мини|Клистен, „отац атинске демократије“ Клистен (; живео од 570.п. н. е. до 508. п. н. е.), био је атински законодавац познат по реформама из 508. године п. н. е, којима је окончао немире у Античкој Атини. Поделио је атинске грађане на десет територијалних фила. Свака од тих фила давала је педесет представника у Веће пет стотина (Буле, ), које је заменило Солоново Веће четири стотина. Клистену се приписује и увођење остракизма. Ово је у почетку била мера уперена против људи који су желели да обнове тиранију у Атини, али се убрзо претворила у средство политичког разрачунавања међу неистомишљеницима. За остракизам је сазивана еклесија, и гласање је било тајно. Остракизовани су у изгнанству остајали десет година, али нису губили имовину и грађанска права. Веће је имало одговорност над војском, дипломатијом и државном безбедношћу. Међутим право објаве рата налазило се у рукама народног већа (Еклесије).
Клистен је својим реформама учинио крај родовско-племенском уређењу и подигао значај градског становништва. Због тога је Клистен познат и као „отац атинске демократије“.
Долазак на власт Падом тираније у Атини се заоштрила социјална борба. Најреволуционарни демос Атине представљали су Алкмеониди. Они су тежили повратку племства из времена пре Солона. На челу ове странке налазио се Клистен. Клистен је иступио са пројектом новог државног уређења којим би се учинио крај родовским остацима. Упоредо са растом политичког значаја трговаца и занатлија растао је и Клистенов утицај. Он се убрзо нашао на челу атинског демоса. За разлику од Солонових реформи, Клистенове реформе имале су за циљ да превласт у политичком животу обезбеде градском становништву.
Клистен је без тешкоћа победио свога супарника Исагору (вођу аристократа) који тражи помоћ од Спарте. Спартански краљ Клеомен 508/7. године п. н. е. упада на територију Атике. Клистен је већ напустио земљу. Клеомен и Исагора заводе олигархијску управу и изазивају револт народа који их опседа на Акропољу. Присиљени су да напусте Атику након чега се Клистен враћа из прогонства тако да више није било препрека за увођењу нових реформи.
Уређење територијалних фила Клистен је заменио стару родо-племенску поделу на четири филе поделом на десет фила. Свака од њих добила је име према именима митских хероја Атике. Филе су се делиле на тритије (), а тритије на деме (). Дема је представљала чисто територијалну јединицу а свака дема је бирала свог демарха (, ), располагала својом земљом и приходима, доносила властите одлуке и слично. Према Херодоту, у почетку је постојало 100 дема (по десет у свакој фили), да би касније је тај број нарастао на 174.
Клистен је својим реформама проширио политичку улогу демоса унутар грађанског корпуса Атине, ослабивши доминацију аристократских родова и демократизујући институције власти. Метеци (, ) и робови, међутим, нису добили политичка права и остали су искључени из јавног и политичког живота.
Клистенове политичке институције Већим делом 6. века п. н. е. Атином су владали тирани Пизистратиди. Године 514. п. н. е. убијен је тиран Хипарх, брат тирана Хипије што је довело до погоршавања односа између атинског народа и тираније. Хипија је уз помоћ Спарте протеран из Атине, 510. п. н. е. па је пребегао у Персију. Године 508. п. н. е. Клистен, политички вођа из велике породице Алкмеонида ступио је на власт, елиминишући потенцијалног тирана Исагору, који је имао подршку Спарте. Упркос његовом аристократском пореклу, он је у Атини увео демократију. Клистен је то постепено чинио, задржавајући део Солонових политичких реформи које се биле спроведене почетком 6. века п. н. е. а главна Клистенова реформа је била укидање дотадашњих 4 фила (племе) које су сачињавале атинску државу. Он је направио 10 нових фила и поделио је Атику на 30 нових делова. Та радикална државна реформа је довела и до промене у војној власти Атине. Свака атинска фила, односно племе, је имала по једног генерала (стратега) који је биран од чланова филе на једногодишњу дужност, па је на тај начин Атина је имала 10 генерала. Њих десеторо се налазило под командом врховног команданта, или архонта полемарха. Архонт полемарх је био члан архонтског већа (Ареопаг), који се састојао од девет архонта: архонт полемарх (), врховни војни заповедник, надлежан за вођење војних операција и ратна питања), архонт василеус (), задужен за религијске дужности, култове и свештене обреде, представљајући наследника старе краљевске функције у Атини), епонимос архонт (), главни државни цивилни службеник по коме се именовала година), и шесторо чланова архонтата. Међутим временом, дужности архонта полемарха почеле су да уступају место у корист десеторо стратега (генерала). Клистеновим реформама укинуто је Солоново Веће од 400 лица и уведено Веће од 500 лица, па су главне политичке институције у Клистеновој Атини биле Еклесија и Веће пет стотина, Буле. У већу је учествовало по 50 атинских грађана из сваке филе.
Клистену се приписује и увођење остракизма. Остракизмом су се из Атине протеривала сумњива лица путем народног гласања. Остракизам је назив добио по остракама (), земљаним плочицама, комадима керамике, на којима се исписивало име онога који треба да буде остракован. За пуноправност гласања било је неопходно барем 6000 гласова. Лице чије је име било исписано на највећем броју острака протеривало се на десет година, па је морало напустити Атику најдуже десет дана након доношења одлуке. Међутим, остраковано лице није губило: право на власништво имовине, грађански статус и политичка права. Иако је остракизам у Атини првобитно служио као средство превенције претеране концентрације моћи, касније је често коришћен и као инструмент за елиминацију политичких противника, омогућавајући грађанима да на демократски начин избаце непожељне личности из јавног живота..
Атина је крајем 6. и почетком 5. века п. н. е. још увек задржала неке елементе старе аристократије те још увек није постала онај тип демократије, какав ће постати током 5. века п. н. е.
Види још Остракизам Солон Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Прича о Клистену, оснивачу демократије у древној Атини
Категорија:Личности античке Атине Категорија:Алкмеониди