„Прича о стварима“ () је амерички документарни филм који описује како изгледа и чему води масовна производња и експлоатација природних добара. Указује на еколошка ограничења одлагања отпада и уништавање природне средине и упућује на могуће начине рјешавања проблема.
Водитељка овог филма, први пут објављеног 4. децембра 2007, је Ени Леонард, дипломац колеџа Бернард и универзитета Корнел на градском и регионалном планирању.Биографија Ани Ленардс (Приступљено: 29. март 2009) Спонзори филма су били задужбина „Тајдс“ и Радна група за одрживу производњу и потрошњу (), а произведен је у студију „Фри рејнџ студиос“ ().-{TidesFoundation.org}-: Прича о стварима (Приступљено: 29. март 2009)
На званичном сајту се тврди да је филм гледало преко 4 милиона гледалаца.-{StoryOfStuff.com}-: Прича о стварима (Приступљено: 29. март 2009) Ралф Нејдер је овај филм назвао „моделом јасноће и мотивације“.Лари Менкез: „-{The Story of Stuff Premiers to Rave Reviews: Proves Value as Relocalization Tool}-“ (Приступљено: 29. март 2009)
Радња Овај 20-минутни документарац представља критички осврт на потрошачко друштво. Излаже „повезаност великог броја социјалних и друштвених проблема, и позива нас да заједно створимо одрживији и праведнији свијет“. Подијељен је на седам дијелова: увод, екстракција, производња, дистрибуција, потрошња, бацање отпада и начини рјешавања.
Филм описује „економију материјала“, систем који се састоји од кориштења природних сировина, производње, дистрибуције, потрошње и бацања отпада. Систем подржавају људи, владе држава и корпорације.
Неки од статистичких података који се наводе у филму су сљедећи: „Преко 50% новца од пореза у САД одлази на војску“ „Од 100 највећих привреда на свијету у овом тренутку, 51 су корпорације“. „Људи у САД представљају 5% свјетског становништва, али троше 30% свјетских ресурса и стварају 30% свјетског отпада“. „80% првобитних шума на Земљи више не постоји“. „Само у Амазонији, нестаје 2000 стабала по минути“. „Према свакој особи у САД се сваког дана усмјерава преко 3000 реклама“. „Свако домаћинство у САД дневно произведе око 2 килограма отпада.“ Диоксин је најјачи познати отров који је човјек икад произвео, а инцинератори су главни извор диоксина“.
Такође се цитира Виктор Лебоу из 1955. године:Виктор Лебоу: „-{Price Competition in 1955}-“ (Приступљено: 29. март 2009)
Види још Загађење Рекламе Инцинератор Диоксин Рециклажа
Референце
Спољашње везе
Слободни титлови на српском језику Чињенице
Категорија:Документарни филмови Категорија:Екологија