Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представникаРезиме истраживања о броју учесника Југославије на ОИ 1920 са неколико извора: — 17 учесника — 15 учесника (без Јопантевића и Појића) Енциклопедија физичке културе — 13 учесника (прва утакмица + Симић и Шолц) Олимпијски комитет Србије — 11 учесника (само играчи прве утакмице) — 15 учесника (без Јопантевића и Појића) који ако су и били тамо према сајту ФИФА нису улазили у игру, па самим тим нису ни учествовали на Играма.. који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава: Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936 Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963. Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002

Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Учествовање на олимпијским играма Држава Код Прве игре Последње игре Краљевина Југославија 1920 ЛОИ 1936 ЛОИ YUG 1948 ЗОИ 1992 ЗОИ IOP 1992 ЛОИ YUG 1996 ЛОИ 2002 ЗОИ SCG 2004 ЛОИ 2006 ЗОИ

Медаље

Летње олимпијске игре Учешће и освојене медаље на ЛОИ Учешће и освојене медаље на ЗОИ 50пЛОИНосилац заставеУчешћеМушкарци Жене Спорт15п Злато15п Сребро15п Бронза 30п Укупно Пласман 1920. Антверпен 15 15 0 1 0 0 0 0 1924. Париз Станко Перпар 42 42 0 9 2 0 0 2 14 1928. АмстердамДимитрије Стефановић 34 34 0 6 1 1 3 5 =21 1932. Лос Анђелес Вељко Наранчић 1 1 0 1 0 0 0 0 1936. БерлинМилан Степишник 93 78 15 13 0 1 0 1 =25 1948. ЛондонБожо Гркинић 90 79 11 8 0 2 0 2 24 1952. Хелсинки Ото Ребула 87 77 10 11 1 2 0 3 =21 1956. МелбурнПо тадашњим Аустралијским законима увоз животиња је био забрањен, па су се коњичке дисциплине одржавале у Стокхолму.Здравко Ковачић 35 32 3 8 0 3 0 3 26 1960. РимРадован Радовић 116 107 9 14 1 1 0 2 =18 1964. ТокиоМирослав Церар 75 72 3 9 2 1 2 5 19 1968. Мексико СитиБранислав Симић 69 59 10 11 3 3 2 8 16 1972. МинхенМирко Сандић 126 113 13 15 2 1 2 5 20 1976. МонтреалХрвоје Хорват 88 83 5 14 2 3 3 8 16 1980. МоскваМатија Љубек 164 136 28 17 2 3 4 9 14 1984. Лос АнђелесДражен Далипагић 139 105 34 9 7 4 7 18 9 1988. СеулМатија Љубек 155 117 38 9 3 4 5 12 16 Укупно 1.329 1.150 179 26 29 28 83 33

Преглед учешћа спортиста Југославије и освојених медаља по спортовима на ЛОИ СпортПериодУкупноМушкарци Жене15п Злато15п Сребро15п Бронза30п УкупноПрвоПоследње 20п Атлетика 1924 1988 135 107 28 0 2 0 2 20п Бициклизам 1924 1988 43 43 0 0 0 0 0 20п Бокс 1952 1988 36 36 0 3 2 6 11 20п Ватерполо 1936 1988 73 73 0 3 4 0 7 20п Веслање 1936 1988 109 109 0 1 1 3 5 20п Гимнастика 1924 1988 78 45 33 5 2 4 11 20п Дизање тегова 1972 1980 4 4 0 0 0 0 0 20п Једрење 1936 1988 12 12 0 0 0 0 0 20п Кајак и кану 1936 1988 27 27 0 2 2 1 5 20п Коњички спорт 1924 1984 4 4 0 0 0 0 0 20п Кошарка 1960 1988 91 62 29 1 4 2 7 20п Мачевање 1928 1960 16 13 3 0 0 0 0 20п Одбојка 1980 1980 12 12 0 0 0 0 0 20п Пливање 1924 1988 45 39 6 1 1 0 2 20п Рвање 1924 1988 54 54 0 4 6 6 14 20п Рукомет 1972 1988 85 54 31 3 1 1 5 20п Скокови у воду 1936 1936 1 1 0 0 0 0 0 20п Стони тенис 1988 1988 5 3 2 0 1 1 2 20п Стреличарство 1976 1980 2 2 0 0 0 0 0 20п Стрељаштво 1936 1988 30 23 7 2 0 1 3 20п Тенис 1924 1988 4 3 1 0 0 0 0 20п Фудбал 1920 1988 146 146 0 1 3 1 5 20п Џудо 1972 1988 15 15 0 0 0 2 2 Укупно (23) 1027 887 140 26 29 28 83 Разлика у горње две табеле од 302 учесника (263 мушкарca и 39 жена) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обриза колико је пута учествовао на играма и у колико разних дисциплина и спортова на истим играма рачунат само једном.

Освајачи медаља на ЛОИ