Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ; ), кроз историју познатија као Југославенска академија знаности и умјетности (ЈАЗУ), национална је академија Хрватске.
Историја мини|250п|десно|Хрватска академија знаности и умјетности
Основана је у Загребу 1867. године под именом „Југославенска академија знаности и умјетности“. У сврху оснивања Академије, бискуп и добротвор Јосип Јурај Штросмајер, основао је задужбину, чија средства је 1860. године дао тадашњем хрватском бану Јосипу Шокчевићу.
Након неколико година вијећања Хрватског сабора и цара Франца Јозефа, 1866, коначно је донесен закон о Академији. Службени покровитељ Академије је био Јосип Јурај Штросмајер, док је први предсједник био угледни хрватски историчар Фрањо Рачки. Њено стварање је представљало логични наставак деловања Универзитета у Загребу, установе првобитно створене године 1669. и обновљене 1874. године.
Академија је под називом „Југославенска“ дјеловала све до 1941. године када је у доба Независне Државе Хрватске промијенила име у „Хрватска академија знаности и умјетности“. Након завршетка Другог светског рата, име „Југославенска“ је враћено и задржано све до 1991. године, када је уведен садашњи назив, који је идентичан ономе из доба Независне Државе Хрватске.
Главни задаци
Главни задаци Академије утврђени су у чланку 3. Закона о ХАЗУ:
Академија подстиче и организује научни рад и залаже се за примјену постигнутих резултата, развија умјетничку и културну дјелатност и брине о хрватској културној баштини и њеној афирмацији у свијету; објављује резултате научних истраживања и умјетничког стваралаштва; даје приједлоге и мишљења за унапрјеђивање науке и умјетности на подручјима која су од посебне важности за Републику Хрватску.
Чланови
Чланови Академије су почасни, редовни и дописни, те чланови сарадници. Академија је започела 1866. године са 16 редовних чланова, док их је данас 160. Редовни чланови имају право на звање академика и они су у сталном радном саставу Академије.
За редовног члана може бити изабран научник или умјетник, држављанин Републике Хрватске, чији су резултати и домети на пољу науке односно умјетности по својој високој вриједности општепризнати. За почасног члана може бити изабрана особа посебно заслужна за развој и напредак науке и умјетности. За дописне чланове бирају се по правилу истакнути научници и умјетници из иностранства који у неком облику сарађују са Хрватском академијом знаности и умјетности. Међу њима су многи добитници највећих награда у науци и умјетности. Дописних чланова може бити до 160. За члана сарадника бирају се по правилу млађи научници или умјетници из Републике Хрватске, а може их бити највише 100.
Предсједници Фрањо Рачки (1866—1886) Павао Мухић (1887—1890) Јосип Торбар (1890—1900) Тадија Смичиклас (190—1914) Томислав Маретић (1915—1918) Владимир Мажуранић (1918—1921) Густав Јаначек (1921—1924) Гавро Манојловић (1924—1933) Алберт Базала (1933—1941) Томо Матић (1942—1946) Андрија Штампар (1947—1958) Грга Новак (1958—1978) Јаков Сиротковић (1978—1991) Иван Супек (1991—1997) Иво Падован (1997—2003) Милан Могуш (од 2003)
Референце
Спољашње везе
Zakon o Hrvatskoj akademiji znanosti i umjetnosti Intelektualna krema pred vratima HAZU-a VIJENAC 80 - Svjeza krv u Akademiji
* Хрватска Категорија:Образовање у Загребу Категорија:Култура у Загребу Категорија:Доњи град (Загреб) Категорија:Грађевине у Загребу