мини|десно|600п|Плакат првог српског играног филма Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа из 1911. Филм је модерна уметност која у великој мери зависи од науке и технологије. Прва филмска представа приказана је у Паризу 28. децембра 1895, а шест месеци касније, иста је приказана 6. јуна 1896. у Србији, у кафани Код златног крста. Представи су присуствовали краљ Александар Обреновић и краљица Наталија.

Први стални биоскоп отворен је у Београду 1909, а убрзо је услиједило отварање других биоскопа у Београду и другим градовима Србије. Први филмски продуцент био је Светозар Боторић, власник биоскопа „Париз“, који је ангажовао француске сниматеље за производњу филмских журнала о престоничким догађајима. Први српски филм Живот и дело Бесмртног Вожда Карађорђа сниман је 1911. године у режији Чича Илије Станојевића. Рад на снимању документарних филмова интензивиран је у доба балканских и Првог свјетског рата. Велики дио те филмске грађе сачуван је и налази се у архиву југословенске кинотеке у Београду. У Војводини се путујући кинематографи јављају у исто вријеме кад и у Србији, а први стални кинематограф у Војводини отворен је у Сомбору 1906. И још један догађај привлачи пажњу у историји српског филма. Послије повлачења српске војске преко Албаније, на Крфу је при Српској команди основана филмска секција са задатком да приказује савезничке филмове српској војсци и да снима ратна збивања на Солунском фронту. Најзначајнији члан те секције Михаило Михаиловић постао је један од пионира филма у Краљевини Југославији.

Филмско стварање Почетак филмске продукције у Србији почиње 1911. када је продуцент Светозар Бототрић продуцирао, два играна филма Живот и дела бесмртног Вожда Карађорђа и Улрих Цељски и Владислав Хуњади које је режирао Чича Илија Станојевић, као и документарни филм Циганска свадба. У историји филма су забележени и покушаји Ђоке Богдановића са његовом великом документарном продукцијом, браће Боже, Пере и Светолика Савића у успостављању продукције српских филмова.

Од 1911. до 1913, Де Бери је снимио око 20 документарних филмова за Светозара Боторића, међу најпознатијима су Свечана предаја старих и пријем нових застава, Одлазак краља, престолонаследника и принцезе Јелене у Петроград, Трке на Бањици, Летење авијатичара Ђованија Видмера на Бањици“ и други. Славко Јовановић је уз Луја де Берија који је снимао филмове из Балканских ратова научио занат и постао први српски филмски сниматељ, снимао је филмове за Светозара Боторића али и за друге филмске продуценте.

Продукција После Другог светског рата Београд постаје филмски центар Србије и Југославије, са значајним продукцијским кућама Југословенске кинотеке, „Застава филм“, „Авала филм“, „Филмске новости“, „Дунав филм“, „Јадран филм“. Значајни играни филм је Славица (1947), прва екранизација књижевног дела Софка (1948), први филм у боји је Поп Ћира и поп Спира прве српске режисерке Соје Јовановић. Врхунац представљају 1961—1971. године с појавом црног таласа: Душан Макавејев, Александар Петровић, Живојин Павловић и др. Александар Петровић је најуспјешнији, који је у филму Три снимљеном по новелама Антонија Исаковића достигао савршенство филмског израза и форме. Други његов филм Скупљачи перја добио је Гран при на међународном филмском фестивалу у Кану. Значајни редитељи су Живојин Павловић познат по филмовима: Буђење пацова, Кад будем мртав и бео и др. Душан Макавејев: Човек није тица. „Црни талас“ је због неутралистичног приказивања савремених прилика подвргнут жестокој партијској идеолошкој критици и угушен. Међу каснијим редитељима издвајају се Горан Паскаљевић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Слободан Шијан, Емир Кустурица, најуспјешнији српски филмски стваралац, добитник многих међународних награда. Значајан је и српски документарни филм. Око филмског предузећа „Дунав филм“ оформила се београдска школа документарног филма која се прочула по многим наградама освојеним на међународним фестивалима.

Види још Историја филма

Референце

Литература

Јован Деретић: „Културна историја Срба“

Спољашње везе Човек који је у Србију донео филм (Б92, 24. јун 2012) Филм: За једну нову историју домаће кинематографије Филм и кинематографија (1896—1993) Представљена изложба "Век српског филма" Кинематографија у Србији 1896–1941 Живорад Јовановић: Први биоскоп код „Златног Крста“ , приступљено 14. фебруара 2016.

Категорија:Историја филма