Стонска тврђава|мини мини|Стон, улаз у градске зидине Стон је насељено место и седиште истоимене општине која се налази у саставу Дубровачко-неретванске жупаније, у данашњој Републици Хрватској.
Географски положај Стон се налази на полуострву Пељешац, у делу Далмације који припада Хрватској. Сам градић је смештен на обали Стонског залива, односно на јужној страни Стонске превлаке која спаја полуострво Пељешац са копном, недалеко од границе са Босном и Херцеговином. Стари Стон налазио се на брду Горици.
Историја Током античког периода, стонски крај су настањивали Илири и колонизовани Грци. Након коначног римског освајања у 2. и 1. веку старе ере то подручје је укључено у састав римског Илирика, а потом се нашло у склопу новоформиране провинције Далмације. На Појтингеровој табли, старој карти која бележи стање из периода од 2. до 4. века нове ере, помиње се место Пардуа (), које се у Космографији анонимног Равењанина из 6. или 7. века поистовећује са Стоном (). Након пропасти царске власти почетком 7. века, на ширем подручју око Стона настанили су се Захумљани, једно од српских племена, a према сведочењу византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита (945-959), Стон () је био први град у области Захумља.
Током 11. века, Стон се налазио у саставу српске државе Војислављевића, а управо из тог периода потиче и стонска црквица Св. Михаила, у којој се налази зидна представа краља Михаила. Приликом успостављања Дубровачке надбискупије, у њеном саставу се нашла и Стонска бискупија. Средином 12. века, за време владавине хумског великог кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање, Стон је заједно са Хумском земљом ушао у састав државе Немањића, под чијом је влашћу остао све до почетка 14. века. Приликом оснивања православне Хумске епископије, њено седиште је 1219. године смештено у манастир Богородице Стонске.
Почетком 14. века, дошло је до низа сукоба око власти над Стоном и Хумском земљом у целини, што је довело до постепеног слабљења српске државне власти на том подручју. Након 1321. године, Стон су запосели Бранивојевићи, а потом је 1326. године градом привремено овладала Дубровачка република, која је већ 1328. године вратила Стон српском краљу. У борбе око Стона умешао се и босански бан, тако да је почетком 1333. године дошло до коначног споразума између српског краља Стефана Душана и Дубровчана: повељом од 22. јануара (1333), град Стон је заједно са "Стонским ратом" (полуострво Пељешац) и неким другим областима у хумском приморју препуштен Дубровачкој републици, уз накнаду од 8.000 перпера и обавезу плаћања годишњег данка српском владару у висини од 500 перпера.
Стонски доходак је касније пренет на српски манастир Светих архангела у Јерусалиму, а затим на светогорске манастире Хиландар и Свети Павле.
Након коначног стицања Стона (1333), Дубровачка република је подигла Стонски бедем са две тврђаве: Подвизд и Велики Каштио. На другој страни превлаке Дубровчани оснивају луку и насеље Мали Стон које утврђују зидом и тврђавом Коруном, а преко превлаке дижу дуги одбрамбени зид који спаја Мали Стон са Стоном (Велики Стон). Највећу важност за Дубровачку републику имале су стонске солане на југоисточној страни Стонског поља. У то време, у околини Стона је било десетак цркава: Светог Михаила, Св. Николе, Св. Ивана, Св. Марије Мандаљене, Св. Богородице у Лужинама, Св. Мартина, Св. Ђурђа, Св. Кузме и Дамјана, Св. Стефана и Св. Срђа. Катедрална црква римокатоличких стонских бискупа била је Св. Марија Мандаљена на врху брда Горице, која је била највећих димензија од свих стонских цркви. Након успостављања дубровачке власти, дошло је до постепеног потискивања православља са стонског подручја током 14. и 15. века.
Стон је остао под дубровачком влашћу све до коначне пропасти Дубровачке републике 1808. године, када је укључен у састав наполеоновске Краљевине Италије, а потом је већ 1809. године постао део наполеоновских Илирских провинција. Почевши од 1813. године, налазио се под аустријском, односно аустроугарском влашћу, а затим је 1918. године ушао у састав новоформиране Краљевине Срба, хравта и Словенаца (Југославија). Припадао је Дубровачкој области (1922-1929) и Приморској бановини (1929-1939), а затим је 1939. године ушао у сатсав новоформиране Бановине Хрватске (1939-1941), чиме је Стон по први пут у својој историји постао део неке административне јединице која је у називу имала хрватску одредницу.
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Дубровник.
Становништво
На попису становништва 2011. године, општина Стон је имала 2.407 становника, од чега у самом Стону 549.
Општина Стон
Број становника по пописима— Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857—2001. 1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011 3.593 3.548 3.589 3.842 4.332 4.288 4.060 4.045 3.954 3.972 3.715 3.283 2.819 2.802 2.605 2.407
Напомена: Настала из старе општине Дубровник. У 1981. смањена издвајањем дела у општину Дубровачко приморје.
Стон (насељено место)
Број становника по пописима 1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011 428 648 378 472 503 485 420 470 357 469 562 430 543 581 528 549
Напомена: У 1869. садржи податке за насеље Мали Стон.
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Стон је имало 581 становника, следећег националног састава:
Привреда Као и у прошлости и данас највећу важност за Стон имају солане. Солила имају површину од 429.860 -{m2}-. Ту постоји винарија и фабрика пластичних маса. У Малостонском каналу, у ували Бистрина се налази узгајалиште каменица (острига), дагњи, прстаца и других шкољки.
Види још
Стонски бедем Стонски доходак Солана у Стону Пељешац (Стонски рат)
Референце
Литература
Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Спољашње везе Google maps: Ston Panoramio: Ston
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској