Гомељ (, ) је град на истоку Белорусије, близу границе са Русијом са око 535.000 становника. Центар је Гомељске области и други град по величини у Белорусији. Налази се на југоистоку земље на реци Сож на 302 -{km}- од главног града Минска, 534 -{km}- источно од Бреста, 213 -{km}- од Могиљева, 279 -{km}- западно од Брјанска и 111 -{km}- северно од Чернигова. Површина града је 121 -{km²}-. Гомељ је добио Магдебуршко право 1670. године.Alexander Rogatschewski: Das Magdeburger Recht auf dem heutigen Territorium Rußlands: Forschungsstand und Forschungsperspektiven // Rechts- und Sprachtransfer in Mittel- und Ostmitteleuropa. Sachsenspiegel und Magdeburger Recht. Internationale und interdisziplinäre Konferenz in Leipzig vom 31. Oktober bis 2. November 2003. (IVS SAXONICO-MAIDEBVRGENSE IN ORIENTE. Bd. 1) / editors von E. Eichler und H. Lück. Berlin, Walter de Gruyter.
Етимологија Постоји више теорија о пореклу назива града. Једна од најраспрострањенијих је она по којој је град добио име по потоку „Гомејук“ који се некада уливао у реку Сож на месту где је основан град. Ова теорија је настала по аналогији са другим градовима у Белорусији, Минск - поток Менка, Полоцк - река Полота, Витепск - река Витба. Сама реч „Гомејук“ је могуће финског порекла, homma joki, што значи „брза река“.
У летописима име града се од 1142. године до XVI века јавља у разним формама - Гомь, Гомье, Гомей, Гомьи. Истраживачи лингвисти у овоме виде порекло из словенске речи „гом“ која значи брдо.Географические названия мира. Топонимический словарь//Е. М. Поспелов. Москва, Русские словари, Астрель, АСТ, 2002
Савремена форма назива се усталила тек у XVII—XVIII веку.
Географија Град Гомељ се налази у југоисточном делу Републике Белорусије и административни је центар Гомељске управне области, на око 40 km западно од државне границе према Брјанској области Русије, и око 40 km северно од Черниговске области Украјине. Град је смештен у северном делу Придњепарске низије, у физичко-географском рејону Гомељског Полесја (саставном делу Белоруског Полесја). Северозападно од града на Гомељско Полесје наставља се пространа Чечерска равница.Гомель. Энециклопедический справочник. — Мн.: БелСэ, 1991. — 527 стр.
Геологија и тектоника мини|220п|Река Сож у Гомељу Гомељ се налази у југоисточном делу Вороњешке антеклизе — издигнуте тектонске структуре која чини интегрални део Руског штита Источноевропске платформе. Кристални фундамент се налази на дубини од око 450–550 m испод надморске висине. Платформну засвођену структуру чине наслаге палеозојске старости (дебљине 100–120 m, средњодевонске глине, пешчари и доломити), мезозојске старости (400–420 m, песковито-глиновитих тријаске старости, глина и пескова јурске старости, седимената креде), и кенозојске старости (дебљине 30–50 m, глауконско-кварцног песка палеогена и песка и супеска квартарног моренског материјала).
Територија данашњег Гомеља је од раног протерозоика до средњег девона била на површини да би током средњег девона била потопљена. Током млађег девона је постојала интензивна вулканска активност. Током квартарног леденог доба бројни глечери су се простирали све до данашњег градског подручја, а током александријског интерглацијала формирана је долина реке Сож која данас доминира градским пејзажом. Ледници су својим дејством на том подручју акумулирали огромне количине наносног материјала и тако формирали пространу Полеску пешчану зараван.
Руде и рељеф 220п|мини|десно|Гомељу недостаје више зелених површина Рељефом града и шире околине доминира пространа равница. Равница дуж десне обале Сожа је алувијално-глацијалног порекла, док је лева обала настала акумулацијом наносног речног материјала. Вороњешка антеклиза се простире правцем север-југ, тако да је геолошки највиша градска тачка у северним предграђима и лежи на 144 m надморске висине, док најнижу тачку чини обала Сожа (на 115 m). Најнижи део града је Новобелицки рејон који лежи на левој обали реке и у просеку је за 10 до 15 m нижи од северних и јужних делова града. Дуж леве обале Сожа налазе се бројне плаже, чија укупна дужина прелази неколико километара.
На територији града Гомеља пронађене су велике резерве слатке хидрокарбонатне (у стенама кенозојске и кредине старости) те минералне сулфатно-хлоридне натријумове (девон и тријас) воде које се користе при бањском лечењу. У југозападном делу града налази се Осовцовски мајдан песка који се користи у грађевинарству.
Клима и воде 220п|мини|десно|Водоскок Гомејук на једном од градских језераца Град Гомељ лежи у зони умерено-континенталне климе за коју су карактеристична доста топла и влажна лета и прохладне зиме. Годишња инсолација је 3.980 МДж/м² (95,1 ккал/цм²), што је за око 5% више него у Минску.
Просечна температура ваздуха на годишњем нивоу је 7,4 °C. Апсолутни јануарски минимум је је —33,9 °C (измерен 1970), док је зимски максимум +9,6 °C (измерен 2007). Због честих продора влажног и топлијег ваздуха са Атлантика, током зиме регистровано је у просеку до 40 дана са температурама преко 0 °C, док због продора хладних ваздушних маса са истока и севера око 30 дана карактеришу изузетно изузетно ниске температуре ниже од −10 °C. Јулски температурни просек је 19,9 °C док је летњи максимум 38,9 °C (измерен 2010) а најнижа свега 6 °C (1976). Током лета буде преко 30 тропских дана са просечним температурама изнад 20 °C. Вегетациони период траје 205 дана од 3. априла до 26. октобра и у том периоду температуре ваздуха прелазе 5 °C).
Просечна вредност ваздушног притиска на годишњем нивоу износи 1.001,5 -{hPa}- са годишњом амплитудом од 6 -{hPa}-. Највиша вредност ваздушног притиска измерена је 1972. године и имала је вредност од 1037 -{hPa}-, а најнижа вредност од 960 -{hPa}- (или 4,5 mm живиног стуба) регистрована је 1946. године.
Током зиме доминирају јужни, а лети западни и северозападни ветрови. Просечна брзина ветра на годишњем нивоу износи 3,8 m/s, зими од 4,3 до 4,4 m/s, лети од 3,1 до 3,2 m/s. Јачи удари ветра брзина до 15 m/s јављају се једном до два пута месечно, док се изузетно јаки удари изнад 25 m/s јављају једном у 20 година.
Просечна годишња количина падавина износи 626 mm. Око 70% талога се излије током топлог периода од априла до октобра, у просеку 160 дана годишње је са падавинама, а снежни покривач се задржава око 106 дана годишње. Снежни покривач се задржава у периоду од 15. децембра до 21. марта и просечне је висине око 20 cm. 77% падавина је течног типа, 11% тврдог, док је 12% мешаног типа.
Релативна влажност ваздуха у хладнијем делу године износи износи 80%. Током топлог периода преко дана релативна влажност износи око 50-60%. У просеку у Гомељу на годишњем нивоу има 147 облачних дана, 30 дана без облака док су остали дани полуоблачни. Исијавање Сунца на годишњем нивоу у просеку износи 1.855 часова. Снежне олује се јављају 24 пута годишње а максимално 54, магле 61 односно 79, олује са грмљавином 24 односно 54 и град 2 односно 5 пута. Мраз се јавља 13 пута годишње а ледена киша 20 пута.
Најважнији хидролошки објекат у граду је река Сож, једна од највећих у Белорусији. На територији града у њу се улива река Ипуц. У приградској зони у Сож се уливају и мање реке Ут, Уза и Терјуха.Блакітная кніга Беларусі: Энцыкл. / БелЭн; Рэдкал.: Н. А. Дзісько і інш. — Мн.: БелЭн, 1994. У и око Гомеља налази се и неколико језера, углавном флувијалног типа, а најпознатија су Љубенско и Волотовско. У северном делу града налазе се бројне баре, формиране на местима где је вађен грађевински материјал. Становништво их користи као излетишта. У Гомељском парку се налази најстарија бара у граду, „Лабудово језеро“, створена на месту на којем се поточић Гомејук некада уливао у Сож, а по коме је према једној од легенди град добио и име.
Земљиште, флора и фауна мини|лево|220п|Парк Громика Природни покривач Гомеља се значајно изменио кроз историју. Природну замочварену шумостепу замениле су оранице, мочваре су исушене и насуте каменом, шљунком и песком. У парковима и ботаничким баштама природно окружење је култивисано. Неизмењене зоне на ободима града су сачувале стару структуру у којој преовладавају стари типови земљишта карактеристични за овај део Белорусије где је рељеф формиран радом ледника.
У градским парковима и на улицама преовладавају бор, смрека, лужњак, јавор, дивљи кестен, бели јасен, липа, топола, јеребика, врба као и скорије уведене врсте попут европског ариша, црвеног храста, багрема, гинка као и неких других егзотичних врста дрвећа.Сапегин Л. М, Дайнеко Н. М. Структура и функционирование луговых экосистем (Экологический мониторинг). — Гомель: ГГУ, 2002.
У Гомељу и околини живи 66 врста сисара, 188 врста птица, 6 врста гмизаваца, 11 врста водоземаца и око 25 врста риба. Око града се често срећу јеж, срна и дивља свиња а у парковима веверице, зечеви и кртице. Од птица најчешће су градске птице као што су врапци, вране, голубови и др. док је изван града честа појава чапљи.
Еколошки проблеми 220п|мини|десно|Одлагалиште фосфорног гипса у градском залеђу представља велики еколошки проблем за Гомељ. Највећи еколошки проблем Гомеља је радиоактивна контаминација настала као последица Чернобиљске нуклеарне хаварије, затим загађеност ваздуха, земљишта и вода хемијским елементима. Већина еколошких проблема настала је као последица изразито високог степена урбанизације и индустријализације, како града тако и његове шире околине.
Сам Гомељ се налази у зони слободног становања са повременим контролама радијације. На 20 km североисточно од града почиње рестриктивна зона која је била погођена катастрофом у Чернобиљу.Постановление Совета Министров Республики Беларусь от 23 декабря 2004 г. № 1623 «Об утверждении перечня населённых пунктов и объектов, находящихся в зонах радиоактивного загрязнения»
По индексу загађености ваздуха, Гомељ има повишен ниво загађености нивоа 5,0 и заузима треће место у Белорусији после Могиљова и Гродна. Најчешћи елементи загађења су формалдехид, флуороводник, фенол, амонијак и угљен-моноксид. Главни извори загађења су саобраћај, дрвна индустрија, фабрике минералног ђубрива и термоелектране. Забележен је раст средњих годишњих вредности оксида угљеника што се објашњава повећаним бројем возила. Средње вредности других елемената су у паду.Природная среда Беларуси / под ред. Ф. Ф. Логинова. — Мн.: НОООО БИП-С, 2002. — 424 с.
+Динамика присуства одређених елемената у ваздуху мгк/м³ Год. Фенол Амонијак Формалдехид Олово1991 4,3 689 0,0701995 2,9 248 0,0202000 1,5 116 —
Највећа загађеност ваздуха је у западном делу града у индустријској зони где се налазе хемијске фабрике, термоелектрана ТЕЦ-2, фабрике грађевинских материјала као и у центру у рејону железничке станице где је високо саобраћајно оптерећење. Најчистији ваздух је на југу и у Новобелицком рејону. Одлагање хемијског отпада је такође значајан проблем за Гомељ, а највећи проблем изазива одлагање фосфоровог гипса (због непријатних мириса) као и загађење подземних вода.География Гомельской области / под ред. Г. Н. Каропы, В. Е. Пашука. — Гомель, 2000. — 286 стр.-{Технология перерабатки фосфогипса}-
Загађење реке Сож се карактерише као умерено. Концентрација азота износи 5 пута више од дозвољене вредности, гвожђа и цинка 2 пута, док се фосфати, бакар, никл и нафтни деривати налазе у дозвољеној зони.
Проценат зеленила у Гомељу износи 19,5% што је значајно ниже од урбаних и еколошких норматива Белорусије (40–45%).Инструкция по классификации и учёту городских зелёных насаждений. № 0212-99 // Сборник нормативных документов по вопросам охраны окружающей среды. — Мн.: БелНИЦ «Экология», 2001. Вып. 27. — pp. 109—124
Историја Период феудалне распарчаности Руса
мини|десно|200п|Композиција слика која приказује етапе у историји Гомеља