Бор је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Борског управног округа у јужној и источној Србији. Према попису из 2022. било је 28.822 становника. Налази се у Тимочкој Крајини, у близини Борског језера.
Град је основан 1945. године, а само насеље негде око 1800. године. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шароликог етничког састава. Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом. Има један од највећих рудника бакра у Европи — РТБ Бор.
Географија У непосредној близини града су Брестовачке Бања, Борско језеро и планина Стол. У граду Бор је један од највећих рудника бакра у Европи. Бор има цивилни аеродром који тренутно нема активне комерцијалне летове.
Град Ниш је од Бора преко Зајечара и Књажевца удаљен 128 европским путем Е771, док је преко Параћина удаљен 192 km европским путевима Е761 и Е75. Београд је удаљен 272 km путем Е761 и Е75. Бор је удаљен око 30 km од Зајечара, 60 km од Неготина, око 60 km од Мајданпека и 120 km од Кладова. Најближи гранични прелази су Ђердап 1 - Гвоздена Капија код Кладова са Румунијом и Вршка чука код Зајечара са Бугарском.
Историја
У оквиру Римског царства, Бор је био у саставу провинције Горње Мезије, чији је главни град био Виминацијум (данашњи Костолац). Од четвртог до шестог века, град је био део Источно римског царства (Византије). Ова територија је затим променила много господара. Прво су је освојили Гепиди, а у њиховом поседу је остала до бугарског освајања. Затим је поново ушла у састав Византије, а потом и Краљевине Угарске.
Насеље Бор је настало уз рудник бакра који је 1903. године отворио Ђорђе Вајферт. Од тада Бор почиње нагло да се развија и расте. У периоду од 1933. до 1940. године Бор је добио ново насеље, Нова (Јужна) колонија, подигнута је болница и нова школа, а рудник је прерастао у један од највећих у Европи. Године 1931. имао је 4.749 становникаМате Ујевић, Хрватска енциклопедија, трећи свезак, Загреб 1942. — страна 70. Статус града Бор је добио тек након Другог светског рата, 30. маја 1947. године када је имао 11.000 становника. Овде се налази Народна библиотека Бор.
За проналажење борског рудишта су заслужни Феликс Хофман, Фрања Шистек и Ђорђе Вајферт. Хофман је крајем 1862. године почео тражити руде по источној Србији. После четрдесет година рада на рударству, успео је да пронађе борско рудиште. У борској цркви се налази фреска на којој се налазе три рудара у клечећем положају, који су творци рудника: Феликс Хофман (научни), Фрања Шистек (технички) и Ђорђе Вајферт (финансијски).
Демографија Према последњем попису из 2022. године у Бору је живело 28.822 становника што је за 5.338 мање (-15,63%) у односу на 2011. када је на попису било 34.160 становника. У насељу живи 23.821 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,46 година (41,93 код мушкараца и 44,89 код жена).
Према подацима пописа из 2002. у насељу има 14.044 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године) али уз присуство великог броја нација и националних мањина.
Привреда мини|десно|Дампер у парк музеју|192x192п
мини|Површински коп рудника у Бору|249x249п
Године 1902. у Бору је пронађен рудни минерал ковелин, богат бакром. Откривање и даље истраживање лежишта финансирао је Ђорђе Вајферт, захваљујући коме се рудник убрзо почео развијати.
Привреда Бора и околине се од оснивања града базирала на рударству и преради обојених метала. Концепт привреде тадашње СФРЈ да се улаже у металску и прерађивачку индустрију оставио је трајни печат на град Бор и источну Србију. Изграђена је топионица капацитета од 140 хиљада тона бакра годишње, подигнута снажна флотација, а потом су уследила опсежна улагања у инфраструктуру: акумулација вештачког језера за потребе рударства и туризма и пратеће привредне гране. Прилив радне снаге је био обиман, па се број становника стално повећавао. Рударско топионичарски басен Бор (РТБ Бор) је достигао у једном моменту 22 хиљаде запослених. Економски врхунац града је био осамдесетих година 20. века када је постао концерн који је имао своја представништва у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама. Деведесетих година 20. века, са распадом СФР Југославије, комбинат бакра долази у тешку економску ситуацију у којој се налази до 2010. године. Између 2000. и 2010. године, РТБ Бор је обилато помаган од субвенцијама и другим олакшицама због великог значаја за читав регион. У истом периоду, држава је покушала у два наврата да приватизује концерн и нађе партнера који би инвестирао у даљи напредак производње. Геолошка истраживања су потврдила да у околини Бора има богатих лежишта бакра и других метала што отвара могућности за привредни раст не само овог краја него читаве Србије. Рударско-топионичарски басен Бор је крајем 2018. године званично прешао у руке већинског власника "Зиђина" из Кине
Лежиште бакра
Лежиште бакра у Бору је једно од највећих, како балканских, тако и европских лежишта бакра. Од 1902. па све до 1959. године, из овог лежишта откопано је преко 30 милиона тона руде и добијено 1,05 милиона тона бакра. Бор је данас једини рудник бакра који је остао активан у бившој Југославији, са годишњом производњом од око 2 милиона тона руде, односно око 30.000 тона бакра. Осим бакра, из овог лежишта се добија у просеку око 800кг злата годишње.
Економија
Бор у периоду транзиције
Некада су у граду пословале различите фабрике, самостално или у оквиру РТБ Бор групе, попут:
Фабрика соли (РТБ) - затворено Фабрика филмова - затворено Фабрика фолије - затворено Фабрика упаљача - затворено Фабрика вентила - затворено Фабрика дијамантских глава за бушилице (РТБ)- затворено Фабрика дрвне индустрије "Јединство" - затворено Центроисток АД Бор - предузеће сведено на привредни минимум Фабрика опреме и делова ФОИД (РТБ) - приватизовано Фабрика кварцног песка "Пешчар" (РТБ) - приватизовано Лак жица (РТБ) - приватизовано Борпревоз - затворено Предузеће за високу и ниску градњу "Слога Бор" - затворено Рударско топионичарски басен Бор "РТБ Бор" - приватизовано Зи-јин мајнинг
Поред ових, у Бору је пословало још привредних друштава која су у периоду транзиције угушена у приватизацији. Међутим, проблем код стечајних поступака је био у томе што се сви стечаји могу сматрати неопходним. Обзиром да је земља била под санкцијама и у ратном стању целокупну претходну деценију од 1991-1999. године а у економској кризи и пре тога од 1980-1991, није се улагало у опрему и кадар у овим предузећима чиме су она након 2000. године и по окончању санкција, те изласком на међународно тржиште изгубила сваку трку са конкуренцијом која је претходних двадесет година улагала у опрему и знање. Примера ради, неки послови су се још увек радили мануелно, или на машинама које су биле и по педесет година старе, док су се у свету у фабрикама већ појавили роботи који су могли да врше финије обраде. Такође, многа предузећа су уместо у опрему и кадрове улагала у разне некретнине, попут одмаралишта, зграде и станове, прославе, донације спортским клубовима итд. чиме су расипала новац уместо да инвестирају у опрему. Стечајни управници су имали задатак да продајући ту имовину и решавајући се вишка запослених доведу предузећа на позитиван салдо и стекну капитал за нове инвестиције, мада се то није десило, и предузећа су већински уласком у стечај убрзо завршавала у ликвидацији.
Привреда данас Како у Бору је велики број привредних активности присутан, и то у доминантно у домену рударства, у градску касу се сваке године сливају све већи приходи. Тако је за 2023. годину буџет града Бора био 6.4 милијарди динара док у 2024. градска управа најавила је још већи буџет од 7.8 милијарди динара. +Поређење буџета неколико градова у Србији 2023.ГрадБрој становникаБуџет(дин)Буџет по становнику(РСД)Буџет по становнику(ЕУР)годинаБор40.8456.400.000.000156.689,9251336,672023Зајечар48.6211.990.000.00040.928,81677349,152023Ниш249.50113.307.000.00053.334,45557454,972023Београд1.681.405205.500.000.000122.219,215481042,612023 Привреда је искључиво окренута рударству и не постоје развијене пратеће гране попут електронске, машинске, хемијске или ИТ индустрије које се могу лако надовезати на сектор рударства обојених метала. Тако да без обзира на добре економске параметре, Бор је у последњој деценији напустило скоро 7000 људи.
До недавно град није поседовао ни један комерцијални шопинг центар, тако да су грађани за те потребе морали да одлазе до Зајечара, Ниша, Крагујевца и Београда. Међутим то се променило и Бор добија прву шопинг зону 2023. године.
Просечна плата Бор је други град у Републици Србији, одмах иза Београда, по просечној плати. Просечна плата 2023. године била је 100.855 динара, односно око 840 евра. Тај просек највише вуку плате запослених у компанији Зијин Мајнинг и Зијин Копер које у просеку износе 120.000 динара, као и запослени у јавном сектору. Што се тиче приватног сектора, он је неразвијен и углавном се односи на рад у трговинским ланцима, угоститељским објектима и локалима игре на срећу, где су плате углавном на минималцу. Сива економија је веома присутна код приватних предузетника, који углавном своје раднике пријављују на минималну зараду док се нека врста додатка прима накнадно ван рачуна.
Напомена : Окрузи обојени љубичастом бојом на мапи имали су просечну нето месечну плату у периоду јануар-новембар 2025. године од 900 евра и више, плавом у распону од 800 до 900 евра, наранџастом у распону од 700 до 800 евра, а црвеном – испод 700 евра.
Комерцијални центри У Бору постоје два шопинг центра, један на трећем други на четвртом километру. Године 2025. године у Бору је отворен Биг шопинг центар са већим бројем продавница попут Пепко, Њујоркер, Мадам Коко, Гигатрон, Планета спорт и друге.
У Бору постоји већи број и трговинских ланаца широке потрошње, са већим бројем продавница.
Макси - 3 радње Лидл - 1 радња Текијанка - 2 радње Идеа - 1 радња Дис - 1 радња Унион МЗ - 1 радња Сфетофор - 1 радња Лав - више радњи у граду и селима друге мање самосталне радње
У граду постоје више козметичких радњи, док од великих ланаца своје радње имају Лили и ДМ.
Саобраћај мини|Бор је решење саобраћајних гужви решио изградњом великог броја кружних токовамини|Споменик рудару на кружном току на улазу у град|204x204пмини|Кружни ток "1903" симболизује годину отварања рудника и изградње града|205x205п|203x203п Бор се не налази ни на једној од важних националних или међународних путних праваца, међутим због његовог значаја кроз града или у његовој околини се налазе развијени системи саобраћајне комуникације.
Друмски саобраћај Град има солидну мрежу градских улица и путева. Од значајнијих регионалних путева се ту се пролази пут Бор-Зајечар преко Николичева. Такође Бор се налази на путу од Зајечар-Мајданпек који даље иде ка Пожаревцу. Бор је код насеља Селиште повезан на магистралу Параћин-Зајечар, Зајечар-Неготин-Кладово-лука Прахово, и Зајечар-Књажевац-Ниш.
У граду су постојале две аутобуске станице, од којих је тренутно у функцији само једна, локалног превозника Бортравел. Бортравел такође руководи и градским, приградским и радничким превозом, што Бор чини јединим градом у Источној Србији са системом јавног градског саобраћаја.
У плану је да до Бора буде изграђен ауто-пут Вожд Карађорђе.
Железнички саобраћај Бор се налази на пружном коридору Зајечар-Бор-Мајданпек-Пожаревац-Београд. Који је за путнички саобраћај функционише само од Зајечара до Мајданпека. Железница је у лошем стању и представља најзапуштенији део Инфраструктуре железнице Србије. Бор је међу последњим градовима који имају индустријску железницу у склопу рудника, са сопственим системом локомотива и возова.
Поред овог правца, преко Зајечара је повезан и пругом до Ниша, а од Вражогрнца и пругом до луке Прахово на Дунаву. Ова пруга има велики значај због трговине бакром преко луке и индустрије ђубрива у Прахову која се снабдева сумпорном киселином из Бора.