Азем Бејта (), познатији као Азем Галица (; Србица, 1889 — Јуник, 1924), је био вођа албанских качака из околине Дренице, који су пружали оружани отпор српској власти на Косову и Метохији. Надимак „Галица“ је добио по истоименом дреничком селу из ког је потекао.
Када је српска војска кренула у рат против Османског царства и започела заузимање Косова у Првом балканском рату 1912. године, сусрела се са жестоким отпором албанског становништваLav Trocki, Otpor okupaciji i modernizaciji, организованим у чете качака, међу којима је био и Азем Галица. Када су у Првом светском рату Аустроугарска и Бугарска поразиле српску војску и заузеле Косово, Галица је са качацима наставио оружани отпор против окупатора. По завршетку рата 1918. године српска војска се вратила, а Косово је ушло у састав Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Исте године у Тирани је основан Комитет народне одбране Косова, познатији као Косовски комитет, који се борио за издвајање територија насељених Албанцима (Косова, Метохије, западне Македоније и делова Санџака) из новоформираног Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца и за њихово припајање Албанији. Идеје Косовског комитета имале су великог утицаја на качаке.
мини|лево|усправно|Галица са женом Шотом, 1920. Године 1919. Азем Галица, заједно са својом женом Шотом Галицом, диже побуну Албанаца на западу Косова. Качаци су у области Дренице (у селу Јуник) чак успели да оформе тзв. Неутралну зону, која је трајала између 1921. и 1923. године. Ову „ослобођену“ област су неформално називали Мала Албанија (). (у ствари, Неутрална зона, ширине 4-6 км, била је подручје које је формирала Конференција амбасадора пре коначног разграничења између КСХС и Албаније"Политика", 14. нов. 1922).
Предао се властима КСХС 23. јуна 1923. са женом и дружином – учествовао је у побуни на северу Албаније, па се после њеног гушења морао склонити на другу страну,"Политика", 25. јун 1923 неколико дана касније је пуштен да се брани са слободе, што је био део договора."Политика", 2. јул 1923, стр. 4 У априлу 1924. пише се да сакупља реквизиције од сељака за своју "гарду" од 21 припадника, у пратњи једног државног службеника, како га жандарми не би ометали."Политика", 16. апр. 1924
У јулу 1924. Бејта је дошао у село Галица - тврдило се да је ступио у контакт са новом албанском владом Фана Нолија па је требало да изазове нереде."Политика", 17. јул 1924 Пошто је одбио позив великог жупана на предају, овај се упутио са жандармима, војском и артиљеријом према селу, где је дошло до окршаја 15. јула."Политика", 16. јул 1924, стр. 3"Политика", 2. авг. 1924, стр. 4 Погинуло је 12 војника и жандарма и рањено 15, а на "арнаутској" се помињу стотине мртвих.
Крајем септембра 1924. године југословенска војска је у великој акцији уз опсежну употребу артиљерије разбила већину качачких банди и ликвидирала њихове вође. У целодневном окршају у Дреници страдало је 14 војника и жандарма, док је на страни качака било 125 мртвих. Азем Галица је у овој борби смртно рањен и убрзо је преминуо у оближњој пећини, која се данас зове Пећина Азема Галице.
Његова супруга је и након његове смрти наставила да се бори, преузевши вођство над мужевљевим четама.
Књижевник Растко Петровић и архитекта Александар Дероко су приликом обиласка Косова 1924. планирали да ураде интервју са Аземом, али до тога није дошло, о чему је Дероко писао у својим биографским делима.
Види још Велика Албанија
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1889. Категорија:Умрли 1924. Категорија:Албанци у Србији Категорија:Историја Косова и Метохије Категорија:Дреница