Општина Угљевик је општина који се налази у сјевероисточном дијелу Републике Српске, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Угљевик. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у општини Угљевик укупно је пописано 15.710 лица.Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
Географија Општина Угљевик се, на источним падинама планине Мајевице, гдје се она почиње спуштати ка равној Семберији. Име је добио по руди која се копа на територији општине тј. угљу који овде на више места допире и до саме површине (рудник је отворен 1899. године).
Првобитно, центар општине Угљевик је био у сусједном селу Забрђе, до 1941. године, када је пребачен у рударско насеље Стари Угљевик, а од 1980. године је у новоизграђеном насељу, Новом Угљевику — градићу на реци Јањи, између Богутовог Села, Старог Угљевика и Забрђа.
Општина Угљевик се граничи са општинама Бијељина на истоку и северу, Лопарама на западу и Зворником на југу. Једним делом, на југу се граничи и са Теочаком који припада Федерацији БиХ. Географски гледано, територија ове општине највећим делом припада Источно-мајевичком рејону, које се простире од реке Јање на западу и северу до Дрине на истоку. Угљевик, према попису из 1993. године има 16.456 становника и 4.733 домаћинства. Сада у Угљевику живи око 16.000 становника. Угљевик је најмлађе и најмодерније уређено мјесто у Републици Српској и БиХ. Урбанистички план Угљевика освојио је осамдесетих година и међународну награду.
Највиша тачка надморске висине у општини налази се на југоистоку, у селу Горња Крћина. То је врх Манаш, који се налази на 549 метара надморске висине, а њиме пролази граница са Градом Зворник (Горња Пилица). У близини се налази и брдо Орловић, на 523 метра надморске висине, које такође представља граничну тачку, али са Градом Бијељина (насеље Бањица).
Најнижа тачка надморске висине налази се на сјеверу територије општине, у Коренитским пољима уз ријечицу Гњицу око 106 мнв.
Саобраћајна повезаност Средишњим делом општине пролази магистрални пут I реда нумерације М-I-113 (ранија нумерација М-18), од ентитетске линије, одн. превоја Бањ Брдо до Бијељине, изграђен 1974. године. Овом саобраћајницом општина је повезана са Градом Тузла на западу (удаљена 49 km), и на истоку са Градом Бијељина (удаљена 21 km).
Регионални пут другог реда: Р-II-4509 (ранија нумерација Р-459), пролази кроз општину. Овим путним правцем општина је повезана са Дистриктом Брчко (39 km) на северу и Градом Зворник (55 km) на југу, као и граничним прелазом са Републиком Србијом (ГП Шепак - ГП Трбушница) и граду Лозница (удаљеност: 36 km).
Мрежу локалних путева чини 54 локална пута у укупној дужини од 154,20 km.
Насељена мјеста [
"type": "ExternalData", "service": "geoshape", "ids": "Q6956449", "properties": { "stroke": "#0056b3", "stroke-width": 4, "fill": "#0056b3", "fill-opacity": 0.02
},
"type": "ExternalData", "service": "geoshape", "ids": [ "Q2869533", "Q2908781", "Q3108886", "Q3025579", "Q3026515", "Q3025593", "Q3036426", "Q3111734", "Q3026079", "Q18332036", "Q18332035", "Q3026069", "Q3026085", "Q3026090", "Q3025138", "Q3025068", "Q3025081", "Q6590935", "Q3497163", "Q18380162", "Q3026059", "Q3025126", "Q3026095", "Q3025579" ], "properties": { "stroke": "#555555", "stroke-width": 1.5, "fill": "#aaaaaa", "fill-opacity": 0.1
]
Подручје општине Угљевик чине насељена мјеста: Атмачићи, Богутово Село, Глиње, Горња Крћина, Горња Трнова, Доња Крћина, Доња Трнова, Забрђе, Јањари, Јасење*, Јасиковац*, Коренита, Малешевци, Мезграја, Мукат Станковићи, Равно Поље, Сарије, Средња Трнова, Стари Угљевик, Турсуново Брдо*, Тутњевац, Угљевик, Угљевик Село, Угљевичка Обријеж.Општина Угљевик: Статут општине Угљевик
(На списку Владе Републике Српске се налазе и насељена мјеста Билалићи и Снијежница)Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе
Насељена мјеста 1991. Атмачићи, Богутово Село, Доња Крћина, Доња Трнова, Глиње, Горња Крћина, Горња Трнова, Јањари, Јасиковац, Коренита, Малешевци, Мезграја, Мукат-Станковићи, Равно Поље, Сарије, Средња Трнова, Стари Угљевик, Турсуново Брдо, Тутњевац, Угљевичка Обријеж, Угљевик, Угљевик Село и Забрђе.
Површина општине је 170,42 km². До 1992. године у саставу општине Угљевик била су и насељена мјеста: Билалићи, Јасење, Снијежница, Стари Теочак и Теочак-Крстац, те дијелови насељених мјеста: Јасиковац и Турсуново Брдо, који су припали Федерацији БиХ. Од овог подручја формирана је општина Теочак.
Становништво
По службеном попису становништва из 1991. године, општина Угљевик имала је 25.587 становника, распоређених у 28 насеља. Чињеница је да су села на Мајевици, па тако и у читавој БиХ, усљед ратова, и прије овог посљедњег била етнички подијељена. Тако имамо чисто српска, чисто бошњачка, чисто хрватска села. Мало другачије било је у градским срединама гдје је становништво било равномјерно заступљено. Сличан случај је и са општином Угљевик.
Националност 2013. 1991. 1981. 1971. Срби 13.412 (85,37%) 14.468 (56,54%) 14.066 (57,31%) 14.816 (61,27%) Муслимани 2.186 (13,91%) 10.241 (40,02%) 9.403 (38,31%) 8.859 (36,64%) Хрвати 42 (0,27%) 56 (0,21%) 17 (0,06%) 53 (0,21%) Југословени 8 (0,05%) 290 (1,13%) 509 (2,07%) 35 (0,14%) остали и непознато 62 (0,39%) 532 (2,07%) 545 (2,22%) 415 (1,71%) Укупно 15.710 25.587 24.540 24.178
Политичко уређење
Општинска администрација Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Угљевику. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Угљевик је насеље Угљевик, гдје су смјештени сви општински органи.
Начелник општине Угљевик је Драган Гајић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2024. године. Састав скупштине Општине Угљевик је приказан у табели.
Историја мини|Остаци неистраженог античког и/или средњовјековног утврђења Јаблан град.
На подручју општине налазе се остатаци утврђења Јаблан град. Случајни налази са овог локалитета датирају га у касни антички период.
У попису фрањевачких самостана у сјевероисточној Босни, односно у такозваној Мачванској кустодији, који је сачинио Бартол Пизански 1378. или 1380. године, помињу се фрањевачки самостан Библина у Бијељини, самостан Santa Maria in Campo у њеној околини, на удаљености од око тридесет километара (према једној од претпоставки на подручју неубицираног села Били Поток код Кораја), као и самостан Љуби - De Lab, за који се, на основу назива, претпоставља да се налазио на подручју данашњег Угљевика. У историографији преовладава мишљење да су ови самостани уништени током честих упада акинџијских трупа и услед масовног исељавања становништва из ширег подручја бијељинске жупе.
Насеље Угљевик се спомиње у првом Турском попису 1533. године, што је уједно и прво сигурно помињање Угљевика у историјским изворима.У поменутом турском дефтеру наводи се да села Лаб-дереси, Угљевик и Стрница припадају Теочаку, са 4 муслиманске, 27 хришћанских кућа и 3 неожењена те да су тимар Мирувета - сина Несуха - са друговима. Истом тимару припада и чифлук Несуха у селу Лаб-дереси.
Истим дефтером је наведено да дијелови ова три села су и тимари: Мурувета, сина Кула и Неџатија, сина диздара Несуха - који су посадници у тврђави Теочак.
1548. године забиљеженој је: Село Лаб-дереси, другим именом Угљевик, дакле, алтернативна два имена за то насеље. Стрница - није убицирано.Послије пада Сребреника и Теочака 1521. године највјероватније исте године у састав турске царевине улази и простор Угљевика.
У вријеме I српског устанка простор Угљевика су устаници привремено ослобађали. Од 1878. године све крајеве окупирао је нови завојевач Аустроугарска и од тада па до краја Првог свјетског рата траје аустроугарски период.
Прва школа на простору Угљевика отворена је у Забрђу 1875/76. године. Налазила се на царском друму који је спајао два нахијска центра Бијељину и Корај са Тузлом. Друга школа отворена је у Коренити 1892. Трећа и највећа школа отворена је 1892. године у Угљевику. 1913. године у Забрђу је отворена телефонска станица са пријемом и слањем телеграма и фонограма Због бурних историјских догађаја на овим просторима, због тога што је чак три пута мијењано мјесто општинског центра, данас Општини Угљевик недостају уобичајени стари јавни објекти општине, полиције и сл. мини|Кућа Лазара Јовића у Доњој Трнови у којој је изашао први број листа "Ослобођење".
Култура О културном животу у овој општини највише се брине Културно умјетничко удружење Рудар, основано 1976. године. Овај аспект живота се побољшао након изградње зграде и оснивања Центра за културу „Филип Вишњић“.
Оркестар хармоника, под стручним вођством наставника Славка Николића, представља аутентичан допринос културном стваралаштву основне школе "Алекса Шантић" и ужива медијску популарност у регији.
Центар за културу „Филип Вишњић“ мини|Зграда Центра за културу „Филип Вишњић“.
мини|Оригинални објекат Дирекције Рудника Угљевик у Старом Угљевику 30-их година, 20. вијека.
Нову зграду Центра за културу отворио је тадашњи предсједник Републике Српске Драган Чавић 16. септембра 2006. године, док је чин освјећења објекта обавио епископ зворничко-тузлански Василије. Ова зграда је реплика зграде Управе Рудника (у народу познатија као "Дирекција") која се налазила у Старом Угљевику. Оригинална зграда је изграђена у периоду од 1920—1922. године, градили су је далматински мајстори клесари, а камен за изградњу је преношен жичаром са брда Баљак. То је савремени функционалистички објекат дјело савремене архитектуре двадесетих година, једноставан без непотребних класицистичких и академистичких украса уз логичну примену природног материјала камена спретно употребљеног од стране далматинских мајстора градње у овом материјалу на разуђеној основи са прилазима преко масивних степеништа и покривен четвороводним крововима. Горњи зидови су обложени каменом (бијелим) и израђени су од тесаника- правилних камених облика, а у приземљу је употребљен камен природног облика. Прозорски парапети су такође од слободних блокова камена, а изнад прозора су бетонске греде што је у складу са савременом архитектуром. Употребљене су и атрапе у украшавању фасаде тј. слепи прозорски отвори.
До пресељења Старог Угљевика у нови Угљевик, зграда је служила и као Центар за средње усмјерено образовање (1977—1984). У новој згради се одвија интензиван културни живот: изложбе, концерти, представе... а у њој су се нашле и просторије за Народну библиотеку.
Културне манифестације Вишњићеви дани Општина Угљевик, у сарадњи са општинама Бијељина и Шид, организује крајем септембра и у октобру, манифестацију у част српског гуслара Филипа Вишњића. Централна манифестација, у општини Угљевик, се обавља испред спомен-обиљежја на мјесту родне куће гуслара у Горњој Трнови.
Јовићеви дани У славу на трагично преминулог пуковника Војске Републике Српске, Милана Јовића, општина и Борачка организација Републике Српске сваке године организује културно-спортску манифестацију "Јовићеви дани".
Света Петка Параскева — крсна слава Општине Најинтензивнија културна дешавања збивају се 27. октобра, на крсну славу Општине — Свету Петку Параскеву. Овај дан се слави и као Дан општине.
Фестивал „Дани хармонике“ У организацији Основне музичке школе „Корнелије Станковић“ и Центра за културу „Филип Фишњић“, од 2009. године, одржава се фестивал „Дани хармонике“.
Мајевичко посијело