3. децембар (3.12.) је 337. дан године по грегоријанском календару (338. у преступној години). До краја године има још 28 дана.

Догађаји

1694 — У Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године. 1800 — Француска војска под командом Жана Мороа је поразила аустријско-баварску војску у бици код Хоенлиндена. 1910 — У Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод. 1912 — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону. 1914 — После повлачења, одмора и прегруписања српске војске током Колубарске битке, генерал Живојин Мишић наређује контраофанзиву. 1944 — У Атини су почеле борбе између ЕЛАС-а и владиних снага припомогнутим британском војском, што је био почетак Грчког грађанског рата. 1962 — Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД. 1967 — Јужноафрички хирург Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана. 1971 — Нападом пакистанског ваздухопловства на индијске аеродроме почео је Индијско-пакистански рат због Кашмира. 1973 — Сонда Пионир 10 је послала на Земљу прве слике Јупитера из близине. 1984 — У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“. 1989 — После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене социјалистичке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије. 1993 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Анатолиј Карпов. 1995 — Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната. 1997 — У Отави су представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина. 2005 — У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia Foundation) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.

Рођења 1368 — Шарл VI Луди, француски краљ (1380—1422). (прем. 1422) 1844 — Владан Ђорђевић, српски лекар, књижевник, политичар и дипломата. (прем. 1930) 1447 — Бајазит II, османски султан. (прем. 1512) 1800 — Франце Прешерен, словеначки песник. (прем. 1849) 1857 — Џозеф Конрад, енглески књижевник пољског порекла. (прем. 1924). 1869 — Слободан Јовановић, српски правник, историчар, књижевник и политичар, председник Српске краљевске академије. (прем. 1958) 1883 — Антон Веберн, аустријски композитор и диригент. (прем. 1945) 1886 — Мане Сигбан, шведски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1924). (прем. 1978) 1887 — Светолик Гребенац, српски адвокат и новинар. (прем. 1957) 1918 — Виктор Бубањ, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник авијације ЈНА и народни херој Југославије. (прем. 1972) 1923 — Стјепан Бобек, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2010) 1924 — Џон Бекус, амерички информатичар. (прем. 2007) 1930 — Жан-Лик Годар, француско-швајцарски редитељ и сценариста. (прем. 2022) 1932 — Кори Брокен, холандска певачица. (прем. 2016) 1942 — Педро Роча, уругвајски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2013) 1946 — Јоп Зутемелк, холандски бициклиста. 1948 — Ози Озборн, енглески музичар. (прем. 2025) 1960 — Џулијен Мур, америчка глумица и ауторка књига за децу. 1960 — Дарил Хана, америчка глумица. 1965 — Катарина Вит, немачка клизачица на леду. 1968 — Брендан Фрејзер, америчко-канадски глумац. 1970 — Алберт Андијев, руски добровољац и снајпериста у 549. моторизованој бригади Приштинског корпуса Војске Југославије за време рата на Косову и Метохији и НАТО агресији на Југославију 1999. године, као и учесник сукоба у Македонији 2001. године. (прем. 2021) 1970 — Кристијан Карембе, француски фудбалер. 1971 — Хенк Тимер, холандски фудбалер. 1973 — Холи Мари Коумс, америчка глумица и продуценткиња. 1974 — Албена Денкова, бугарска клизачица. 1974 — Трина, америчка хип-хоп музичарка и ТВ личност. 1977 — Адам Малиш, пољски ски скакач. 1977 — Ксенија Пајчин, српска певачица, плесачица и модел. (прем. 2010) 1981 — Давид Виља, шпански фудбалер. 1982 — Микаел Есјен, гански фудбалер. 1985 — Маркус Вилијамс, амерички кошаркаш. 1985 — Аманда Сајфред, америчка глумица, музичарка и модел. 1995 — Срђан Плавшић, српски фудбалер.

Смрти 1888 — Карл Цајс, немачки оптичар, оснивач компаније -{Carl Zeiss AG}-. (рођ. 1816) 1894 — Роберт Луис Стивенсон, шкотски писац, песник, есејиста и путописац. (рођ. 1850) 1919 — Пјер Огист Реноар, француски сликар. (рођ. 1841) 1952 — Милан Грол, српски књижевник, драматург, есејиста и политичар. (рођ. 1876) 1976 — Марко Фотез, југословенски редитељ, театролог и књижевник. (рођ. 1915) 1989 — Фернандо Мартин, шпански кошаркаш. (рођ. 1962) 1978 — Љубинка Бобић, српска глумица. (рођ. 1897) 2012 — Злата Петковић, српска глумица, модел, певачица и ТВ водитељка, Мис Југославије (1971). (рођ. 1954) 2018 — Милена Дапчевић, српска глумица. (рођ. 1930) 2021 — Момчило Вукотић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (рођ. 1950)

Празници и дани сећања Међународни дан особа са инвалидитетом

Српска православна црква данас слави

Преподобни Григорије Декаполит (Претпразништво Ваведења) Свети Прокл, патријарх Цариградски Свети мученици Јевстатије, Теспесије и Анатолије Свети Исак, архиепископ Јерменски Свете три девице Свети мученик Дасије Свети Нирса и Јосиф Свети Јован, Саверије, Исакије, Ипатије и други с њима Свети мученици Теитазет, Сасаније, Ноилмарије и Заруандин Свете мученице Текла, ваута, Денахиса, Тентуа, Мама, Малохија, Ана, Нана, Аста и Малаха Свети Теокист исповедник

Референце