thumb|upright=1.1| (), сува игла Албрехта Дирера из 1512. која приказује Исуса Христа Тражење жртвеног јарца (енгл. Scapegoating), понекад звано и игра окривљавања, јесте пракса издвајања особе или групе за незаслужену кривицу и последични негативни третман. Тражење жртвеног јарца могу спроводити појединци против појединаца (нпр. „он је то урадио, а не ја!”), појединци против група (нпр. „ништа нисам могао да видим због свих тих високих људи”), групе против појединаца (нпр. „он је био разлог зашто наш тим није победио”) и групе против група.

Жртвени јарац може бити одрасла особа, дете, брат или сестра, запослени, или вршњак, или то може бити етничка, политичка или верска група, или држава. Дечак за бичевање, идентификовани пацијент или жртва су облици жртвеног јарца.

Тражење жртвеног јарца се разликује од пребацивања одговорности. Док се тражење жртвеног јарца углавном фокусира на кривицу, пребацивање одговорности се врти око преношења одговорности између појединаца. Уместо да буде негативно сатеран у ћошак, појединац укључен у пребацивање одговорности активно учествује у чину пребацивања и може бити у стању да одбије кривицу.

Етимологија Тражење жртвеног јарца има своје порекло у ритуалу жртвеног јарца за покајање описаном у 16. поглављу библијске Књиге Левитске, у којем се јарац (или магарац) пушта у дивљину носећи све грехе заједнице, које је на његову главу ставио свештеник.

На индивидуалном нивоу

Медицинска дефиниција тражења жртвеног јарца је:

Групе које су током историје биле жртвени јарци укључују готово сваку замисливу групу људи: пол, вероисповести, људе различитих раса, нација или сексуалних оријентација, људе са различитим политичким уверењима, или људе који се понашањем разликују од већине. Међутим, тражење жртвеног јарца се може применити и на организације, као што су владе, корпорације или различите политичке групе.

Његов архетип Јунговска аналитичарка Силвија Бринтон Перера смешта његову митологију сенке и кривице. Појединци га доживљавају на архетипском нивоу. Као древни друштвени процес ослобађања заједнице од њених прошлих злих дела и поновног повезивања са светом сфером, жртвени јарац се појавио у библијском ритуалу,Књига Левитска, Поглавље 16, током светог дана Јом кипура. који је укључивао два јарца и прејудејског, хтонског бога Азазела.Perera (1986), стр. 17: Јевреји су „касније сматрали Азазела палим анђелом”. Перера на стр. 112, н.28, цитирајући Луиса Гинзберга. Међутим, у савременом комплексу жртвеног јарца, „енергетско поље је радикално разорено”, а либидо „одвојен од свести”. Азазелова улога је деформисана у улогу тужиоца жртве која је постала жртвени јарац.Perera (1986), стр. 18 (два цитата о савременој секуларној култури, Азазелова улога деградирана).

Кривицу за кршење перфекционистичког моралног кодекса, на пример, могу мерити агресивни они који траже жртвеног јарца. И сами често рањени, они могу бити садистички, суперего тужиоци са крхким персонама, који су сопствене сенке потиснули дубоко одакле се оне пројектују на жртву. Жртва онда може живети у паклу осећаја безвредности, повлачећи се из свести, оптерећена сенком и трансперсоналном кривицом, и скривајући се од бола саморазумевања. Терапија укључује моделовање вештина самозаштите за жртвин измучени его, и вођење у потрази за унутрашњим интегритетом, како би жртва пронашла сопствени глас.Према Перери (1986): архетип (стр. 9–10, 16, 18, 48–49, 73, 77, 83, 98); древни ритуал (стр. 8, 11–25); савремени комплекс (18–29, 30, 98); оптуживачи (9, 18–21); жртве (11–12, 15–16, 24, 26–28, 33, 34–35, 43–72, 98); унутар породица (30–33, 35, 53–54, 73, 76, 99); терапија (18, 22, 24–25, 26–29, 33, 41–43, 47, 69–72, 86–97).

Пројекција

Нежељене мисли и осећања могу се несвесно пројектовати на другога ко постаје жртвени јарац за сопствене проблеме. Овај концепт се може проширити на пројекцију од стране група. У овом случају, изабрани појединац или група постаје жртвени јарац за проблеме групе. „Политичка агитација у свим земљама пуна је таквих пројекција, баш као и оговарање малих група и појединаца у дворишту.”Мари-Луиз фон Франц, у К. Г. Јунг, Човек и његови симболи (Лондон 1964) Швајцарски психијатар Карл Густав Јунг је заиста сматрао да „морају постојати неки људи који се понашају на погрешан начин; они делују као жртвени јарци и предмети интересовања за нормалне”.К. Г. Јунг, Аналитичка психологија (Лондон 1976)

Теорија жртвеног јарца о међугрупном сукобу Теорија жртвеног јарца о међугрупном сукобу пружа објашњење за корелацију између времена релативног економског очаја и повећања предрасуда и насиља према спољним групама. Студије анти-црначког насиља (расистичког насиља) на југу Сједињених Држава између 1882. и 1930. показују корелацију између лоших економских услова и избијања насиља (нпр. линчовања) против црнаца. Корелација између цене памука (главног производа тог подручја у то време) и броја линчовања црних мушкараца од стране белаца кретала се од -0,63 до -0,72, што сугерише да је лоша економија навела белце да искале своје фрустрације нападајући спољну групу.

Тражење жртвеног јарца као групни процес захтева да се чланови унутрашње групе договоре око једне специфичне мете коју ће окривити за своје проблеме.

У менаџменту, тражење жртвеног јарца је позната пракса у којој се нижи службеник окривљује за грешке виших руководилаца. Ово се често дешава због недостатка одговорности у вишем менаџменту.The Art of Scapegoating in IT Projects PM Hut, 15. 10. 2009.

Механизам жртвеног јарца Књижевни критичар и филозоф Кенет Берк први је сковао и описао израз механизам жртвеног јарца у својим књигама Трајност и промена (1935), и Граматика мотива (1945). Ова дела су утицала на неке филозофске антропологе, као што су Ернест Бекер и Рене Жирар.

Жирар је много опширније развио концепт као интерпретацију људске културе. По Жираровом мишљењу, човечанство, а не Бог, има потребу за различитим облицима искупљујућег насиља. Људе покреће жеља за оним што други има или жели (миметичка жеља). Ово изазива триангулацију жеље и резултира сукобом између страна које желе. Ова миметичка зараза се повећава до тачке када је друштво у опасности; у том тренутку се покреће механизам жртвеног јарца.Mimesis – The Scapegoat Model , Jean-Baptiste Dumont То је тачка у којој се једна особа издваја као узрок невоље и бива протерана или убијена од стране групе. Ова особа је жртвени јарац. Друштвени поредак се обнавља јер су људи задовољни што су решили узрок својих проблема уклањањем жртве, и циклус почиње изнова.

Тражење жртвеног јарца служи као психолошко олакшање за групу људи. Жирар тврди да се управо то догодило у наративу о Исусу из Назарета, централној фигури хришћанства. Разлика између жртвовања Исуса и других, верује Жирар, јесте у томе што је у васкрсењу Исуса из мртвих он приказан као невина жртва; човечанство тако постаје свесно својих насилних тенденција и циклус је прекинут. Жираров рад је стога значајан као реконструкција Christus Victor теорије покајања.

Види још

Референце

Додатна литература Књиге

Академски чланци

Референтне књиге

Категорија:Злостављање Категорија:Агресија Категорија:Прогон Категорија:Метафоре