Фудбалска репрезентација Норвешке (, или колоквијално Landslaget) представља Норвешку у међународном мушком фудбалу, а налази се под окриљем Фудбалског савеза Норвешке, водећег тела за фудбал у овој земљи. Домаћи терен Норвешке је стадион Улевал у Ослоу]. Норвешка је до сада четири пута узела учешће на Светским првенствима (1938., 1994., 1998. и 2026. године), док је једном наступила на Европском првенству (2000. године).

Норвешка је једна од само три светске репрезентације која има позитиван међусобни скор против Бразила, и уједно једини национални тим на свету који никада није претрпео пораз од Бразилаца, забележивши две победе и два ремија у укупно четири одиграна меча, укључујући и чувену победу у групној фази на Светском првенству 1998. године.

Након завршетка Европског првенства 2000. године, Норвешка је пропустила наредних дванаест великих међународних такмичења, све док се успешно није квалификовала за Светско првенство 2026. године.

Историја До 1992. Фудбалски савез Норвешке (NFF) основан је 1902. године, а примљен је у чланство ФИФА 1908, док је члан конфедерације УЕФА постао 1954. године. Све до деведесетих година прошлог века, норвешки фудбал је углавном имао епизодну улогу на међународној сцени. Највећи успех у том периоду било је освајање бронзане медаље на Олимпијским играма 1936. године, када је у четвртфиналу савладан домаћин — Немачка.

Од 1992. до 2000: Осмина финала на Мундијалу 1998. у Француској Норвешка репрезентација је по први пут скренула пажњу светске јавности на себе током квалификација за Светско првенство 1994. године. Иако се нашла у изузетно тешкој квалификационој групи са Енглеском и Холандијом, репрезентација је потпуно неочекивано и пре времена обезбедила пласман на завршни турнир. Захваљујући серији одличних резултата, Норвешка је у периоду од 22. октобра до 19. новембра 1993. године делила друго место на ФИФА ранг-листи са Бразилом (док је Италија била трећа), а од 15. априла до 19. априла 1994. делила је трећу позицију са Бразилом. На самом Мундијалу у САД, Норвежани су елиминисани већ у групној фази, и то искључиво због мањег броја постигнутих голова у кругу где су сви тимови имали идентичан број бодова и исту гол-разлику.

Норвежани су успели да изборе пласман и на наредно Светско првенство 1998. године, и то без иједног претрпљеног пораза у квалификацијама. На завршном турниру у Француској екипа је остварила историјски успех пласманом у осмину финала, пре свега захваљујући сензационалној победи од 2:1 над актуелним светским шампионом — Бразилом. У осмини финала их је зауставила Италија.

Након две узастопне победе у пријатељским мечевима 1997. и 1998. године, Норвешка је (уз Мађарску и Холандију) постала једна од ретких земаља на свету која се може похвалити позитивним међусобним скором против Бразила (забележивши два ремија и две победе у међусобним дуелима).

Норвешка је 2000. године по први пут узела учешће и на завршном турниру Европског првенства. Међутим, упркос уводној победи над Шпанијом, екипа је такмичење завршила већ у групној фази.

Од 2000. до 2016: Период пада Како у квалификацијама за Еуро 2004, тако и у квалификацијама за Мундијал 2006., Норвешка је заузимала друго место у својим групама, али је оба пута поклекла и елиминисана у баражу. И у квалификационом циклусу за Светско првенство 2010. Скандинавци су завршили као други у групи 9, али су због најлошијег учинка међу свим другопласираним селекцијама остали чак и без права на бараж мечеве.

Током читаве 2008. године Норвежани нису успели да остваре ниједну једину победу. Насупрот томе, 2009. година је започела прилично изненађујућим тријумфом од 1:0 на гостовању у Диселдорфу против тадашњег актуелног вицешампиона Европе — Немачке.

У августу 2010. године Норвешка је на домаћем терену савладала Француску са 2:1, а двоструки стрелац био је Ерик Хусеклеп. Ипак, квалификациони циклус за одлазак на Европско првенство 2012. завршили су тек на трећој позицији у групи.

Репрезентација је доживела крах и у квалификацијама за Светско првенство 2014. у Бразилу. Након осам одиграних кола, када је после пораза од 2:0 против Швајцарске пласман постао немогућа мисија, савез је уручио отказ дугогодишњем селектору Егилу Олсену.

Након његовог одласка за главног тренера именован је Пер-Матијас Хегмо. На пријатељском мечу против Уједињених Арапских Емирата одиграном 27. априла 2014. године, Мартин Одегард је дебитовао за сениорски тим са свега 15 година, чиме је ушао у историју као најмлађи норвешки репрезентативац свих времена.

У квалификацијама за Европско првенство 2016. у Француској, норвешки тим (који је у својим редовима имао бројне интернационалце из немачке Бундеслиге) заузео је треће место које води у бараж. Међутим, претрпели су два пораза у двомечу против Мађарске, чиме су пропустили прилику за свој други наступ на Еуру.

Хегмов тим је потпуно подбацио и на старту наредних квалификација за Мундијал 2018. Једина победа у прва три кола остварена је против Сан Марина (4:1), при чему су гости успели да постигну свој први гол на гостовањима у квалификацијама после пуних 15 година, након чега је домаћа јавност дефинитивно окренула леђа селектору.

У октобру 2016. године, Удружење навијача фудбалске репрезентације Норвешке упутило је отворено писмо савезу захтевајући Хегмову смену.

Већ у том тренутку скандинавска тренерска легенда Ларс Лагербек фигурирао је као главни кандидат за упражњено место. Шведски стручњак, који је претходно одвео Исланд до историјског четвртфинала на Еуру 2016, званично је преузео Норвешку 1. фебруара 2017. године, у тренутку када се тим налазио на претпоследњем, петом месту у својој квалификационој групи.

Према речима бившег бундеслигашког фудбалера Пера Сјелбреда (који је наступао за Хамбургер и Херту), а који се од националног дреса опростио 2017. године, дугогодишњи пад норвешког фудбала имао је јасне узроке: у Норвешкој се слепо и тврдоглаво форсирала застарела филозофија са дугим лоптама и прескакањем игре, док су се друге европске земље модерно трансформисале и фокусирале на посед лопте и технички дотерану игру на земљи.

Од 2017: Под вођством Лагербека и Солбакена Долазак Ларса Лагербека на клупу ипак није могао да спречи већ виђено пропуштање Мундијала у Русији. У оквиру тих квалификација, тим је 4. септембра 2017. године претрпео тежак пораз у Штутгарту од тадашњег актуелног светског шампиона Немачке резултатом 6:0. У лето 2018. године уведено је ново такмичење — УЕФА Лига нација. Норвежани су смештени у Лигу Ц, у групу са Кипром, Бугарском и Словенијом, где су успели да заузму прво место. У наредном квалификационом циклусу за Европско првенство 2020. (које је због пандемије одложено и одржано 2021. године), Норвешка је за ривале имала Шпанију, комшијску Шведску, Румунију, Фарска Острва и Малту. Екипа је пропустила прилику да се директно квалификује завршивши као трећа у групи. Ипак, захваљујући претходном тријумфу у Лиги нација, добили су шансу за поправни кроз бараж стазе Ц, али су већ у полуфиналу у Ослу поражени од Србије са 2:1 након продужетака.

Након овог неуспеха Лагербек је смењен, а на његово место је дошао Столе Солбакен. Под његовим вођством тим је такође пропустио квалификације за Светско првенство 2022. као и за Европско првенство 2024. године. Међутим, у квалификацијама за Светско првенство 2026. Норвешка се нашла у групи са Молдавијом, Израелом, Италијом и Естонијом и одиграла један од најбољих циклуса у својој историји. Норвежани су забележили све победе на свим утакмицама — при чему су моћни Италијани демолирани са убедљивих 3:0 на стадиону Улевал у Ослу, као и са великих 4:1 усред миланског Сан Сира — чиме су доминантно освојили прво место у групи. Овај тријумф донео им је први пласман на Мундијал после пуних 28 година чекања, што је уједно и њихово прво учешће на неком великом међународном такмичењу након 26 година паузе.

Кључ овог дугоочекиваног историјског успеха лежи у огромним капиталним улагањима државе Норвешке у фудбалску инфраструктуру током 2000-их и 2010-их година. Изграђен је велики број модерних стадиона, терена са вештачком травом као и бројне затворене фудбалске хале, што је омогућило деци да несметано тренирају фудбал током читаве године, упркос суровим зимским условима.Interview im Spiegel vom 11. Februar 2009, abgerufen am 13. Februar 2025 Поред тога, уведени су професионални, школовани тренери са пуним радним временом чак и у најмлађим категоријама. Кроз домаћи лигашки систем младе наде попут Мартина Одегарда, Ерлинга Холанда или Кристофера Ајера веома рано су бацане у ватру и добијале велику минутажу у сениорском фудбалу, што им је касније омогућило успешне трансфере у велике европске клубове у иностранству.Artikel auf transfermarkt.de, abgerufen am 26. Oktober 2025

Успеси Светска првенства Учинак на Светским првенствима Учинак у квалификацијама Година Рунда * 1930. и 1934. Није учествовао Није учествовао 1938. Осмина финала 12. 1 0 0 1 1 2 1. 2 1 1 0 6 5 1950. Није учествовао Није учествовао 1954. Није се квалификовао 3. 4 0 2 2 4 9 1958. 3. 4 1 0 3 3 15 1962. 3. 4 0 0 4 3 11 1966. 2. 6 3 1 2 10 5 1970. 3. 4 1 0 3 4 13 1974. 3. 6 2 0 4 9 16 1978. 2. 4 2 0 2 3 4 1982. 5. 8 2 2 4 8 15 1986. 5. 8 1 3 4 4 10 1990. 4. 8 2 2 4 10 9 1994. Групна фаза 17. 3 1 1 1 1 1 1. 10 7 2 1 25 5 1998. Осмина финала 15. 4 1 2 1 5 5 1. 8 6 2 0 21 2 2002. Није се квалификовао 4. 10 2 4 4 12 14 2006. 2. (бараж) 12 5 3 4 12 9 2010. 2. 8 2 4 2 9 7 2014. 4. 10 3 3 4 10 13 2018. 4. 10 4 1 5 17 16 2022. 3. 10 5 3 2 15 8 2026. Четвртфинале 5. 6 4 0 2 13 11 1. 8 8 0 0 37 5 2030. Биће одређено Биће одређено 2034. Укупно Четвртфинале 4/23 14 6 3 5 20 19 — 144 57 33 54 222 191 * Нерешени исходи укључују и утакмице нокаут фазе које су решене након извођења једанаестераца.

Европска првенства Учинак на Европским првенствима Учинак у квалификацијама Година Рунда * 1960. Није се квалификовао Осмина финала 2 0 0 2 2 6 1964. Прелиминарна рунда 2 0 1 1 1 3 1968. 4. 6 1 1 4 9 14 1972. 4. 6 0 1 5 5 18 1976. 4. 6 1 0 5 5 15 1980. 5. 8 0 1 7 5 20 1984. 4. 6 1 2 3 7 8 1988. 5. 8 1 2 5 5 12 1992. 3. 8 3 3 2 9 5 1996. 3. 10 6 2 2 17 7 2000. Групна фаза 9. 3 1 1 1 1 1 1. 10 8 1 1 21 9 2004. Није се квалификовао 2. (бараж) 10 4 2 4 10 10 2008. 3. 12 7 2 3 27 11 2012. 3. 8 5 1 2 10 7 2016. 3. (бараж) 12 6 1 5 14 13 2020. 3. (бараж) 11 4 5 2 20 13 2024. 3. 8 3 2 3 14 12 2028. Биће одређено Биће одређено 2032. Биће одређено Биће одређено Укупно Групна фаза 1/17 3 1 1 1 1 1 — 133 50 27 56 181 183 * Нерешени исходи укључују и утакмице нокаут фазе које су решене након извођења једанаестераца.

Лига нација Рекорди у УЕФА Лиги нацијаСезонаЛигаГрупаИГПНИГДГП П/И Поз. 2018/19.Ц364117226. 2020/21.Б1631212722. 2022/23.Б463127724. 2024/25.Б3641115712.Укупно2414464123

Референце

Спољашње везе

Норвешка Категорија:Репрезентације Норвешке Категорија:Фудбал у Норвешкој