Травунија (; ) је српска историјска област, која је током раног средњовековног раздобља постојала као посебна удеона кнежевина у склопу српских земаља. Травунска кнежевина је током 9. и 10. века обухватала југоисточне делове данашње Херцеговине, најзападније делове данашње Црне Горе и крајњи јужни део данашње Далмације, укључујући и Конавле. У главне историјске изворе за рану прошлост ове области спадају историографски списи византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита, који је Травунију описао као једну од српских области:
Тадашњи опсег српског етничког простора у приморским областима додатно потврђују и Анали франачког краљевства у којима је под 822. годином назначено да су Срби народ који држи велики део Далмације ().
Границе и градови у Травунији мини|250п|десно|Српске земље у 9. веку мини|250п|десно|Српске области и градови у 9. и 10. веку
Травунија се простирала од Дубровника до Бока которске. На северозападу се граничила са Захумљем, на југоистоку са Дукљом, док се на североистоку граничила са средишњим областима Кнежевине Србије. У Травунији су се налазили следећи утврђени градови: Травунија (данашње Требиње) Ормос (данашњи Врм на Требишњици) Рисан Лукавец Зетлив или Затлебље
Прошлост Травуније мини|250п|десно|Српске земље у 10. веку
Током античког периода, целокупно подручје касније Травуније налазило се у саставу римске провинције Далмације, која је већ током 6. века нашла била изложена упадима Авара и Словена, што је довело до постепеног слабљења, а затим и до готово потпуног слома царске власти у приморксим областима. Најзначајнији талас трајног словенског насељавања догодио се почетком 7. века, када се на тим просторима насељавју Срби, а једна од новостворених српских области била је и Травунија.
У најранијем периоду, жупани Травуније су били непосредно потчињени врховном кнезу (архонту) свих Срба из династије Властимировића, а потом је средином 9. века, у време травунског жупана Белоја и српског кнеза Властимира дошло до брака између Властимирове ћерке и Белојевог сина Крајине, који је потом постао први кнез Травуније. Његови наследници, кнезови Хвалимир и Туђимир, владали су Травунијом током прве половине 10. века.
Након 1018. године, Травунија је заједно са осталим српским областима потпала под врховну византијску власт, али већ око 1034. године дошло је до великог српског устанака на чијем се челу налазио кнез Стефан Војислав, који је након победе над Византијом у бици код Бара (1042), учврстио и проширио власт над Дукљом, Травунијом и Захумљем. Од тог времена, Травунија се налазила у саставу српске државе Војислављевића, која је 1077. године постала прва српска краљевина.
Током 12. века, у приморским областма поново је ојачао византијски утицај, који је потом сузбио велики жупан Стефан Немања (1166-1196). У склопу српске државе Немањића, Травунија се крајем 12. и почетком 13. века налазила под управом Вукана Немањића (1190-1208), а након проглашења краљевине, Травунија је као једна од кључних крунских земаља често помињана у проширеним титулама разних српских владара током 13. и 14. века.
Примери помена Травуније у српским владаским титулама: У повељи краља Стефана Радoслава Дубровчанима у титулатури се наводи: "Стефан ... вѣрньі краль всѣхь рашькихь земль и тревуниискиихь ..."Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I, Београд У повељи краља Стефана Владислава Дубровчанима наводи се: "Стефань Владиславь с помокию Божиовь краль всѣхь рашкихь земль и Диоклитие и Дальмацие и Тровоуние и Захльмѥ ..."С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд
Током 14. и 15. века, Травунија се након распада Српског царства налазила у саставу разних српских удеоних држава, којима су владали Војиновићи (до 1373. године), Балшићи (1373-1377) и Котроманићи (од 1377. године). Када су Косаче створиле Војводство Светог Саве (1448), Травунија је заједно са околним областима ушла у склоп те српске државе, а под турску власт потпала је постепено, током 1470-их и 1480-их година, када је укључена у састав новоствореног Херцеговачког санџака.
Владари Травуније
Кнежевина Травунија Белоје, жупан Травуније (почетак IX века) Крајина, кнез Травуније (средина IX века) Хвалимир, кнез Травуније (друга половина IX века) Туђимир, кнез Травуније (прва половина X века) Травунија у Кнежевини Србији Петар Гојниковић, српски кнез (892—918) Часлав Клонимировић, српски кнез (средина X века) Травунија у Захумљу (Хуму) Михајло Вишевић, кнез Захумља (920–940) Травунија у саставу Дукљанске државе (од 1019. — до средине XII века) Драгимир, кнез Травуније и Захумља (почетак XI века) Стефан Војислав, кнез Дукље (1034 — око 1050) Михаило Војислављевић, краљ Дукље (око 1050—1081) Константин Бодин, краљ Дукље (1081—1101) Доброслав II, краљ Дукље (1101—1102, 1102) Михаило Војислављевић, краљ Дукље (1101—1102) Кочапар, краљ Дукље (1102—1103) Владимир Војислављевић, краљ Дукље (1103—1114) Ђорђе Бодиновић, краљ Дукље (1114—1118, 1125—1131) Грубеша, краљ Дукље (1118—1125) Градихна, краљ Дукље (1131—1148) Радослав Градишнић, кнез Дукље (средина XII века) Деса, жупан Дукље, Травуније и Захумља (средина XII века) Грдеша, жупан Травуније (друга половина XII века) Травунија у држави Немањића (од друге половине 12. века, до средине 14. века) Мирослав, велики кнез Хумски (друга половина XII века) Растко, жупан Хумски (1191) Тољен, кнез Хумски (крај XII века) Стефан Радослав, кнез Захумља (крај XII и почетак XIII века) Петар, кнез Хумски (почетак XIII века) Тољен II, кнез Хумски (прва половина XIII века) Андрија, велики кнез Хумски (средина XIII века) Богдан, жупан Хумски (средина XIII века) Ђорђе, жупан Хумски (средина XIII века) Радослав, жупан Хумски (средина XIII века) Јелена Анжујска краљица Зете, Травуније, Плава и Поибарја (крај XIII века) Константин Немањић, кнез Захумља (почетак XIV века) Никола, жупан Захумља (прва половина XIV века) Војвода Војин (прва половина XIV века) Травунија у саставу Земље Војиновића (1355—1373) Војислав Војиновић, кнез Хумски (око 1355—1363) Никола Алтомановић Војиновић, кнез Хумски (1366—1373) Травунија у саставу Босне (1373—1448) Вук Косача (друга половина XIV века) Влатко Вуковић (друга половина XIV века) Сандаљ Хранић Косача, кнез Захумља (1393—1435) Травунија у саставу Војводства Светог Саве (Херцеговина) Стефан Вукчић Косача, херцег (1435–1466) Владислав Херцеговић, херцег (1466—1483), син Стефана Вукчића Косаче Влатко Херцеговић, херцег (1466–1483), син Стефана Вукчића Косаче
Референце
Извори и литература Извори
Литература
Тошић, Ђуро: Средњовјековна жупа Требиње (историјско-географско-топографски осврт), Прилози. Историјски институт Сарајево 24, 25/26 (1990) 65-101. Тошић, Ђуро: Сточарство у средњовјековној требињској области, у: Историјски гласник, 1-2 (1995): 37-50. Тошић, Ђуро: Управа и судство у средњовјековној жупи Требиње, у: Историјски гласник, 1-2 (1996): 7-17. Тошић, Ђуро: Средњовјековни живот у требињској области: феудална средина на примјеру једне регије, у: Настава историје, III/6 (1997): 34–39.
Спољашње везе
Политика (2018): Предраг Коматина: Досељавање Срба на Балканско полуострво Политика (2018): Предраг Коматина: Срби од VII до X века
Категорија:Историја Босне и Херцеговине у средњем вијеку Категорија:Историја Хрватске у средњем вијеку Категорија:Историја Црне Горе у средњем вијеку Категорија:Српске државе Категорија:Историја Срба у средњем веку Категорија:Историја Републике Српске Категорија:Бивше државе Европе Категорија:Српске области у средњем веку Категорија:Србија у 8. веку Категорија:Србија у 7. веку