мини|десно|250п|еуксинско-колхијски тип мешовите шуме са источном буквом на планини Странџа, у Бугарској Еуксинско-колхијске широколисне шуме су екорегион у оквиру биома широколисних и мешовитих шума умерених предела, који се географски простире дуж јужних обала Црног мора (од Бугарске до Абхазије). Вегетација овог региона је разноврсна и креће се од вегетације кишних шума умерених предела до вегетација приобалних шума, тресава и пешчаних дина. Прашуме које се налазе у оквиру овог региона центри су биодиверзитета, као и уточиште бројним угроженим животињским врстама. Еуксинско-колхијски екорегион сматра се угроженим, углавном услед исушивања водених станишта.
Овај екорегион се састоји из два подрегиона – еуксинског на западу, са мањом количином падавина, и колхијског на истоку, са много већом количином падавина (понекад и преко 4000 -{mm}- кишног талога годишње). Фитогеографска граница између ова два подрегиона је река Мелет у Турској.
Живи свет региона
Велики специјски биодиверзитет екорегиона еуксинско-колхијских широколисних шума објашњава се историјски – током плеистоценских ледених доба овај екорегион био је рефугијум за источноевропске биљке прилагођене на умерену климу.
Најбројније су шуме широколисних и листопадних биљака, углавном источне букве (-{Fagus orientalis}-) или питомог кестена (-{Castanea sativa}-), са присуством китњака (-{Quercus petrea ssp. iberica}-), јаворова (-{Acer leatum}-, -{A. cappadocicum}-), липа и зелкове (-{Zelkova carpinifolia}-). Шуме у долини река гради црна јова (-{Alnus glutinosa}-). Спрат ниског дрвећа и жбунова често граде терцијарни реликти, мезофилне зимзелене биљке попут божиковине (-{Ilex aquifolium}-), бршљана (-{Hedera helix}-), зеленичета (-{Prunus laurocerasus}-), шимшира (-{Buxus sempervirens}- и -{B. colchica}-), рододендрона (-{Rhododendron ponticum}-, -{R. ungernii}-, -{R. smirnowii}-, -{R. caucasicum}-).
Међу карактеристикама фауне сисара, свакако треба поменути највећу популацију мрког медведа у Европи присутну управо у западном делу овог екорегиона. Друге значајне сисарске врсте су шакал (-{Canis aureus}-), рис (-{Lynx lynx}-), јелен (-{Cervus elaphus}-) и срна (-{Capreolus capreolus}-).
Фауна птица је богата угроженим и значајним врстама, попут кудравог пеликана (-{Pelecanus crispus}-) и белог пеликана (-{P. onocrotalus}-), малог корморана (-{Phalacrocorax pygmaeus}-), белоглаве утве (-{Oxyura leucocephala}-). Међу барским и воденим птицама значајне су и популације црне и беле роде, великог фламинга (-{Phoenicopterus roseus}-), кашичара (-{Platalea leucorodia}-), црвене чапље (-{Ardea purpurea}-), гака (-{Nycticorax nycticorax}-) и ражња (-{Plegadis falcinellus}-).
Категорија:Екорегиони