мини Земљиште, такође познато као суво земљиште, тло или земља, је чврста копнена површина Земље која није потопљена океаном или другом воденом површином. Чини 29,2% Земљине површине и обухвата све континенте и острва. Земљина копнена површина је скоро у потпуности прекривена реголитом, слојем стена, тла и минерала који чини спољашњи део коре. Земљиште игра важну улогу у Земљином климатском систему, учествујући у угљеничком циклусу, азотном циклусу и хидролошком циклусу. Једна трећина земљишта је прекривена дрвећем, друга трећина се користи за пољопривреду, а једна десетина је прекривена сталним снегом и глечерима. Остатак чине пустиња, савана и прерија.

Копнени терен се веома разликује, састоји се од планина, пустиња, равница, висоравни, глечера и других облика рељефа. У физичкој геологији, земљиште је подељено у две главне категорије: планински венци и релативно равне унутрашњости које се називају кратони. Обе се формирају милионима година кроз тектонику плоча. Потоци – главни део Земљиног кружења воде – обликују предео, обликују стене, транспортују седименте и обнављају подземне воде. На великим надморским висинама или географским ширинама, снег се сабија и рекристалише током стотина или хиљада година да би се формирали глечери, који могу бити толико тешки да искривљују Земљину кору. Око 30 процената земљишта има суву климу, због губитка више воде испаравањем него што је добија од падавина. Пошто се топли ваздух диже, то ствара ветрове, мада ротација Земље и неравномерна расподела Сунца такође играју улогу.

Земљиште се обично дефинише као чврста, сува површина Земље. Такође се може односити на колективне природне ресурсе које земљиште садржи, укључујући реке, језера и биосферу. Људска манипулација земљиштем, укључујући пољопривреду и архитектуру, такође се може сматрати делом земљишта. Земљиште је формирано од континенталне коре, слоја стена на којем се налазе тло, подземне воде и људске и друге животињске активности.

Иако су се модерне копнене биљке и животиње развиле од водених створења, први ћелијски живот на Земљи вероватно је настао на копну. Опстанак на копну ослања се на свежу воду из река, потока, језера и глечера, који чине само три процента воде на Земљи. Велика већина људских активности кроз историју одвијала се у настањивим копненим подручјима која подржавају пољопривреду и разне природне ресурсе. Последњих деценија, научници и креатори политике наглашавали су потребу за одрживијим управљањем земљиштем и његовом биосфером, кроз мере као што су обнављање деградираног земљишта, очување биодиверзитета, заштита угрожених врста и решавање климатских промена.

Категорија:Физичка географија Категорија:Географски појмови Категорија:Геоморфологија