Бјернстјерне Мартинус Бјернсон (; Квикне, 8. децембар 1832 — Париз, 26. април 1910), био је норвешки књижевник, нобеловац, новинар и политичар.
Припада романтичарском правцу у књижевности, мада му дјела одликује и понека боја натурализма. Залагао се за слободу норвешког народа и доприносио је борби за оцјепљење од Шведске. Пропагирао је идеје дарвинизма и позитивизма. Помагао је и у борби Срба и Словака против националног угњетавања у Аустроугарској монархији.
Бјернсон је познат по томе што је био члан „Велике четворице“ норвешких писаца заједно са Хенриком Ибзеном, Јонасом Лиеом и Александером Киландом. Бјернсон је био један од изворних чланова Комитета за Нобелову награду, а 1903. године је и сам добио Нобелову награду за књижевност. Бјернсон је такође познат по томе што је написао ријечи за норвешку химну -{Ja, vi elsker dette landet}-
Писао је приче у народном духу, а његов књижевни опус чине и пјесме, драме, комедије и романи.
Дјела
Драме Краљ Свер Сигурд Слембе Пастор Санг Изнад људских моћи Стечај Нови систем
Романи Томас Рендален Весело момче Рибарка
Комедије Младо вино превире
Референце
Спољашње везе
Биографија Нобеловаца Biografija na sajtu Norveškog ministarstva spoljnih poslova
Категорија:Рођени 1832. Категорија:Умрли 1910. Категорија:Норвешки књижевници Категорија:Нобеловци за књижевност Категорија:Норвешки нобеловци