Мајна (; лсрп Mohan) је река у централној Немачкој. Има дужину од 527 km, а мајнски слив обухвата површину од 27.292 km². Тече од истока према западу, а средњи проток воде је 225 m³/s. По дужини тока, друга је највећа притока реке Рајне, после Мозела.
Мајна настаје спајањем две мање истоимене реке: Беле Мајне и Црвене Мајне, које се састају код града Кулмбаха у данашњој северној Баварској. Бела Мајна извире у планинама Фихтелгебирге, док Црвена Мајна извире у Франачкој Јури.
Мајна својим горњим током протиче кроз Горњу Франконију, а затим средњим током наставља кроз Доњу Франконију, док око 25 km њеног тока представља границу између немачких држава Баварске и Баден-Виртемберга, а затим тече кроз покрајину Хесен. У Рајну се улива у предграђу Висбадена, непосредно наспрам града Мајнца.
Мајна је пловна у укупној дужини од 396 km, од свог ушћа у Рајну, па узводно све до града Бамберга. Од 1992. године, Мајна је повезана са Дунавом путем канала Рајна-Мајна-Дунав, који представља витални део европског саобраћајног коридора 7, успостављајући везу између Северног мора на једној и Црног мора на другој страни.
Назив мини|230п|Река Мајна као притока Рајне
Мајна се у историјским изворима помиње већ у делима античких писаца (Помпоније Мела, Плиније Старији, Тацит), који су назив реке бележили у различитим облицима (, Moenus, Menus). У лингвистици се сматра да назив има келтско порекло, а претпоставља се да је првобитно могао гласити *Moinos или *Moginos (лигвистичка звездица означава реконструисане облике). У средњем веку употребљавани су облици Moyn или Moyne, а потом се из познијег облика Meyn развио савремени назив Main, који се усталио тек током раног нововековног периода.
Историја
Као значајна пловна река, Мајна је имала значајну улогу у привредној и друштвеној историји разних народа који су били настањени на ширем простору мајнског басена, почевши од античких времена, када су у разним областима које припадају мајнском сливу живела келтска, а потом и германска племена. Упркос узастопним покушајима, Римско царство није успело да покори мајнску област, осим најзападнијег дела, око ушћа Мајне у Рајну, где је у склопу одбрамбеног крајишта (лимес) подигнуто неколико римских утврђења.
Током раног средњег века, највећим делом мајнске области су владали Франци, тако да су крајеви око доњег и средњег тока реке спадали у ширу франачку област звану Аустразија, чији је део постао познат као Франконија. Даље према истоку, око горњег тока Мајне, била су настањена словенска племена, која су под врховну франачку, а затим и немачку власт потпала тек накнадно. Постепено покрштавање словенских племена у области горње Мајне (мајнски Словени) спроведено је у периоду од 9. до 11. века, након чега је започео процес њихове германизације. Упркос томе, на ширем простору око горњег тока Мајне очуван је велики број словенских топонима, тако да многа места у данашњој северној Баварској носе имена која су словенског порекла. Тим поводом су у науци настали термини словенска Баварска (), односно баварска Славија (), којима се означава словенски културно-историјски слој у областима око горњег тока Мајне.Klír (2017): 359–410.Klír (2020): 193–273.
Референце
Литература
Klír, Tomáš. (2017). "Social context of the Slavic-German language contact: North-eastern Bavaria and the Eger region in the early Middle Ages". In: Religion und Gesellschaft im nördlichen westslawischen Raum. Langenweißbach: Beier & Beran (pp. 359–410). Klír, Tomáš. (2020). "Language, material culture and ethnifying on the Carolingian borders: Slavs in Northeast Bavaria". In: New Perspectives on the Early Slavs and the Rise of Slavic: Contact and Migrations. Heidelberg: Universitätsverlag Winter (pp. 193–273).
Категорија:Реке Немачке Категорија:Притоке Рајне