Никола Цар Црни (Цриквеница, 1. јануар 1910 — Камењак, Истра, 5. јул 1942) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија Рођен је 1. јануара 1910. године у Цриквеници. Потиче из радничке породице. После завршене основне школе, 1922. године, завршио је постоларски занат и Занатску школу; али се, због недостатка посла, бавио рибарењем. Већ као осамнаестогодишњи младић, учествовао је у омладинском и радничком покрету.
Међу првима из свог краја, као и из Југославије, припремио се за одлазак у Шпанију, када је у њој почео грађански рат. Захваљујући уговору с француским послодавцем о раду на шумским радилиштима, добио је пасош и легално отпутовао, 1. новембра 1937. године, у Француску, одакле се пребацио у Шпанију.
Био је борац батаљона „Ђуро Ђаковић“ у 120. интернационалној бригади. Истакао се у многим борбама, а посебно на фронтовима Арагона, Кордобе и Теруела. Године 1937. године је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије. После слома Шпанске републике, повукао се с осталим борцима, фебруара 1939. године, у Француску, где је остао у концентрационом логору две године. Из логора је успео побећи 1941. године, и вратиоа се у тада већ окупирану Југославију.
лево|мини|200п|Споменик Николи Цару у Цриквеници Од половине 1941. године налази се у Дрежници, међу првим борцима Горског котара и Хрватског приморја. По упутству ЦК КП Хрватске, одлази у Хрватско приморје, да ради на организацији устанка. Најпре одлази на Вишевицу, где су, због једне неуспеле акције, владали затегнути односи између спојених одреда Брибира и Хрељина. На састанку, којим је руководио, постигнут је договор о понављању те акције (уништење пруге између Белог Села и Фужина).
Већ 1941. године постављен је за команданта Штаба НОП одреда цриквеничког и новљанског котара, односно целог Винодола. Недуго затим, јануара 1942. године, постављен је за команданта Другог батаљона „Матија Губец“, а затим за команданта Петог батаљона „Владимир Гортан“, Првог приморско-горанског партизанског одреда. Недуго затим постаје командант Другог приморско-горанског партизанског одреда.
Никола се истакао у многим борбама. Учествовао је и у првој већој акцији на подручју Горског котара и Хрватског приморја, када је, 27. новембра 1941. године, код Сталка, на путу Огулин-Нови Винодолски, нападнут италијански камион и стрељани италијански официри, док су војници пуштени. Као командант Другог батаљона, вршио је врло успешне акције на железничкој прузи Сушак-Загреб, као и нападе на италијанске камионе.
Лично је руководио, 18. и 19. јануара 1942. године, успелим акцијама онеспособљавања пруга и минирања возова с италијанским војницима на пругама Фужине-Лич и Фужине-Злобине. Посебно се истакао марта 1942. године, када је руководио акцијама за ослобађање Мркопља (15. март) и Равне Горе (22. март). Те акције представљале су до тада највећи успех НОП-а у Горском котару и Хрватском приморју, па су имале велики одјек у народу. Истакао се и у нападу на јаке италијанске снаге које су покушале уништити партизански логор на Снежнику, када је, с десетином бораца-стражара у Штабу батаљона, напао Италијане и привукао на себе пажњу главнине непријатељских снага. Захваљујући томе, његов батаљон је успео напасти Италијане с друге стране и отерати их.
Као командант Петог батаљона, добио је специјални задатак да продре у Истру. Исти задатак добио је и као командант Другог приморско-горанског партизанског одреда, који је деловао, углавном, на подручју Хрватског приморја и у долини реке Купе. Тај Одред извршио је, под његовом командом, низ успелих акција. Највећа и најзначајнија акција Одреда била је напад на Италијане, 11. јуна 1942. године, на прузи Делнице-Купјак, када је уништен италијански транспорт и заустављен саобраћај четири дана. Одред је учествовао, заједно са словеначким партизанима, у нападу на Осилницу и у другим борбама.
Погинуо је 5. јула 1942. године, на путу између села Камењака и Гробника, у нападу сто четрдесеторице партизана, које је он водио, на италијанску колону.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.
Референце
Литература
Спољашње везе Цар Карла Никола - Црни
Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 1942. Категорија:Цриквеничани Категорија:Комунисти Хрватске Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату Категорија:Југословенски партизани Категорија:Погинули партизански команданти Категорија:Народни хероји - Ц