринос збирци, скупивши тако 170 долара. Очекивали су сатиричне стихове сличне онима које је По писао о надлежнима док је служио војску. Збирку, која је означена као „Друго издање“, одштампао је Елам Блис из Њујорка, заједно са посветом: „Овај том је са поштовањем посвећен корпусу кадета Сједињених Држава“. У садржају књиге су се опет нашле песме „Тамерлан“ и „Ал Араф“, као и шест пре необјављених, првих верзија песама, укључујући: „Хелени“ (), „Израфел“ (енгл. Israfel), „Град у мору“ (). Вратио се у Балтимор код своје тетке, брата и рођаке, марта 1831. године. Његов брат Хенри је због болести, делом узрокованој алкохолизмом, преминуо 1. августа 1831. године.
Издавачка каријера После братовљеве смрти, По је озбиљније покушао да започне каријеру. Међутим, изабрао је веома незгодно време. Био је први познати Американац који је покушао да живи од писања, што му је било отежано због оскудице закона међународних уговора о ауторским правима. Издавачи су радије производили неовлашћене копије британских радова него плаћали за нова америчка. Индустрија је делимично била скрхана ткзв. „Паником“ из 1837. године. Иако му је посао у америчким часописима почео да цвета, делимично због утицаја нове технологије, многи нису трајали више од неколико издања и издавачи су одбијали да плате писцима или су их плаћали много касније него договорено. По је много пута у својој каријери морао да моли за паре и другу помоћ.
right|thumb|upright|По (26) је 1835. године добио дозволу да ожени своју рођаку Вирџинију Елизу Клем (13). Провели су 11 година у браку све док Вирџинија није преминула. Верује се да је њена смрт инспирисала нека Поова дела. После поезије, По се окреће ка прози. Објавио је неколико прича са издавачком кућом у Филаделфији и започео да пише своју једину драму, „Политије“ (енгл. Politian). Baltimore Saturday Visiter је октобра 1833. године наградио Поа за његово дело „Рукопис пронађен у боци“ (енгл. MS. Found in a Bottle). Прича је скренула пажњу Џон П. Кенедија, који је помогао Едгару тако што га је упознао са Томасом В. Вајтом, уредником листа Southern Literary Messenger у Ричмонду. Тамо је августа 1835. године радио као помоћни уредник, али је у року од неколико недеља отпуштен зато што је пијан дошао на посао. Враћајући се у Балтимор, По се у тајности 22. септембра 1835. године оженио Вирџинијом, својом рођаком. Он је имао 26 година, а она, на венчаном листу потписана као да има 21, имала је 13 година.. Због обећања да неће бити више инцидената, Вајт га опет запошљава и По са Вирџинијом и њеном мајком враћа у Ричмонд. Радио је за часопис све до јануара 1837. године. Тврдио је да се за време његовог радног стажа број продатих примерака повећао са 700 на 3,500. У часопису је објавио неколико песама, рецензија књига, критика и прича. Он и Вирџинија су се у Ричмонду јавно венчали 16. маја 1836. године.
Дело „Авантуре Артура Гордона Пима“ () је 1838. године објављено и увелико примљено у јавности. На лето 1839. године почео је да ради као помоћни уредник у часопису Burton's Gentleman's Magazine. Ту је објавио многе чланке, приче и рецензије, што му је побољшало већ устаљену репутацију критичара. Исте године је објавио „Приче из Гротеске и Арабеске“ (енгл. Tales of the Grotesque and Arabesque), које су биле подељене у два тома, и од којих је добио мало новца и подељене критике. По је овај часопис напустио после годину дана, да би у кратком периоду после почео да ради за Graham's Magazine.