Субјекат или подмет јесте један од два главна реченична члана. Њиме је изречен вршилац радње или носилац стања или особина саопштених у предикату. Он је независан, самосталан у реченици и може бити исказан речју, синтагмом или реченицом.
У функцији субјекта су најчешће именице, именичке заменице и бројеви, али и друге врсте речи: Град лежи на левој обали Дунава. (именица) Они су били вредни радници. (именичка заменица) Липов мед је замирисао. (именичка синтагма) Певати је лепо. (глагол у инфинитиву)
Последњи доноси сладолед. (придев) Седамдесет је дељиво са два. (број) Данас је дневни лист. (прилог) Чуло се тик-так. (узвик) У многим реченицама субјекат није експлицитно исказан. У том случају одређује се према глаголском лицу. Најчешће се изоставља у два случаја:
а) Ако је предикат у првом или другом лицу једнине (ја, ти) или множине (ми, ви), лична заменица тада није неопходна. Зваћу те ујутру. Причаш гласно. Познајете ли овог господина? б) Субјекат у трећем лицу може се налазити у некој од претходних реченица. (Нећу више да правим те колаче.) Захтевају превише времена. Предикат се са субјектом слаже у лицу, броју и роду (ако глаголски облик разликује род). У реченици је субјекат обично на почетку, мада може стајати и на другим местима у оквиру реченице: Ана одговара историју. Историју одговара Ана. Врсте субјекта према падежу у којем се налази
Према облику, тј. падежу у којем се налази, субјекат у реченици може бити: граматички - увек у номинативу логички или семантички - у генитиву, дативу или акузативу (у сва три падежа без предлога). а) Логички субјекат у генитиву (безличне егзистенцијалне реченице)
Логички субјекат, који именује појам о чијој је егзистенцији реч, налази се у генитиву. Када треба исказати презент употребљава се глагол „имати”, а када треба исказати друго глаголско време – глагол „бити”. Данас има/нема млека. Јуче није било ђака у школи. Сутра ће бити наставе. б) Логички субјекат у дативу и акузативу
Логички субјекат, који означава психолошка или физиолошка стања особе (живог бића) о којој се говори у реченици, налази се у дативу или акузативу. Јовану се спавало. Јасну је болела глава. - Јасну је логички субјекат, док је глава граматички субјекат Саши је клецнула нога. - Саши је логички субјекат, док је нога граматички субјекат
Литература
Предраг Пипер и Иван Клајн: Нормативна граматика српског језика Матица српска, Нови Сад, 2014. Живојин Станојчић и Љубомир Поповић: Граматика српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2011.
Категорија:Лингвопедија Категорија:Синтакса Категорија:Реченица Категорија:Реченични чланови Категорија:Српски језик