Љеш ( или -{Lezha}-) је град у Албанији и седиште истоименог округа. Један је од најстаријих градова у Албанији, а сматра се да је око 2.400 година константно насељен.
Налази се на левој обали Дрима око 9 километара од ушћа Дрима у Јадранско море. Подручје је тешко проходно, мочварно и слабо насељено. Љеш је значајна раскрсница аутомобилских путева за Драч, Тирану, Скадар и Свети Јован (Шенђин). Од Љешa је Дрим низводно плован за мање бродове, а на обали мора је лука Свети Јован.
Историја
Град је основао Дионизије из Сиракузе 385. године п. н. е, и тад је зван Лис (). Био је једна од пријестоница илирског краља Генција. Након њега, 168. године прије Христа, био је римски град. Првобитно је припадао римској провинцији Далмацији, а потом позноримској провинцији Превалитани, чији је управни центар био смештен у оближњем Скадру.
Почетком 7. века, византијска провинција Превалитана, којој је припадао и древни Љеш, освојена је од стране Авара и Словена. Иако је у то време пострадао, Љеш није запустео, а на суседним подручјима према северу створена је српска кнежевина Дукља.
Након оснивања Драчке теме у 9. веку, Византијско царство је почело да се шири према северу, тако да је до почетка 10. века освојило и Љеш, а даље напредовање је забележено и средином истог века, у време настанка историографског списа De administrando imperio, када је Драчка тема поред Љеша обухватала и градове Улцињ и Бар.
Упоредо са ширењем Драчке теме обнављане су и старе епископије, па је тако до почетка 10. века била обновљена и Љешка епископија, која се налазила у саставу православне византијске Драчке митрополије, а такво стање је потрајало до краја византијске власти.
Крајем 12. века, Љеш је заједно са осталом Зетом поново враћен под власт великог жупана Стефана Немање и од тада се налазио у саставу српске државе Немањића, све до друге половине 14. века, када је потпао под власт државе Балшића.
У међувремену је била створена и римокатоличка Љешка бискупија, а град су 1393. године освојили Млечани."Отаџбина", Београд 1. мај 1881. Затим га поробљавају Турци османлије од 1487. године; а Срби су се повукли у Љешанску нахију, у данашњој Црној Гори. Током средњег века (као 1578) Љеш је важно трговачко место на којем се продају житарице и со. Богати Турчин Кукли-бег је имао тада два каравансараја, 50 дућана и више ханова и купатила. Године 1614. град је већ изгубио дотадашњи просперитет, ту се налази епископска резиденција, а има свега 500 кућа."Београдске општинске новине", Београд 24. октобар 1899.
десно|мини|220п|Српска војска изнад Љеша. Први балкански рат 1912. година.
Град је на обали Дрима, а тврђава је над градом на врху Меркинске планине која се уздиже изнад града. Градић је тада био прљав а тврђава је била у рушевном стању. Изнад тврђаве на брду видјеле су се рушевине цркве Св. Николе. Наводно је ту био покопан Скендербег, док је по другој верзији покопан у цркви Св. Николе, бившој саборној цркви у Љешу. Она је претворена у џамију, као и друга црква, Св. Ђорђа. Павле Ровински је записао да су у Љешу и Драчу и у 14. веку владали Радићи и Јурасовићи, све до Авлоне и да је становништво Љеша и околине било српско православно.
У Првом балканском рату, Љеш 18. новембра 1912. су ослободили дијелови српске Дринске -{II}- дивизије и Шумадијско-албанског одреда. Преко Љеша зими 1915—1916. године прелазио је већи дио српске војске при повлачењу на југ из Србије, током Првог свјетског рата.
Види још Албанска голгота Солунски фронт
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Градови у Албанији Категорија:Википројект географија/Насеља у Албанији